Школски лист

— 71 —

мишљање о религији, и о њезиним истикама и аахтевима, живећи зар у убеђењу, да је то узалудно провођење времена. 0 религији говоре данас, као о некој појави ума људгког док овај беше у повоју, а која сада, када се је ум људски развио и постао пунолетан, није позвана да га руководи, већ ваља да га остави да ходи за самовласним својим закључцима и својом увиђавнопгћу. Лицемерно одобравају оно чему нас религија учи, а то чине у оном убеђењу, у којем одрасли и разумнији снисходљиво попуштају лакомислености и лаковерности малолетне и наивне дечице. Наведени и у самој ствари негативни одношај према религији, који се по некада крије и под маском уважења према њој, маниФестује се посвудно у литературу, у породици, у друштву и у школи. Није ли дакле јасно из до сада реченога, да религија у стварању идеала код омладине, заузима данашњим даном последње место ? Није ли уједно из реченога и то јасно, да религија у таком стању, где и родитељи и васпитачи јавно и потајно раде противу ње, не може имати и нема онога васпитнога уплива на омладину, којега би у другим околностиа и приликама могла имати ? Омладина руководећи се примером својих старијих, настоји да се ослободи од религије и покушава да сама створи себи идеале. По међу тим баш усљед тога и у њезиној средини почиње да делује процес расула и рушења, којега данас опажамо у породици, друштву н литератури. Скоро у свима државама догађају се атентати на владаре и на одличне преставнике власти. Радничке демонстрације и страјкови у разним обртничким заводима, на дневноме су реду данашњим даном на целоме свету. Социјалистички и анархиотички конгреси — свакидашње су новости. И све то бодро и живо, па често и симпатично прати омладина. АтмосФера мисли, чуства и делања савременога човештва је препуњена начелима расула, обарања и уништавања. У тој атмосФери огњена спетлост обасјава речи: „слобода мисли и чуства", „слобода речи и дела." Те су речи идеали савременога човештва, које не ће и не може да увиди, да у основи тих идеала леже други идели који се лако разбукте у „самовољу," „право јачега" и „уае уЈоИз!" Занос којега проузрокују громке речи и звучне Фразе, примамљиви чар самовоље у слободи речи и дела, тежња за напретком и господством разума — веома је привлачна атмосФера која окру-