Школски лист

— 86 —

слављенику нашем бива све милије и милије, што му се у њему отвара сасма један, донде непознати свет оданости и чисте, свете љубави венчане жене, која ће га и потомством да награди. Женидба је Змајева створила „ђулиће" и песничку величину му ; и ако се заносимо слатким звуцима милопојна славуја. то никако не смемо превидети ни „Ружу" која је од „иустолине" начинила „ђул-башчу", да ти ђулићи тек онда замиришу неодоливим мирисом, кад свену — те постану „Увеог^и". Змај-Јовини „ЂулиЛп и нису обичне изјаве љубави „премилој драгој", којима се женска, телесна лепота уздиже а под чијом образином може да се и најсумњивији карактер скрива; већ су они испеване химне у славу лепоте душевне и то таквим идеалима, који су сваком човеку најсветији, а то су: законита жена и мати дечице му. У „ђулићима" дакле, нису опевани индивидуални, самосвојни осећаји једнога човека, већ читавог човечанства уопште ; а тим, што Змај-Јова пева рођеној жени и матери деце своје, уверава нас да му је љубав истинита па и — морална. У том појаву потражио бих ја понајпре величину његову; јер и ако га други песници техником и генијалношћу надмашити могу, избором идеала за опевање, тешко да ће га ико претећи моћи. (Свршиће ее>)

ЖЕНА И БИША НЛОБРЛЗБЛ. Пише Јелица БеловиЂ-Бернадзиковска. У новије вријеме ради се много о том, да се женска наобразба изједначи с мушком. Овај захтјев није родио само своопћи напредак већ и непобитни Факат, да ирилике све то ређе бивају, које одраслим девојкама осигурају будућност и даду право, да своје по нарави им намијењене части и права као кућанице и мајке у истину и извршавати могу. Па се сад догађа исго, што је наравна посљедица сваке несташице резултата при занимањима — све да су и часне, најнаравније дужности — - ваља их се оканити и посизати за друге, које нам пробитке боље зајамчују. Живјети морамо. Па ако дакле не нађемо друга, који ће нам помоћи држати бар један угао куће, а ми морамо, да се за времена побринемо, да нам снага достаје за сва четири. У истину то настојање није више ништа нова, већ добрано је одмакло од свога зачетка. Жена је часно застунана не само као припроста радница најпримитивнијим