Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
cilj. Nije čuo pticu gdje kigliše na grani, ruža mu nije mirisala, vjetar ga nije milovao: Još je bila suha formula koja je muklo zvučala. A kad nije preostalo više nimalo syježe krvi — jednog su dana likovi Kanta, Schopenhauečra: ı Nietzschea gledali sa zida kako se ubija njihov sljedbenik Max Steiner, doktorant kemije u svojoj sobi gdje su oni visjeli.
Da ne duljim: Walter Calć ı Maximilan Harden imali su, usprkos TOZI OSL spolja, u biti istu sudbinu.
Znamo: bilo je, možda, ı čak: sigurno, ı kod ukorijenjenih naroda paralelnih katastroTA: a Nietzsche, a Kleist?? No da, u nas su brojnije. Razumljivo! A najteže je to da je mraz ubio klice prije rascvata.
Zato je put ovih nesrećnih genijalnosti bio kriv, kao što je beskarakteran put (a u ovih je bio muževan; zato su doživjeli katastrofu) onih tisuća anemičnih Žžurnalistića ı literatića modernoga svijeta, svih onih visokoškolskih mešumeda koji su prodali milenijsku baštinu za — karijeru! (Wiesner, pokojni fiziologbotanik i rektor bečkog univerziteta, konvertit, dopustio je da mu Houston Stewart ChamberIsir posveti svoje Osnove XX vijeka!!).
Treba imati unutarnji, viši neki organ pa da se čovjek strese u leđnoj moždini kad TLessing kaže: »Schmach allen Sohnen, die es vorziehen, fur die Luxuswelt westlicher, Weltstadte »sich der Literatur zu widmen«, oder »die akademische Laulbahn statt Steine zu trazen ın der Landstrasse nach
einzuschlagen«,
'{eruschalajim.« Spinozi je dopušteno — on je bio velik, od najvećih. Samo potpuno velikima je dopušteno, jer oni ne prodaju krv za karijeru, oni su na koncu ipak narodni — kao što je Spinoza danas naš. Ali oni sitni — parasiti duha, njih ide kletva!
Koji je dakle put? Gdje je spas. Ne mogu ljepše završiti nego Lessingovim riječima. »Wer du bist? Sohn etwa des fahrigen Handelsjuden Nathan und der tragen Sarah, die cr zufallig besamte, weil sie ihm genug Geld in die Ehe brachte? Nein! Juda Makkabi war dein Vater, Konigin Esther deine Mutter. Sie sind in allen und immer gegenwartig. Und morgen
waren seit je und konnen wieder
scin.«
Juda Wertheinu
OKO VATRE LOGORA
Jiddu Krishnamurti: Reden am Feuer. Eugen Diederichs-Verlag, Jena 1929. 100 str 8", ci-
iena Din 56.— (platneni uvez). — S engleskoga preveli Amnie Vigevemno i Max Neuhaus.
Posvećujem ovaj prikaz svima svojim prijateljicama ı prijateljima iz redova našega omladinskog pokreta koje sam susretao sve od prvog dana u trajnom radu i u trajnoj borbi i zbog
prolaznom razgovoru, prolaznom upoznanju trajnog sjećanja i zahvalnosti!
svima
Za mladoga Jiddu Krishnamurtija kažu da je religiozni genij. Otkrila ga je po Adyaru čuvena patrijarhalna Annie Dessant. Ali danas je on daleko od svakog sektaškog religrioziteta. Kažu da Je taj mladi Indijac savršeno lijep tijelom kao god što mu je duh sjajan. Zato da je u velikoj mjeri fascinantan. Nije ovdje mjesto za historijsku ili bistvenu analizu njegove ideologije, ni prilika za biografski način crtanja. Mi ćemo pokušati da nešto upijemo u se od njegova pročišćenog ı lijepog duha, da zavolimo neke misli koje je izrekao na logoru svojih prijatelja u Ommenu. A mi ćemo se to radije prikloniti da slušamo romon tih riječi — ta ı mi smo crpli balzam svoga duha u krugu oko vatre našega logora.
Iz govora o izvoru mudrosti »Koliko ste ljudi usrećili — ne prolaznim, već vječnim?« Govorimo toliko o čovjeku, o njegpovoj duši i njegovoj obnovi, a sve izgleda da nam vršenje zadaće izmiče iz ruku: Jer Je uvijek neki apstraktni čovjek, duša i obnova, čovjek kao ime za milijune, čovjek-pojam, 4 ne čovjek-život. Opasnost svih »pokreta«. u kojima učestvuju mase, i je u tom mehanizivanju, apstrahiranju. Neznalice gledaju u toj apstrakciji takozvanu »objektivnu istinu«, ali ona nam je daleka, s njom ne možemo izli-
iečiti čovjeka koji nam prilazi. Zato je ona, u
' stvari, iluzija.i laž. A mi ne smijemo da va-
ramo sami sebe! — »Što ste učinili iz svojih dana?« Tisuće mladih ljudi oko nas misle da žive. U stvari je njihov život umiranje. U višenju tradicionalnih konvencija plitke dru-
štvenosti, u malom kruhoborstvu prolazi Žživot. Tako je živio djed, Tako će živjeti unuk. A zašto da ne živim ja tako? A
260