Шумадинка
\
258
С.авета. Како го, Первшо? р и ш а. Па го e сасвимЂ природно. Мои e годинт. сад -б стрицЂ а н би могао господина Тихомира ,;представлдти. и зна, шта би се наипосле изт. тога породиио, да моп прркиета свадба С а в н т а. Заиста, Софии има доволбно узрока, што зебе. ОбрадЂ. (Запечати писмо, и преда га Периши) Ево писма. Уреди како знаш%, п се теби иоверавамљ. Периша. Ви ћете самномт, задоволБни бити, за неколико тренутака, доћи ћу л сб нби»ђ као скоротеча изг. Богг. те нита >из1. кое вароши, сављ прашлвивг. и зноемт. облиггенг.. — Ви милоСтиви господине, дргките се храбро. — Одважностћ, неустрашимоств, па и безобразлукг. употребите, ако е нуждно. — Кадт. будете стрица предотавллли, кадт. тетк}' преварнте, Софиго узмете. па кадг. се све свршило буде. онда истресите џепове и наградите добро верногт. слугу, кои вамг. е у овомђ прекраснонв дћлу десна рука био (одлази). чС а в е т а. Ево стрине Она ће те за унка држати. П окажи се као да имашљ нешто важно да иои саобштишђ , и кажи ми, да васг. оставимЂ саме. О б р м д Ђ. Али шта иои знамг. казати. С а в е т а. Све, штогодђ ти е драго, само буди учтив-b и лтбезанг.. 11 О Л В Ђ 5. Госпол ВоиновиАка, пређаипњи. С а в е т а. Одите, лшбезна Стрино брзо! ункг. е дошао. Г. Воиновићка. Како! •— Шта? мои мужг>? Гле, онђ е заиста! — Добро дошао, — тако те скоро нисамБ очекивала. — Но сигурно сте сретно путовали. — Али зашто тако самг.? — Гди су намљ гости? С а в е т а. (Таино своме брату) Но говори, — одговори брзо! Обрадг.. Будући самв само на кратко време дошао, то самг, дошао самг,. и то у наимлћнимт. колима. Што се пута тиче, лгобезна жено — ахљ, оваи ние био маинесрећнЕи. " Г. Воиновићка. Ти ме ужасавашг,. Да вамг, се ние каква несрећа догодила ? Обрадг,- Менн ние ! Не мени! — Али свадба (Савети.) Лшбезна синовице, и имамг, са теткомг, неки разгорг.. С а в е т а. Л нећу да васг, узнемиравамг, (одлази). (Продужиће се). Л Р В II ц к. Косидиерг,, кои е после буне Француске год. 1848 био подг, привременимг. правителствомгЈ преФектг, полицие у Паризу, морао е при тадашнвимг, променама уклрнити се нзг> Париза; онг, е отишао у Лондонг., и отворио е тамо раднго сг, виномг,. Tloc.ie некогћ крагкогг,
времена препоручио е оиђ лорду Бругаму свое разне одабране сорте вина. Лордг. ra запита, да ли е онг. Косидиерг,, бивши преФектг, полицие у Паризу, кои е непо. редкомг. хтео редг, увести: „бств, одговори Косидиерг,,« н самв таи. — „Е кадг, е тако." рекне му на то Лордг,, „онда самБ башт, радч, да видимг,, да ли се исто тако разумевате у вину, као н у политики; и зато пошлљите ми за 100 дуката разне сорте вашегг, випа на пробу." — Неки учителг, толковао е едномг. естествену историго, и поделио е животинћ на више разреда, а у први разредг. ставио е све животинћ, кое сисаго. Кадг, е дакле учителг, еданпутт, рекао едномг, свомг, ђаку, да е магарацг,, отрчао е оваи пунг, радости кући. и рекне отцу: „Ахг, отацг,, помислн само, а самв ставлћнг, у први редг>!" — Девоики еднои, кон билше сасвимг, у бело обучена, хтео е неко ласкати, и рекне иои: „Заиста, ви изгледате као сушта невиностБ." — Она »iy на то одговори: „То ви само кажете!" Но у место да удари гласомг, на рћчЈ, „к ажете," она е ударила у забуни гласомг, на рћчв „вм." — Да скупе погрешке! — „За Бога!" рекне неко едноме презадуженомЋ барону, „н немогу да понамг,, како кодб толики дугова можете ноћу спавати!" — „Ви можда имате право," одговори граФг,, „ако то односите на лгоде, кои мисле платити дугове свое; али на мене се то неодноси." 19олптички те<1тор1>. Еракљ. Ама кажи ми, вере ти, Петаче, шта i~o управо значн република? Ј Петакт,. То ћу ти одма казати; иего треба да мн кажешЂ наипре, знашг ли ти, шта е то самодржацг,? Kpaiii. Знамљ, то е владаоцг,, кои самБ влада. Нетакг,. Лепо, тако е. — Е садг, шта е република? Еракљ. Та и а те то питамг,. Петакљ. Чекаи, садг, ћу ти казати; Република е суитта протнвностБ самодржавне државе, т. е. у самодржавнои землћи влада едно лице надгЈ свима, — у републики пакг, вдадаго сви надг никим г,!"
0 Г Л А С t.
IN> КОЛА СЕН4 Но има волк), купити у скупу или на ман4 делове лена сена, нека се погодбе ради принви у Бачванскои каФани на Сави кодг, „Беле лађе". У Београду 16. Новембра 1857. (1 — 3)
Издае »IsoSoissiis'fi. !В. У КнБигопечатнБи Кнлжества Србскогг,.