Школски лист

— 43 —

него да се докопа власти и подожаја, а образ јо често незнатна цена, што се приноси да би со господски могло поживети. Некада је у нас и на висини било виших тежња, за које су и први синови народа нашега знали жртвовати удобност живота свога, мир свој, па и русу главу своју — онако су и дочакали славних векова; а данас нам се баш многи од оних истичу, да нам буду први, који су често баш те више тежње нашо проносили на откуп писоких им положаја, господске им чалме и доламе. Па зато нам још мора да заигра срцо у грудима на данашњн дан, када се ипак још ево искупљамо, да славимо св. Саву који нам друге путање показује; зато нам мора души да одлакне, када нас име св. Саве и данас ево још снзжи и уздиже, мада се много што-шта изменило веће: Оне школе, у којима су и оци данашње наше књижевности — Доситије и Вук књигу изучили, нрестале су на жалост данас школовати, а они учитељи, који су негда тако ревно учили народ наш слову божјем: свему добром, лепом и племонитом, чија је наука тако дубоко продирала у срце свачије, јер је у божје име ширена — и ти учитељи су данас престали учитељевати. И ми ипак не остадосмо без обуке, не отпадиемо се од св. Саве! Па откуд то ? Куда да обратимо поглед свој и нађемо заменике и једнима и другима? Погледајмо слику ону свету, о да би нас она упутила: „Св. Сава благосиља Српчад", прочитајмо оне речи Исусове, где вели: „Пуштајте децу нека долазе, јер њихово је царство небеско" и сетимо се и оне народне нам узречице: „На млађима свет остаје" ; па смо нашли, где је узданица наша и нашли смо где је наставак некадањег просветнога рада: ту ето међу ова четир зида бела, јер школа наша је продужила и продужиће у најновије доба оно, шго је црква заподела међу нама. А на вас ће, драги ученици и ученице да падне крст народа вашега, да га понесете за спасење његово. Ви сте ето по позиву и завету своме потегнули, да будете последници све/гитеља Саве. Па стављајте баш данас преда се дела онога, чијим трагом полазите и на њих се угледајте: Збацајте са себе наките и украсе малотрајног светског блеска и живота, као што их је и он одбацио; облачите се и ви у ризу скромности, као што се је и он обукао; а уста и срца ваша испуните љубављу према роду своме, као што су и његова била — ако хоћете да будете достојни стазе његове просветитељске. Особито данас да поучавате род свој, да је земаљско за малено царство, када је јагмење за еветским уживањем грозничавом пожудом обузело и колебу и палату, када у служби тога уживања ишчезавају већ и клице најсветије љубави у човеку. Скидајте са руку својих рукавице, па их захватајте пуне посла, да примером својим прибавите угледа сваком поштеном раду и ааради, а потисните ову данашњу болесну тежњу за лаким животом, нерадом и празним господством, која нас је од °вуд обузела, те на све стране страдамо и пропадамо: продајемо и

(„В8Ива *е М6СН08ИК'