20. октобар

">

Добро планираном Производњом артикала широке потрошње треба задовољити потребе потрошача

|"ЂЋ АША индустрија из дана у дан расте и већ се код нас израђују многе компликоване и преко потребне машине, Подигнута су и сложена по-

стројења-комбинати, а ипак још у-

· век има много неопходних артика-=

_ да, који се не могу набавити. Из-.

_ весни артикли појављују се повре-

мено, па их са великом муком добијају и они који се, у моменту продаје, нађу на улици. Тако, на пример, или уопште нема или се само повремено појаве на тржишту, про-

__ изводи као што су: чешљеви, четке _ за одела, четкице за зубе, укоснице,

игле и чиоде, игле за плетење, сирће, маст за обућу, блокеји, жилети, сијалице, глицерин за руке, паста за зубе, мушке, женске и дечје памучне чарапе, вешалице за одела, калупи за ципеле, прибор за одело, кремови за лице, вазелин, марамице, сапун за бријање, пертле и мноти други. Зашто

Тих ствари нема у продаји из више разлога. За неке од њих уопште није ни било предвиђено да се производе, или је производња недовољна, што значи, у првом реду, да они који организују производњу у локалној привреди, не знају потребе потрошача. Исто тако, ни трговачки апарат није указивао на потребе становништва, иако је дужност сваког локалног продавца да преноси својим руководиоцима које артикле грађани траже.

Међутим, има артикала широке потрошње неопходно потребних граЂанима, који се уопште не могу купити. У те производе, поред осталих, спадају метле, као и рибаће и остале четке, којих већ одавно нема. Велика потреба која се за њима

· осећа, из дана у дан расте, тако да

је умногоме отежано и одржавање

" чистоће у кућама. Па ипак, иако се

о томе много писало, а још више говорило, нико се није побринуо да се почне са производњом тих основних предмета широке потрошње, Иако у земљи има у довољним количинама свињске и коњске длаке, а

_ исто тако постоје и врло добре фа-

брике за израду четака, изко имамо и стручњаке, њихова производња не

_ задовољава ни једну десетину по-

__вачки откупни апарат,

треба, Можда је за то крив и тргокоји није

· извршио правилан откуп длаке. Не-

«

сумњиво је да би произвођачи радо

_ продали длаку, те према томе нема

несташице сировина. Не може се наћи оправдање ни због недостатка

_ метли, као'ни рибаћих четака. Сир-

ка, од кога се праве метле и жилица за израду четака, у земљи има.

· Велики број занатских радионица,

које би могле да их производе, таима, а ипак се због неких не-

_ нознатих разлога не појављују на · тржишту. !

а

Ако неких артикала широке потрошње нема, или се појављују само повремено и у недовољним количи-

_ нама, значи да не постоји добра ор“ ганизација рада и да се не води - брига о потребама потрошача, а да,

исто тако, нема ни довољно иници-

_ јативе код појединих руководила-

_ ца локалне привреде. Дешава се да извесни | привредни руководиоци потцењују значај производње тих ои КИМеТа, који су свакодневно неопходно потребни грађанима.

Дужност је организатора локалне.

· индустрије и занатства као и чита-

· вог снабдевања, да у што краћем

року отклоне неправилности у по гледу ових неравномерности и несташицу поменутих артикала. Тешкоће које постоје код извршавања ових задатака нису неотклоњиве и

_ због тога о њима не треба говорити,

Иван Матијачић, један од најбољих ученика — будући тесар (Снимак: Н. Стокић)

ДЕВЕНО белим рухом зиме мирује скромно насеље на левој обали Саве. Не разлеже се песма, не одјекује познато „О-О-рук“. и „Ура-ура-ура!“, не чује се у ране јутарње

' сате ни уједначени бат корака стотине ногу. Све се то смирило, јер су отишле омладинске бригаде. Али, Нови Веоград само на изглед мирује. Живи се у њему другим једним животом, радним, веселим, омладинским. Много и много посла треба посвршавати у току зиме. Пролеће је близу, близу су нови 38машни радови, нови напори руку. из којих ће израстати сваким даном све лепши и величанственији град;

Отишле су многе бригаде из Новог Београда и вратиле се кућама. Али, не све. Недалеко од Студентског насеља, изнад Тошиног Бунара, крај првих стотину метара Аутопута који просечен кроз Бежаниску косу у благом успону вијуга пут Срема, простире се омладински логор „Франце Розман“, У том логору су до недавно боравиле бригаде које су изграђивале Нови Броград, а данас у њему живе и уче омладинци који

ће на пролеће, кад заврше курсеве као полуквалифи-

ковани и квалификовани зидари, тесари, бравари, машинисте, дати свој допринос у изградњи Новог Београда. у

Замашни радови на изградњи Новог Београда захтевају непрестано нове и нове радне снаге, И ту, на том гигант-радилишту, кују се нови кадрови од омладине. На разним курсевима она учи да сутра буде стручна на послу, спремна да савлада све задатке у изградњи. Курсеви раде непрестано и у време најзамашнијих радова. Са њих излазе стотине и хиљаде оспособљених омладинаца,

Сада, преко зиме, 1.719 омладинаца из свих крајева наше земље, сврстано у тринаест стручних бригада на разним курсевима учи за полуквалификоване и квалификоване раднике.

Дошли су из разних крајева наше земље. Све их је вукла једна мисао: изграђивати. Нови Београд.

„Испуњени поносом дошли су ти петнаесто, шеснаесто

и седамнаестогодишњи омладинци у Београд, да на

будућим стручним градитељима

курсу науче неки занат иу пролеће узму учешћа у изградњи новог града. Има међу курсистима и таквих, који никад нису видели наш главни град, ни железницу, који су први пут напустили своја села тамо, негде испод Суве Планине, испод Шар-Планине, своја села у најудаљенијим крајевима наше земље. А има их м таквих који су већ били на некој акцији и сада у тежњи да у будућој изградњи даду што више, ту у Новом Београду, уче за квалификоване раднике.

Крајем децембра дошли су у овај логор. У коме су раније боравиле омладинске бригаде које су из> грађивале Џретседништво владе. Студентски град, велики хотел и друге објекте будућег града. Дошли су да остану у њему до априла, а онда да пређу на градилиште, а

Али зато треба учити...

Учионица као свака учионица. Главе ученика су погнуте. Сваки нешто пажљиво бележи у свеску. Покаткад подижу главе ка професору, чији глас звони по учионици.

То је тесарско одељење. Младићи са пажњом слушају. Пред таблом стоји један ученик, Црвени и бледи, ломи креду у рукама. Нацрта. нешто на, табли, па избрише, Нервозно брише чело и опет мрви креду У рукама. Професор га умирује и он поново почиње да црта. Будући тесар жели да исправи слабу оцену. Учио је, радио је доста, на кружоку су га преслишавали, зна он, али, ето, помало се збунио,

— Најбољи ђак — пита професор.

— Најбољи ђак — питају се ђаци у хору. слежу раменима, окрећу се један према другом.

— Иван, да Иван Матијачић, проговара неколицина и показује на једног младића у првој-клупи. Он устаје. Стоји усправно, готово у ставу мирно. Не збуњује се, гледа право у очи. Тек је дошао из Армије. Секретар је Девете стручне бригаде, Биће тесар. И то, добар тесар. На табли брзо и исправно вештим покретима црта дрвену кровну конструкцију. Исто тако, брзо и вешто, градиће је у Новом Београду.

Треба учити,

Озбиљно су схватили курсисти свој задатак, За три до четири месеца мора се савладати обимно градиво. Настава траје до шест часова дневно. А онда, појединачно учење и. обрада градива на кружоцима.

Овде се теорија везује за праксу. Оно што се у учионици научи, преноси се на терен, на Нови Београд. Будући зидари одлазе на грађевине, почињу да рукују мистријом. Будући машинци иду у радионице, армирачи, столари, бравари, сви: они одлазе у разне одговарајуће радионице да примене научено;..

Поред учења омладина нађе времена и за разоноду, Три пута недељно у логору се прируђују другарске вечери са сопственим програмом, Сваки курсиста види једном недељно биоскопску претставу у самом логору. Снег и ружно време омели су колективан излазак у град, али кад наступе први лепи дани курсисти ће заједно отићи у посету главном граду.

Читав логорски живот проткан је, поред учења и фискултуре, омладинском радошћу. Предвојничка обука је веома омиљен предмет. Будући градитељи изграђују се у добре чуваре и бранитеље наше домовине. Скупљени су ту из разних крајева. То се ни по чему не може приметити. Они су једно: будући градитељи Новог Београда. Кад у зимско предвечерје из логора одјекне нека песма, она није македонска, словеначка, црногорска, она је њихова, омладинска. . . ____ Брзо ће доћи април и завршиће се курсеви, И 1.719 омладинаца кренуће у првим данима пролећа на градилиште Новог Београда. Сви они већ сада с поносом очекују тај дан, Изграђиваће Нови Београд, модеран и леп, Неће га градити само једну смену, два месеца. Не, остаће на изградњи много пута по два месеца. Већ до сада сви су курсисти склопили са предузећем Нови Београд уговоре о раду. Најмањи рок уговора је годину дана. А има их, који су склопили уговор на пет и десет година. Јордан Далевски, машинац, десет година неће напуштати изградњу. Он ће својим очима пуних десет година пратити израстање. новог града. Има више таквих.

Мирује насеље на левој обали Саве под плаштом снега. Још мало дана и разбудиће се поново све, одјекнуће по насељу познати звуци рада и песма омладине. Доћи ће омладинске бригаде да граде нови град. Доћи ће и они, омладинци са стручних курсева, који сада још увек уче, Доћи ће да својим знањем допринесу што бржем и величанственијем израстању Новог Београда. 1

МИ "ср Ни и а

На кружоцима се прерађује наставно градиво

о = Трудбеници »Југостроја«

потписују уговоре са предузећем

У ниљу устаљивања радне снаге, радни однос може се засновати само на основу писменог уговора о раду, закљученог на основу добровољности (члан 2 Уредбе)

ЕТАЛСКО предузеће „Југо-

строј“ налази се на перифе-

рији индустриског предгра-

ђа Београда — Раковице, на

путу за Кнежевац. При првом кораку у пространо двориште предузећа чује се песма ·стругова и лупа чекића. У великој сали са струговима, у ливници, браварници и другим одељењима, радници, удубљени у свој посао, производе разне артикле. Борећи се за испуњење плана, они проводе у овој кући свакодневно осам пуних часова, Ту се, на свим радним местима, по свим одељењима, кроз свој посао, радник приближује раднику, читав радни колектив постаје једно и "претапа се у велику сложну породицу. Једног дана на производном саветовању, поред осталог, говорено је о склапању уговора радника са предузећем, Била је то новина, нова мера за још бољи живот трудбеника, за још бољи однос радника према предузећу, за још боље успехе у испуњавању планских задатака. Мало је људи знало да говори о уговору, Али. зато су се они, који нису знали, распитивали и тражили да им се објасне појединости. И стари им млади радници дубоко су заинтересовани овом новином, Стари су слушали пажљиво, трудећи се да ништа не пропусте, Ново је било за раднике: уговор... Предузеће је обавезно, исто као и радник, да се придржава свих тачака уговора. Те тачке гарантују раднику много, побољшавају му живот, Од њега се тражи да буде дисциплинован на послу, и да добро ради. Размишљали су радници који већ двадесет, и тридесет година раде у индустрији. Нису одмах могли да схвате, јер кад је то било да радник склопи уговор са предузећем. Ако је и било нечег сличног, зар је предузеће поштовало тачке уговора Падне ли тазди напамет, најури радника, Какав уговор, ништа га не може спречити, А садг Добра је ствар тај нови уговор...

ска. искусива са сбдашњих. скулииамна

синдикомлних. организација

“

цима, а не да се у њима измишља“ ју подаци, да би · се увеличао рад синдикалне организације,

Поред ових недостатака било је и других, који су углавном били по-

Ц 1 јануара ове године одржавају се у Београду редовне годишње скупштине синдикалних организација. На скупштинама се анализира рад из протекле године, значајне године Петогодишњег плана и извла че богата искуства. Фихово коришћење знатно ће допринети успешном испуњењу плана, у овој, четвртој години Петолетке. До сада је у Београду одржано преко пет стотина годишњих скуп-

"штина, које су, узете у целини,

протекле боље него прошле године. Тамо, где су синдикалне организације правилно схватиле значај тодишњих скупштина и. на време спровеле све организационе и политичке. припреме, као, на пример, 'у предузећу „Комграп", Индустрији мотора и Бродоградилишту на чукарици, годишње скупштине суу потпуности успеле, "Али,. било. је синдикалних организација, које су приликом организовања годишњих скупштина испољиле разне слабо сти У неким предузећима није спроведена довољна агитација у оквиру синдикалне организације, тако да је годишњим екупштинама присуствовало само 60 до 659/а чланова. Због недовољних агитационих

и политичких припрема

се одложе (Трговински сервис, пре“ дузеће „СРилип Кљајић", што није смело да се догоди. Највећу слабост испољиле су поједине синдикалне организације У прављењу извештаја. Извештаји 0 раду у протеклој години треба да

буду тачни и да дају јасну слику

дешавало "се да су неке скупштине морале да

„Плута").

рада синдикалних органа. Међутим, поред тога што су многи извештаји били _ неконкретни, – преопширни (Ложионица Београд, фабрика коже и обуће „Пролетер"), било их је и нетачних. Тако, на пример, у извештају синдикалне организације предузећа Воћа и поврћа Трећег рејона изнето да је новцем из фонда за социјално старање послато четири трудбеника на одмор. Међутим, у дискусији се касније видело да то уопште није тачно. Извештаји треба да буду базирани на конкретним, провереним и истинитим пода-

ћи

кР5

следица лоших и недовољних припрема. Дешавало се да скупштина не може да почне, иако се чланство окупило, зато што се нико није постарао да обезбеди просторију (предузеће „Воће и поврће" Трећег рејона). Обезбеђене просторије су често биле хладне и недовољне за број присутних.

Услед недисциплине чланства и недовољне политичке агитације о значају годишњих скупштина, дешавало се да скупштине почну касније од заказаног времена. У предузећу „Чистоћа'" скупштина је по-

ООДПИЊНО СЛИКЕ

После снега и: леда шмрковима су брзо опране београдске улице

чела сат и петнаест минута касније, а неки чланови су долазили иу дванаест часова, иако је скупштина заказана за девет часова.

Због преопширности реферата и рђавих организационих припрема, неке скупштине су трајале врло дуго, чланство се заморило и није могло са пажњом да прати читав ток рада скупштине. У Ложионици Београд скупштина је трајала пуних пет часова,

Поред свих ових, не тако круп> них недостатака, до сада одржане годишње скупштине одговориле су у главном свом задатку. Један од доказа да су послужиле као мобилизација трудбеника у борби за даље испуњење плана, јесте узимање личних и колективних обавеза од стране великог броја радника. Најзначајније обавезе узете су У колективима предузећа „Комграп" и „Партизанка". Истакнута трудбеница Матилда Барух, која је већ извршила један Петогодишњи план узела је „обавезу да ће до 29 новембра 1952 године извршити још један Петогодишњи план,

Синдикалне _ организације, које још нису одржале годишње скупштине, треба да се труде да на време: изврше све организационе и политичке припреме, "Једино "на тај начин избећи Ње се све грешке и скупштине ће у потпуности одговорити свом основном задатку — мобилизацији трудбеника у борби за План, а поред тога, што је исто тако важно, даће јасну перспективу за бољи и успешнији рад у овој години, | пЕоизаан :

„купе,

Дуго и дуго се дискутовало и размишљало.

И, 16 јануара почели су радници предузећа „Југострој“ да потписују уговоре. Међу првима су потписали радници који већ двадесет и више година раде у индустрији. Журили су да што пре склопе уговор. Навикли су већ на ово предузеће, живе у њему више година, воле посао у њему, где сад да се премештају. Знали су да радник који не потпише уговор до 1 марта показује тиме да жели да напусти ово предузеће. Неће да иду одавде, Неки, ту у Раковици, живе 0давно. Потписује се уговор за уговором. Потписују радници на пет година, на три, на две. По њих тридесет потписивало је дневно.

За неколико дана готово сви радници предузећа склопили су угаворе. Остало их је само једанаест, који нису склопили уговоре. Склопиће и они, само да се реши њихово питање. То су стари, одлични радници који дуго већ раде у „Југостроју“, а станују на територији Београдског среза. Они добијају карте за снабдевање од својих месних одбора, али жале се да у продавницама не могу готово ништа да тако да се деси да им на крају месеца карта остане потпуно неискоришћена. Ти радници постављају захтев да им убудуће предузеће дели карте. Предузеће је већ предузело мере и свакако ће се питање решити, и онда ће сви радници „Југостроја“ имати склопљене уговоре.

Међу првима потписао је уговор осмоструки ударник Стаменко Томашевић, пословођа-бравар. То је човек својих тридесет осам година. У предузећу ради већ скоро четири године. Живи ту, у Раковици.

— Учио сам занат пре рата. Радио сам код многих мајстора. Овде сам дошао 1946 године. Волим свој посао, не мислим да га напуштам. Ни посао, ни предузеће. Потписао сам уговор на дванаест година.

Он је потписао уговор на најдужи рок. Има неколико радника који су потписали уговор на десет година.

Мирослав Несторовић је омладинац од деветнаест година. Већ је три пута ударник. Још као тоинаестогодишњи дечак дошао је 10944 године из села Ресника у „Југострој“ да учи занат. Желео је да буде металостругар. Није му било тешко да сваког дана. у току шест

година, иде из Ресника у Ракови-

цу,

— Ту сам изучио занат, ту сам

постао оно што сам данас, задовољно говори Мирослав Несторовић, док стоји за стругом, обрађујући кружно коло 3за центрифугалне пумпе. Пажљиво рукује стругом и

„труди се да својим речима надјаХоћу да останем

ча његов шум. овде и зато сам потписао уговор на десет година. |

Драгица Блајић, радница шлајфераја, није хтела да заостане за својим друговима. струког ударника, кијевског минера. Живи у Кијеву. и свакога дана долази у Раковицу. Иако је прилично далеко, - она није хтела ла

напушта „Југострој“, у коме ради.

већ скоро три године. Тренутно није у шлајферају, већ ради у ресторану предузећа. Волела би да се

врати У продукцију, али засада је. „овде потребнија. у

— Лепо: ми је овде. Не желим да мењам предузеће, Даљина од куће.

ми не смета. Потписала сам уговор

на пет година, говори Драгица Блајић, некако скромно, као да јој с

чини да је то мало. Кроз који дан сви радници пре

дузећа „Југострој“ потписаће уго

воре. Сто од сто. Види. се да је ко-

· лектив „Југостроја“ сложно и је

днодушно прихватио и ову новину. Зна да је за његово добро, за лобро предузећа, које Сложно и једнодушно корача овај

колектив даље, путем нових победа .

у борби за План.

ДЕ њи

Жена је више- |

је његопо.

па, О пала. Рр