20. октобар
; 3 -)
Хор културно-уметничког друштва „Бранко Цветковић“
аманет лавина певали авва овима виа лизиимивавлонемам арми иемипиивимавение
___РЕЈОНСННМ__ОНЦЕРТНМА
треба посветити више пажње
ПРОВОДЕЋИ линију: музика
народу, у ширину, Пословни-
ца за културно-уметничке
приредбе ИОНО-а држала се
чврсто принципа што већи број концерата на што више места. Обухватити што шире народне слојеве, ући са музиком у рејонске домове културе, сва већа предузећа, радилишта и насеља, дати је што већем броју радника, био је велики и неопходан корак народне власти. Широком популаризацијом једне уметности, која је до јуче припадала искључиво класи која је мање радила, сломљен је у грубим линијама баласт који је оптерећивао саму музику, њену зачауреност и извршен препорађајући утицај на њу саму. Намењена народу, поставши народна, музичка уметност је нужно морала да измени и своју дру-“ штвену фувкцију и да нов животни, револуционарни садржај обликује у јаснијим и приступачнијим формама.
Тако је принцип што више концерата на што више места, проведен још одмах после ослобођења, двојно утицао на нашу музичку културу. Прво, утицао је на развојну линију југословенског музичког стваралаштва и друго, створио нове љубитеље музике, које данас Коларчева дворана ни из далека не може да задовољи.
Али, данас треба овај принцип у многоме да се мења, јер је сам себе преживео, бар тамо где се досад довољно спроводио. Он је постао сам себи кочница, јер оставља нове љубитеље музике без даљег продуб"љивања музичке културе и не омогућава шире, систематичније упознавање са музичком литературом. Ево, седамнаест, на брзу руку дохваћених програма са концерата у рејонским домовима културе.
На седамнаест концерата изведене су композиције око седамдесет разних аутора. Али у броју дела и избору композитора није било никаквог реда. Са највећим бројем композиција заступљен је Шопен. На његовим вечерима, и другим мешовитим приредбама, изведено је преко тридесет композиција. Од Вердијевих песама и арија певано је дванаест, Доницетијевих једанаест, Глинкиних пет, Гуноа четири, Бизеових три. На ових селамнаест кооцерата изведено је четири Бетовенове композиције, десет Моцартових, по две Сметанине, Сарасатеове, Шуманове итд. Вебер, Де фФаља, Брамс, Мусоргски, Гранадос, Григ и други познати композитори заступљени су, на ових седамнаест концерата, само са по једном композицијом. А зашто је тако Зато што ангажовани уметници сами предлажу репертоаре које пословница прима или не прима. Тако је
43 ФИНУ – 60
позната арија из Вердијеве опере „Травијата“ певана скоро на свим концертима где је Верди био заступљен, као и арија за бас из Дони-
цетијеве опере „Љубавни напитак“.
Збот хетерогености стилова, која је владала на концертним подиумима домова културе, многи посетиоци нису могли задовољити жељу да унесу мало реда у своју музичку културу. Пословница би поред даљег популарисања музике у насељима и предузећима, тамо где до сада није приређивала концерте, требало да посвети специјалну пажњу карактеру концерата у рејонским домовима културе. Уметнички савет при Пословници, формиран ових дана, у који су ушли наши познати музички, позоришни, балетски стручњаци, као и претставник књижевника, имаће задатак да својим сугестијама о избору репертоара и о начину вођења конферансе помогну Пословницу у спровођењу линије музичког васпитања у дубину, која ће омогућити слушаоцима да разликују вредност једне Пучинијеве арије од симфониског дела, као и овог од камерне музике, Добро је то што су оперске арије и песме наишле на велико интересовање и постале најомиљенији музички род код широких народних слојева. Али то није довољно нити се ту сме стати. Симфониских концерата скоро вије ни било по рејонским домовима културе иако би се можда, на пример, у Београдском драмском позоришту могли да изводе, за грађане Четвртог рејона. А без њих тешко је схватити камерну музику која се негује тамо, где још нема услова за њу и где она наилази на неразумевање. Пословница ће у будућем раду посветити посебну пажњу и средњим школама. Ту треба испитати и све могућности за систематско музичко васпитање и ученика у привреди. Први такав концерт извешће се у Женској учитељској школи, где ће се до краја школске године, као и у свим. другим школама, одржавати два концерта месечно. На првом концерту упознаће се будуће учитељице са делима предкласичара и класичара.
Низом књижевних вечери, комбинованих приредби, стилских концерата, приредби на Новом Београду, којих ће у току сезоне бити по једна сваке недеље, прилагођених музич-. ко-балетских вечери по предузећима и средњим школама, Пословнипа за _кКултурно-уметничке приредбе ИОНО-а и даље ће спроводити линију што више концерата на што више места, али се у рејонским домовима културе мора да нађу интересантније и квалитетније форме
концерата који ће имати више реда и поступности, који ће оспособити многе посетиоце да разликују и разграничавају музичке стилове и који ће претстављати корак даље у музичком васпитању ширих народних слојева.
културно-уметничких друштава Народне
) ВЕ недеље почиње групно так-
но-уметничких . друштава у оквиру Другог републичког Фестивала НР Србије, који
ће се одржати почетком маја ове
године. После Савезне смотре најбољих секција синдикалних културноуметничких друштава из целе земље, одржане прошлог месеца, Републички фестивал биће још један испит резултата и развитка културно-уметничког васпитања радничке класе Србије. Већ дуже времена трају озбиљне припреме најбољих друштава из наше републи-
"ке да што масовније и квалитетније
репрезентују у фестивалском такмичењу своје области и градове,
У току ове две недеље 27 културно-уметничких друштава бориће се за право да репрезентују Београд у републичком фестивалу. Да би се што лакше и што правилније
мичење београдских култур- ·
извршио избор, друштва су подеље- | на по својој снази и досадашњим успесима у пет група. Тако ће друштва из једне групе наступати под „истим условима, у истој сали, што ће допринети добијању праве сли-
"ке о односу појединих друштава.
__У првој групи, која ће наступати У дворани Синдикалног дома, такмичиће се од 11 до 15 фебруара
. свакодневно „Горан“, „Жарко Зре-
њанин“, „др Сима Милошевић", „Браћа Стаменковић" и „Слога" угоститеља. У дворани Прве женске гимназије од 13 до 18 фебруара такмичиће се друга група, састављена од „Јединства", „Полета", „Радоја _ Дакића“, „Будућности", „Стевана "Филиповића" и „Новог Београда". Друштва „Стеван Бракус“, _ „Железник“, „Братство", „Градимир", „Грађевинар" и „Радивоје Копарец" образују трећу групу, која ће се такмичити од 18 до
БЕОГРАДСКО ДРАМСКО. ПОЗОРИШТЕ Како се спрема
КАКО ВАМ ДРАЈФ«
ОЗОРИШТЕ је чудна кућа
илузија, у којој посетилац
после снажних речи, глу-
ме, мењања светла, остаје
опчаран једном кондензованом животном истином коју није ни слутио, а коју је, можда, носио у себи читавог живота, Кад у неколико промена сцена, чинова, хроз дватри сата, гледалац открије себе, своје другове и читаве друштвене односе, постаје свестан оног дела себе који га спутава да оствари племените жеље, да учини живот лепшим, еврховитијим. Он почиње борбу. Његов усхићен поглед прикован је за рампу, над којом се последњи пут затворила завеса, за угаслу рампу која га је учинила за нијансу бољим...
Али, позориште то не постиже лако. Не импровизира. О спремању претставе можда је и често писано, али никад довољно. Никад се довољно неће ни написати...
Арденска шума. Једна сцена са пробе „Како вам драго Од шуме ту још ничег нема. Неколико практикабла и две столице које марки+ рају дрвећа. Нигде ни лишћа, ни траве, Уместо њих — даске окретне бине. Па ипак, то је шума. Исцелитељска моћ Ардена прожима лица и речи Розалинде, Силије, Орланда. Зли Оливер и опаки војвода Фредерик носе у себи наказност
дворског живота. Али, похлепност и,
злоба не успевају да их задрже за себе међ овим практикаблима и даскама. Зашто Зато, јер је то Арденска шума, где пасторала и оптимизам милују људе, јер Слободан Стојановић, Јован Јеремић, Бранка Пантелић, Добрила Костић, Предраг Тасовац и други хоће да то она буде.
Једино би гледалиште, што зјапи празно, могло да исприча о многим и многим напорима Бранке Пантелић да у улогу Розалинде унесе што више поезије, нежности и женског чара, Јелене Нешић да Одри буде љупка, здрава сељанчица, Миолрага Тасовца, Татјане Лукјанове, Милорада Волића, Миодрага Наумовића и других да својим улогама дају што типичнија обележја Шекспирових ликова. Па ипак, празна дворана не би све испричала..
У соби, преплављеној малим и великим свиленим и платненим крпама, разно обојених, клокоћу, шиваће машине ових дана појачаним темпом. Пут од Рајковићевих скица за костиме, обешених на зидовима радионице, до њихове реализације му“ котрпан је и. студиозан посао. Пред Николом Јеличићем, мајстором костима, разбацана је литература о Шекспировом добу. Обичаје, историју и значај епохе простудирала је и његова радница Милка Гамерц. Данас она студира Шекспирово доба да би направила само један детаљ за прслук војводиног костима крстић. На скици то су два унакрсна
, жута правца. Гамерц га реализује
од фино исавијеног гајтана а на кра- _ јевима ставља му са спољне и унутрашње стране златне и сребрне перле. За један крстић треба јој сто педесет бодова. На војводином прслуку има осамдесет крстића. Дакле" 12.000 бодова само за детаљ једног костима. Доскора је Милка Гамерц била облачиља у гардероби.
— Пад хаљине може бити жив као водопад или миран. Зависи од носиоца улоге. А драпирање видим као сунчев зрак, — прича са одушевљењем Јеличић.
Своје искуство и дугогодишње мајсторске праксе, Јеличић преноси на млађе. Милка Гамерц његовом се заслугом оспособила за врло фин и прецизан посао.
И тако под шивавћим машинама, међ иглама, концем, маказама и отпацима на поду расте спољни лик Шекспирове комедије.
Фоаје је претворен у столарску ра дионицу. Лепе се практикабли, тестеришу даске, остварује читава сцена. Рељеф Арденске шуме јаш није обојен зеленилом, али је пластичан и изразит.
На другом спрату малају се теписи — плочице на поду у двору и зелени појасеви,
У власуљарници се ужурбано раде перике, у просторијама за осветљење проучава се расвета...
Сви ужурбано довршавају своје детаље за ову претставу. Пуном паром целокупни ансамбл Београдсхог драмског позоришта гради, остварује, довршава.
А
ОД МЕРАЗИЛЈА ДО МАМИЛША :
ПИШУ реј
“
ћу
Републике Србије
23 овог месеца у дворани Четвртог рејона. Друштва из четврте групе „Ђока Павловић", „Никола Тесла", „Напредак", „Радник", „Светозар Марковић" и „Филип Кљајић" наступиће у дворани Шесте мушке гимназије, такође у времену од 18 до 23 фебруара. Земунска друштва „Слога“, „Стеван Рајић", „Иван Милутиновић" и „Икарус“ наступаће у петој групи у земунском Дому културе.
Београдска културно-уметничка друштва постигла су велике успехе у времену између прошлогодишњег и наступајућег фестивала, Организујући многобројне приредбе у Београду и околини, нарочито по веим предузећима и приликом разних прослава и академија, београдска друштва су васпитавала, интензивније него раније, укус широких народних маса, а својим драмским програмима, рецитацијама, скечевима и једночинкама, које су махом биле политичко-сатиричног карактера, осветљавани су разни друштвени проблеми и подизана је социјалистичка свест наших трудбеника. Сем тог важног тренутка У васпитном погледу, драмске секције Фу својим богатим репертоаром нарочито из националне литературе пастеретиле у извесној мери професионална позоришта и допринеле задовољењу насушних потреба нашег човека за дела драмске у“ метности. Драмске секције појединих друштава толико су се развиле, напредовале и омасовиле у ме ђувремену између ова два фестивала, да су дорасла да се претворе у аматерска позоришта, И ми ћемо ускоро имати у Београду три аматерска позоришта |
На групном такмичењу ових дана ће и друга друштва извести познате позоришне комаде. Тако ће „Полет" приказати „Дубоки су корени", „Радоје Дакић": „Госпођу министарку", „Стеван Бракус": „Ожалошћену породицу", „Братство“: „Мале лисице", земунска „Слога": „Слугу јернеја" и тако даље... |
Ако су неке секције појединих друштава попустиле у међувремену између ова два фестивала, као што су хорске секције „Радника", „Филипа Кљајића", „Светозара Маркковића", које су спале на свега двадесетак чланова, то ће управе друштава и синдикалне подружнице после такмичења морати са много више залагања да се позабаве питањем омасовљавања својих секција. Овај фестивал и успеси поједивих друштава без сумње ће потстакнути и развити племените амбиције код слабијих друштава да и она достигну такав ниво културно-уметничке делатности, да и она једног дана буду међу првима.
У оквиру овог такмичења биће отворене у фоајеима дворана, где наступају друштва, изложбе најбољих радова чланова ликовних секција. Осим пет секција, већ познатих Београђанима са изложбе коју је организовао Савез културно-просветних друштава Београда, септембра прашле године, сада ће излагати још две младе ликовне секције, формиране у овом интервалу, секције „Полета" и „Братства".
Ово такмичење даће и оцену досадашњет рада Савеза културнопросветних друштава Београда и Просветног одељења Месног синдикалног већа и указаће на слабости које треба до мајског фестивала да се отклоне.
иоле |
ЗКИВОТ.
пина
: ИЕ пера
Ји
ТИП тИаиИоЕ
својом другарицом Маром дође к мени. Обе су се некако ослободиле,питају, — шта све њих не занима — Мара ка. же:
— Мој тата каже украђен, а ја чујем
украден, али не знам које је боље,
олим наставницу, а она каже да ће нам о томе говорити доцније. А ја бих желела да знам и пре него нам се обја. сни у школи. И Мирјана (тако се зове њена другарица) није сигурна.
— Лако је и ту: само треба добро па. зити, слушати, па ћете све разумети,,, Некад је у великим хотелима И ресторанима, оним најбогатијим, највећим, било на ножевима виљушкама и: кашикама написано, урезано разуме се, украђено, Потом је писало коме је то хотелу припадало. Тако, ако би Какав поштењаковић стрпао у меп нож или виљушку, па је негде изнео, одмах се могло познати откуд је та ствар стигла, којем је хотелу припадала. Тако је писало Украђено из хотела Бристол, И је. дан је лопов тако и ухваћен. Те су ре. чи казивале да ствар припада хотелу Бристол, а код кога се нађе ван хотела, — значи да је украо! — Али је то било тако погрешно написано, да је један мој пријатељ, професор српског језика, који се једном случајно нашао е познаником из иностранства на р у том хотелу просто одједном устао, зграбио капу и — побегао из хотела; није могао поднети срамоту што на сребрном ножу тако погрешно пише и што се бојао да ће га његов познаник запитати о томе, а он ће се стидети да му објасни...
— А ствар.је у овоме... Глагол кра" сти гласи у садашњем времену — крадем. Отуд ће бити јасно да облик који нама треба може гласити само краден,
— Али имамо: рађен, вађен, суђен, „рођент! Како ћемо тог — гра е го. тово у један тлас моје мале гошће...
— Е, то вам је нешто друго. Сетите се: то су глаголи који у неодређеном облику гласе: радити, вадити, судити, родити... А ми смо пре седам дана говорили о тим случајевима. Рекли смо да може бити јотовања ако имамо пред наставком за неодређени облик -ти завршетак на самогласник и А то су баш такви глаголи: ради. вади, суди, роди. Код њих за овај облик (који се зове трпни глатолски придев) имамо настатак сем, па се и скраћује у ј, а потом се врши јотовање: сливање гласа Ј с неким другим гласом у нов глас. Тако имамо: ради-ен — радјен — рађен и слично,
Међутим, код глагола красти, украсти, прекрасти и сл. пред наставком -ти нема самогласника и које би се претворило, скратило у ]...
— Па добро, али неће ваљда бити: красен, украсен... — зачуђено се тргоше моје тошће...
— Разуме се, ни то не ваља!,... Пазите: од красти имамо садашње време крадем, а тако и украдем, прекрадем, што нам показује да смо некад и у неодређеном облику ималм то д. Некад је неодређени облик гласио с тим тласом: крад-ти, украд-ти, прикрад-ти и сл. Видимо да се и саду садашњем времену чува облик украд, прекрад и сл. Ту нема услова да се врши јотовање, него се на облик крад дода наставак тен, па имамо: краден, украден, прежраден, и то треба упамтити. — Ту вам и многи школовани људи греше, а вама је лако упамтити. Кад будете у трећем разреду, наставница ће вам још поргпуније објаснити, а сад вам је и толико довољно.
— Тај вам је облик доста сложен, тај трпни придев. Има вам ту много различних гласовних промена. Ја вам сад само спомињем неколико примера, колико да само упамтите, чак и без икахва тумачења, а то ће вам можда им само бити јасно. А касније, кад будете савладали лепо све гласвоне промене, и ово ће вам бити јасно. Тако се каже само: омастити — омашћен, спустити «пуштен, ожалостити ожалошћен, скрстити — скрштен, овоштити — овотаћен, слистити — слишћен, освестити освешћен, опустити — опушћен, запустити — запуштен и сл.
— Тако и ја осећам, али незнам откуд то. Али ми није јасно: опустити — опу“ шћен... Зар није: опуштент
— Ниси разумела како сам нагласио, па си помешала им значење двају глатола опустити земљу, учинити је пустом, и опустити крила, што значи спустити крила, Кад пажљиво изговарате речи, запажате разлику у нагласку. То нам показује да су и глаголи различни. Тако кажемо: земља је опушћена, крила су опуштена... Прво је глагол из породице речи пуст, пустош, пустиња, а друго из породице пустити... Како видите — мора се мислити кад се товори.
Ел.
ЕЋ, сутрадан: моја рођака са
= = = = за = ~ = = ка = = ж = = = ка = Е. а = = | се отима и добија све јачи израз српске вароши. 5 | “ = = ов в = = |= еоград, живахнуо под Карађорђем, од 1806 до 1813, после ове несрећне године поново је потонуо у мрак. Српски живаљ, насељаван за време Првог устанка највише на Дорћолу, оставио је, после 1813, ове делове вароши. Тек доцније, за време Кнеза Милоша, већ од 1815 а, нарочито, после 1830 Београд је почео све више да
Срби су се највише груписали на савској страни. Ту је отпочела изградња и првих државних и приватних зграда. Правац кретања и ширење српског дела вароши ишао је од Варош-капије преко тада стваране Савамале, пошто је село расељено и гробље пресељено на Таш-мајдан, даље ка Теразијама и Врачару, јер се разгранатост ширила и од Стамбол-капије. Краци од Видин-капије додиривали су делове Палилуле, која је, такође, тада насељавана. На простору Палилуле, између Смедеревског друма и Вишњичког пута, био је раније Карлстал, немачко предграђе, Овим појасем: Савамала, Врачар, Палилула, био је заокружен турски део Београда, нарочито Дорћол.
Овако расцветали Београд, с једне и друге стране бедема, изгледао је све до бомбардовања 1862, односно до 1867, када су Турци коначно оставили и напустили градове, После тога је отпочело и отклањање свега онога, што је потсећало на турско завојевање. ; Од хатишерифа на овамо, између осталих државних послова, приступило се и првом попису грађана и кућа у Београду. Године 1834 извршен је општи попис, на доста примитиван начин, према коме је у Београду било укупно „7.033 душа“, не рачунајући Турке у близини самог града, као ни Цигане, који су становали у предграђу. у
ван је водом из т,зв. „турског водовода“.
довођена вода у Београд. Први ђериз примао је воду
на врху Булбулдера. Одатле је вода ишла преко Па-
ко Скадарске улице на Чукур-чесму и на Сака-чесму. Овај вод је доцније измењен и вода се стицалз
Тадашњи Београд, са обе стране бедема, снабде-
Турци су имали два ђериза — водовода, којима је.
лилуле, кроз некадашњу Митрополитову башту, пре- |
у резервоару подигнутом на Тркалишту, залеђу да» нашње Високе техничке школе, и одатле се разводила у све јавне чесме на дунавској страни,
Други ђериз примао је воду из тзв. „римске чесме“ код Малог Мокрог Луга. Одатле је вода спровођена у резервоар код некадашњег Дома за напуштену децу на Западном Врачару, и даље је развођена, у јавне чесме на савској страни. Овај други ђериз ишао је преко Савинца, поред Војне Болнице на Теразије и Делијску чесму, и одатле у град,
Ради правилнијег и бржег довођења воде у варош, Турци су дуж мокролушкогт ђериза подизали, на извесним даљинама, нарочито озидане куле, у које су доводили воду водоводним цевима. На овај начин, они су доводећи воду стварали неку врсту резервоара и омогућавали да вода добија известан пад и стиже на одређена места. Једна од таквих озиданих кула била је на месту некадашње теразиске чесме, на средини самих Теразија, друга испред данашње кафане „Загреб“, а трећа на углу Кнез Михаилове и Рајићеве улице, код данашње Академије ликовних уметноОзидана кула на Теразијама била је највећа. У време када је тај део Београда био ненасељен и доста пуст, и када су тек од Стамбол-капије почеле да
се помаљају прве кућице, кула је знатно отскакала; · "Те куле Турци су називали теразијама за воду, по
чему је и данашње Теразије добило своје име. У то време било је у Београду око 20 јавних че-
"сама, од којих су најпознатије биле: Делијска-чесма,
Чукур-чесма, Сака-чесма, Мала-чесма и друге, Прекопута Академије наука, у Кнез Михаиловој
улици, где је доцније подигнута кућа, данас задужби-
на Николе Спасића, за време Турака био је делијски
"конак. У њему је становао турски старешина, који. је
судио варошким Турцима, званим ерлијама, за мање кривице, Пред конаком је била чесма, названа Делијска-чесма по турским војницима (делијама) који су, такође, становали у конаку, Чесма је доцније померена и пренесена крај Академије наука. |
Испод: Црвеног крста, на углу Господар-Јевремове
жх
ВЕОГРАДСКЕ „САКАЏИЈЕ“ РАЗНОСИЛЕ СУ ВОДУ СА САКА-ЧЕСМЕ, СА САВЕ И ДУНАВА И ЈОШ НЕКО ВРЕМЕ ПОСЛЕ ПУШТАЊА ПРВОГ БЕОГРАДСКОГ ВОДОВОДА 1892 ГОДИНЕ
х
"и Добрачине улице, била је Чукур-чесма. Сазидана је била дубоко у земљи. Силазило се низ неколико камених степеница до њених лула. Чукур-чесма нарочито је позната по догађају, који се одиграо на њој 1862 године, после кога је настао отворен сукоб између Срба и Турака, који је изазвао и бомбардовање Београда. | :
____ На углу Господар-Јованове и некадашње Дубро-
_ вачке, а данашње „7 јула“ улице, била је чувена Сакачесма. На њој је, поред обичних лула, била и једна висока лула на којој су водоноше, сакаџије, захватали воду и разносили по кућама. -
На сред велике пијаце, данашњег Универзитетског парка, према улици Вука Караџића, била је ПиЈачна. чесма, која је добијала воду од Делијске-чесме.
Испред Доситејеве Велике школе, на углу Господар-Јевремове и Вишњићеве улице, била је Малачесма. У Савамали била је позната Тоскина-чесма, која се налазила у Поп-Лукиној улици, с горње стране, према некадашњој Државној штампарији, Близу Са-
_ борне цркве и конака била је, такође, једна чесма.
На самом раскршћу Таковске и Далматинске улице, испред Јевремовца, доцније Ботаничке баште, била је чесма, више које је подигнута доцније Палилулска основна школа. У Јеврејскуј мали била је. према старој Синагози, велика чесма. -
У порти Маркове цркве, на једној заравни, где
" Хатишериф и берат 1880, била је такође чесма.
тове регулације и уређења, и питање водовода и воде
је била импровизована трибина на којој је прочитан
Од чесама старог Београда остала је једино некадашња 'Теразиска чесма. Подигнута много доцније, 1860, од стране Београдске општине у част поновног повратка Кнеза Милоша у Србију, Теразиска чесма постављена је на место некадашње куле разводнице на Теразијама, Израђена је у виду призме, висока шест метара, са иницијалима М. О. и четири лавовске главе из чијих чељусти тече вода. Њен стуб стављен је у базен. Теразиска чесма доцније је пренета у Топчидер, где се и данас налази поред Топчидерске цркве... 5.
Ширењем Београда, као и првим покушајима ње-
постојало је све отвореније, Као и сва друга питања; осветљење, канализација и слично, и питање воде тра= жило је своје решење, На место дотадашњег „турског водовода“, који је са булбудерског извора снабдевао око двадесет чесама, које су, просечно, давале око пет и по литара воде дневно на једног становника, као и поред сакаџија, који су разносили воду сем са Сакачесме и са Саве и Дунава, године 1892 пуштен је први београдски водовод. Временом чесме су нестајале, регулацијама, нивелисањем и изградњом града губиле су се жице и сахнули и многи бунари расути по кућама. Водовод, као средство савременог човека и живо-. та, све више се ширио и постојао насушна потреба.
СУМАТИ РА ТИРА РАТА РА РАНАМА АРА иинавинннаонвиннннннавалаоовиввннививннвнанинавпининанинаивннинвннинивинивпннннринаннининнинииннниваВипаанкиннаипнравирниниваваВи
4