Књижевне новине, 01. 07. 1987., стр. 21

из ПОЛИТИЧКЕ ЗАОСТАВШТИ ВЕЉКА МИБУНОВИБА (1916. 1982)

Вељко Мићуновић

рама спољне политике

Текстови које објављујемо потичу из заоставштине Вељка Мићуновића из времена с почетка и краја седамдесетих година. У првом се обраћа Ј. Б. Титу (10. августа. 1961) поводом поруке Никите Хрушчова да ће СССР извршити експлозију нове нуклеарне бомбе бат за време одржавања прве

конференције несврстаних земаља у Београду 1961. године;

у другом, на

седници Спољно-политичког одбора Савезне скутиштине, чији је био пред-

седник од 1967. до 1969. године,

износи у својој дискусији разлоге против

прекида дипломатских односа Југославије са Израелом.

"Совјетска експлозија.

и београдска конференција

Друже Председниче,

пошто нисам у могућности да преко друга Коче Поповића скренем пажњу на неке околности које би, по мом мишљењу, требало хитно размотрити у вези са специјалном поруком Хрушчова Вама, то чиним овим путем:

1. Одлука СССР-а да изврши екс плозију нове супер-нуклеарне бомбе јачине од 100 милиона тона тил, баш за време заседања београдске конференције представља нов и непредвиђен догађај који може битно променити политичке околности под којима је конференција сазвана и требала да се одржи. Ово не — саме "због стварања новог, погоршаног ста"ња У односима Исток-Запад, већ, пре свега, збсг тога, што ће се конфе'ренција наћи у новом положају према СССР-у којега ће морати јавно да ОСУДИ, а са тим нико од учесника конференције до сада није рачунго.

2. Порука Хрушчова, поред свега осталог, значи врло тежак. притисак на Југославију и на Вас лично као домаћина _ конференције — обзиром да совјетска експлозија може пореметити уравнотежен став конференције и умањити њен ефекат у светској јавности, Тешко је претпоставити да јг Хрушчов Вама открио тајну и упутио поруку само зато да Вас упозна, или само да постигне Ваше „разуме вање“, како је Х. рекао нашем амбасадору. Обзиром на далекосежне последице и на наш посебан положај — због претстојеће конференције ·није искључено да Хрушчов очекује неку акцију с Ваше стране у вези овога, и да је то прави циљ поруке

Могу се правити претпоставке као, Хрушчов рачуна да ће Југославија обавестити Насера, Нехруа, Сукарма,

ода ћете Ви заједно са другим пидери“

ма ванблоковским предузети мере, било код Хрушчова, било код Западних — или и једних и других — да се нађе хитан излаз из садашње кризе прихватљив за СССР, који би под тим Уна одустао од експлозије и . сл. -

3. Неовисно од горње претпоставке поставља се питање да ли да Ви обавестите лично Насера, Нехруа, Сукар-

~ на, о томе шта намеравају ла ураде

Руси за време конференције у Београду, да би се заузео унапред заједнички став, или је пак боље ћутати и чекати „шок“ за време саме кон“ ференције , како се о томе изразио Хрушчов.

Пеодсећам да је Хрушчов јуче, 9. УПТ, на митингу у Москви већ 06јавио да су му совјетски научници предложили да „направе“ бомбу снаге од 100 милиона тона тилт.

4. Посебно се поставља питање Ви-

шег одговора на поруку Хрушчова, као и форме тог одговора: да ли одговарати писмено или усмено, да ли овде или преко Москве директно Хрушчову (наш амбасадор је с данаг дефинитивно напустио СССР),

Прекид односа са Израелом

„Што се тиче других крупних мера, које још нису спроведене, једна от њих је и питање прикида односа Југославије и Израела. Ја сам разумео да је та одлука донета, но не знам тачно стање ствари. (Осам Карабеговић: Условно је донета). Хтео бих да кажем две или три ствари у ве: зи са том одлуком, јер се ради с једној сасвим новој одлуци – дубоко принципијелног карактера. Колико се ја сећам, у току свога постојања Ју гославија није кидала дипломатске олносе ни са једном земљом, мада је Југославија зато имала много прилика и врло тешких момената, почевши од 1945. године са Италијом око питања Трста, ма затим од 1948. године, па и касније, са СССР-ом им другима на Истоку. 67

а ,

Будући да је Југославија стално би: ла ангажована као савезник анатиколонијалвих и ослободилачких покре. та, као на пример, против Француске у Индокини, затим скоро десетак година против Француске и њеног рата у Алжиру, где су Французи, ја се не сећам тачних података, убили — око милион Алжираца, па, на крају крајева, говорећи и о политици Америке у Вијетнаму, где се број жртава ви: јетвамског народа ма југу и на северу, оцењује око 500.000 или могуће и више, и са свим овим државама смо могли прекинути дипломатске –однссе. Значи, Југославија У свим — тим приликама није прихватала ту праксу прекидања дипломатских односа, сигурио из добрих разлога. Нисмо пре“ кидали дипломатске односе са земља. ма које смо иначе оцењивали — као агресоре или као земље које воде колонијалне ратове и истребљују и. ци. вилно становништво и обрачунавају се са голоруким народима у њиховој борби за слободу и независност,

У вези са прекидом дипломатских односа са Израелом, ја сам тако разумео изјаву заменика драввог секретара, да том питању од стране Насера, па ни од стране Бумедијена, а то су најсвежији разговори који су вођени __ са два шефа најдиректније заинтересованих арапских држава јуче и прекјуче, да томе није придавана прворазредна пажња. Ја то разу. мем да у арапским врховима и У арапској јавности врло добро знају, оно што је и овде истакнуто, до које мере је Југославија, без реззрви и ко“ лебања од првог момента подржала њихову борбу. Отуда ја разумем да код арапских влада том питању, посебно у односу на Југославију, није придаван неки прворазредни политички значај. (Осман Карабеговић: Али ја мислим да то није безначајно, нарочито када Југославија прекица односе са Израелом. ја мислим да то не треба потцењивати, Мислим да сада Арапи у овој својој ситуацији сматрају да то нема ефекта, зони траже више) Ја се слажем да то њије безмачајмо, али исто тако било би по: жељно ако бисмо кроз те наше. кон такте са неангажованим земљама третирали и то питање, За Југославију би било, по мом мишљењу, од вели. ке важности да ми знамо н4с само после састанка у Москви, да су социјалистичке земље Европе одлучиле да прекину односе, него да знамо какви су ставови по том коакретном пи. тању прекида односа низа несврстаних држава Азије и Африке. Према томе, извештаји у том правцу, консултаније и разговори југословенске владе и њених представника са меангажованим земљама у Азији и Африци, били би од користи за нас прије него донесемо било какву одлуку.

Било како. било, ја верујем да је и као помоћ НМасеру и свим арамским земљама, још како важно како ће се несирстане земље Азије и Африке од-

носвити према том питању и да би ту дејство Југославије било од користи., Разуме се, свака помоћ у критичвим ситуацијама, као што је ова, која се цени као критична, као таква и јесте, она тражи и жртве, Исто тако као што их тражи и у прибирању ма. теријалних средстава, да помогнемо што можемо. брже, тако тражи жртве и у другим питањима.

Мислим да треба у Одбору рећи да ми не би требали да се много 33чудимб уколико, ма приме), то је моје лиано мишљење, уколико изгледи за натављањб м остварење наших илавова у погледу југссљовснске 00: литике у Европи, у овтексту наше вове активности у свим главним правизума на мебучаоодном плапу, ако 12 наше иницијативе и. приличне амби: ције које смо имали, рачунајући ту и рад кеји је био уложен од — стране парламента Југославије и од стране владе, ако се то нађе у крупним тешкоћама какве нису предвиђене, реци“ мо, до данас, с обзиром на ту одлу-. ку о прекиду односа са Израглом. Мислим да не би требало да будемо изненађени уколико та наша ев ропска политика буде сугсретнутга на други начин, на нов и нетативан начин, с обзиром на реалну ситуацију “ Европи каква је она у вези са агресијом против арапских земаља и са резултатима те агресије. Хоћу да кажем да би требало са тим ла рачунамо и да не будемс касније изненађени. Исто тако, поставља се и питање да ли Југославија, која је Бел афирмисана у свету, овим ратом још више него пре, као безрезервни пријатељ Насера и Аргпа, да ли Југославија Насеру и другим Арапима може више да користи ако задржи формалне односе са Израелом, или да му штети. Ако прекине односе са Израелом, не треба искључити, то је моје мишљење, да се Југославијл тиме можда лишава могућности да сутра седне за сто са великим силама У Уједињеним нацијама или ван њих у једном глобалном решавању _ свих ових проблема који су довели до ра. та и империјалистичке агресије на Средњем истоку. Будући да је социјалистичка земља, да је афирмисана као пријатељ Насера и Арапа, вероватно ће после прекида односа са Израс: лом шансе за такву улогу Југославије у перспективи за решавање ове кризе бити јако смањене; те шансе ће имати вероватно пре оне земље, рачунајући и несврстане, као што смо ма, које не буду ишле на прекид диплсматских односа, него које ће имати представнике на обе стране.

Ја лично могу да разумем, говорећи о политици социјалистичких земаља у Европи, да је за Бугарску, Пољску, па и Совјетски Савез и друге прекид дипломатских односа ипак не што друкчији корак него што је то за Југославију као несврстану земљу и осведоченог пријатеља Арапа.

Дискутујући о московској декљарач цији, ја немам да додам — ниједну реч, потпуно се слажем са оним нај“ бољим оценама које су ту дате и са смислом који је ту дат у декларацији, али може да се постави питање зашто и Совјетски Савез и други нису изашли, као што је учинила Југо: славија, у понедељак, када је почео рат, са нечим сличним, зашто |е на Мстску чекано са објављивањем из. јаве председника Тита преко 30 часова; народ и јавност ва истоку нису знали да је шеф Југославије дао сат и по или два сата после избијања рата такву изјаву. (Осман Карабеговић: Ту играју улогу и други фактори.)

Да, разуме се, ту постоје и други Фактори, постоје и резултати _ рата, постоји и реакција арапског света у односу на СССР и у том контексту ја могу да разумем да сада прекид од носа са стране тих земаља није идентичан са сличним кораком Југославије, с обзиром на то где смо били ми и раније и сада, а где су били они у односу на Арапе. На крају, нисмо прекидали односе ни 0 Израелом ни с другима након тројне агресије на Египат од 1956. године.

ја не знам да ли је та одлука већ донета, ја ту износим своје аргументе, Ти се аргументи мени намећу, а уколико ја та одлука већ донета, разуме се, моја дискусија и аргументи су прилично _– беспредметни.

Сређујући рукопис у својој заоставштини, Мићуновић је 6. фебруздра 1922, године уз овај текст маписав следећу напомену:

„Послије мога излагања друг Миша Павићевић, замјеник државног секретара за иностране послове, саопштио је да је он добио налог (наређење) ла службено одмах обавијести амбасадора Израела да Југославија прекида дипломатске односе са Израелом и да он иде (са сједнице Одбора) да ту одлуку изврши.

Послије овог саопштења _ учесници су нагло (демонстративно) поустајали, сједница је била прекинута и није се више ни настављала, иако је ово питање било само прва тачка дневног

реда.

Ово _ је једини случај, за вријеме колико сам ја био предсједник Олдбора, да се догађало нешто слично само у овој прилици и никада више, иако је било доста тешких (политичких) момената у раду Одбора | (као, на пример, када је Одбор упорно захтијевао — ваљда по први пут У историји Одбора и односа Скупштина — Влада — да пред Одбором „брани" војни буџет државни секретар за народну одбрану. Упркос отпору војног руководства, до те сједнице — је дошло. На сједници на којој је расправљано о рату на Блиском Истоку и прекиду односа са Израелом било је присутно 30 — 40 руководећих љу -ди из читаве Југославије." | =

ТРАГОМ ВУКА

Белези вере, језика и обичаја

Будиму и Пешти у којима беху прво

привремена, а, потом, и стална 'ста-

ништа бројним нашим сународници-

ма, пре свих су нам, као и о много чему дру-

гом, говориле наше народне песме. „Савила

се бела лоза винова, око оног белог града Бу-

дима", пева једна наша песма именујући (можда

и нехотице) сву тугу изгнаника, усамљеника и

поскитаних али и истинску потребу за блискотићу, привијањем уз некога и нешто.

Потом смо се ка овим одредиштима и животним стаништима генерација и генерација наших сународника приближавали кроз књите 0 маглама и сеобама књиге о странствовањима и чежњама, "освајајући, привремено и присвајају“ ћи делове бескрајног плавог небеског круга, са звездом, у њему...

Под том звездом путовали су, како књиге ка. жу, бројни нараштаји наших саплеменика остављајући видне белеге и знатне трагове као сло» мене на себе а, истовремено, и као чврсту спону међу временима, просторима и народима. У Будиму су, а потом и у Пешти, ти трагови бројни али су, свакако, најуочљивији у, Сент-Андреји која, безмало, личи на град музеј. Она је све: док настајања, раста и, напокон, како то бива, застоја културе коју су наши саплеменици, и у поменутим и смутним временима, стварали.

Када се радозиали долазник из наших крајева и страна нађе очи у очи са овим споменици: ма не може се отети утиску како смо, истовремено, стварали више паралелних историја, Док се у матици живело од сећања на стара времсна и минулу славу, а хранило се моћима епске песме, дотле су Срби, на другом крају, освајали простор и време књигама, градњом манастира повезивањем са другим културама.

"Док се у Србији развијала усмена тралиција на' северу се зачињала друга култура, књижеваа' широких видика, а ип ослоњена на стари крај. То спомињање на ста. ри крај као да никада није ни престајало, у

Седам цркви у Сент-Андреји то најречитије потврђује јер су им се, и поред званичних имена, задржала и она друга која упућују на имена предела одакле су потицали сами ктитори или, пак, њихови преци, .

Благовештанска црква је, на пример, једна од седам које су Срби подигли након досељавања у Сент-Андреју. Архитекта овог лепог и необичног здања је, подсетимо, Немац из Баварске, На месту ове цркве раније је била цр: ква брвнара. Она је, иначе, била у склопу Ра-

ваничке махале. Ту су чуване мошти кнеза Ла-

зара а, потом, су, одатле, пренете у сремску

Раваницу. Ту, У Сент-Андреји радила је и скри-

ак чврсто и вишеструко _

птарија; својевремено ту је службу служио, радио и сањарио и Кипријанов ученик, касније знаменити песник Гаврило Стефановић Венцпловић _ Под његовим знаком и свеобухватношћу као да се указује судбина целог једног народа, Његове сеобе и деобе трају, ево, до дана данашњих. Од севера ка југу; са истока ка западу. па онда натраг; од југа ка северу; од запада ка истоку и, увек, под звездом удеса. Или: за нлавим бескрајним кругом2 Или (можда) за нечим мутним и нејасним остављајући, срећом, свуда видне трагове духовног озарења, лепоте, неимарства...

У црквама у Сент-Андреји, кад и у оним које беху на југу остављене, сусрећемо одојаје тог духа као и потребу за узвишеним и универзалним говором уметности, У тим здањима су (и у Пожаревачкој, и у Биоградској) фрсске и иконостаси знатне лепоте и несумњивог надахнућа и оне су у извесној вези са свим оним што је остајало у старом крају да сведочи о духу непролазном и пролазним, а поразно кратким, земним данима наших преда ка.

Живопис Михаила Живковића у једној цркви у Сент-Андреји (али и других сликара из осамнаестог века) сведоче одређену духовну зрелост и постојаност животну нашег живља на овим просторима. Но, нису се они само ослањали о оно што су овде стварали већ су се бранили и оним што донеше из старог краја, оно на чему су се грејали и њихови преци, вековима пре тога. Била је то и усмена тра. диција, освежавана памћењем и обнављањем ретких култова али и књиге које су тамо стизале из разних крајева и које нас упућују на токове широке и разноврсне повезаности са старим крајем.

Међу бројним сачуване су тамо и књиге из различитих извора: милешевске, скадарске па и оне из штампарије Божидара Вуковића и, тако редом, Скупљало се марљиво; стварало се још преданије и марљивије, То је, уз остало, и најречитији доказ како су сент-андрејски Ср: би настојали да што више и што чвршће одр: же везе са старим крајем. Обнављање је мора ло подразумевати и везе са оним култовима који су, након косовске трагедије одржале ра шнтркани и разбијени народ у извесном духовном јединству. У Сент-Андреји су то, несумњи: во, знали, |

Ту је обновљен култ кнеза Лазара уз чије је мошти, приликом велике сеобе под патријархом Чарнојевићем, овамо донета и чувена Кне. зова долама као и Јефимијин покров.

Даскал Стефан Раванички у дирљивом запи: су о сеоби сведочи да је она трајала пуних четрдесет дана, |

Од тих дана до данас, разумљиво је, много се тога променило. У мовој постојбини Срби су настојали да сачувају своје имс, навике и обичаје стварајући културу која не заостаје за оном која је, у то време, настајала и у многим развијенијим срединама.

Као да су се држали оног вуковског правила да су за очување и разликовање народа међу

народима најсветије три ствари: закон (то јест, вера), језик и обичаји. Љубоморно чувајући, понекад чак и пренаглашено, те светиње наши саплеменици су се овим особеностима не само разликовали од других народа већ су се, захваљујући њима окупљали, својатали и међусобно повезивали, Ни у ове, за њих дотад нспознате пределе, они нису закорачили као у потпуну, туђину. Затекли су и бројне белеге који сведоче да их је овде било и раније и да се за њихове обичаје, закон и језик, знало и пре ове присилне сеобе,

Ове године ће, на пример, бити обележено пет векова од како је у Српском Ковину подигнута прва српска црква у овим пределима. Било је то, подсетимо, у време владавине Матије Корвина.

Водич кроз историју српског живља и његове културе у овим пределима (свакако један од најупућенијих, најсигурнијих и чињенично енциклопедијски обскрбљених) песник и преводилац Стојан Вујичић, казује, даље, да ће, ове године, бити обележена и стоседамдесетпетогодишњица прве српске пепарандијс која је, након неколико година рада у Сент-Андреји, пресељена у Сомбор.

Ускоро ће, уосталом бити и три века како је, бежећи од силе ангарјанске, са југа према северу, за Чарнојевићем, са кнезовим моштима, овамо кренуло мноштво Срба.

Оно што је јасно јесте да су се Срби, иако избеглице, У новој средини снашли стварајући градове приличне Сент-Андреји; цркве сличне оној Благовештанској нареченом и Биоградском, како би, бар именом, сећала на стари крај исто као што, на стари крај, именом спомињу Пожаревачка и многе друге цркве у овом поднебљу. У Будиму је Доситеј печато своје књиге. У

њему су, пре Вука, радили на ползу наш“ културе Лука Милованов, Сава Мркаљ и дру. ги. Тамо је радио чувени Теклијанум. . "У Будиму је основано. во времја она, Матица српска Ту је, својевремено, боравио и ра. дио Јоаким Вујић, Ту су женили разбарушеног песника Симу Милутиновића Сарајлију, касни: је Његошевог учитеља, Ту је живео Михајло Витковић; ту је објављена и Рајићева „Историја Срба". Живели су, овде, повремено свраћали и стварали Платано Атанацковић, Корнелије Станковић, Стерија, па све до наших да. на.

У Севт-Андреји је рођен Јаков Итњатовић творац нашег првог романа а тако бисмо мо. гли набрајати у недоглед,

Књите кажу да су у Будиму, а нарочито у Сент-Андреји, ти досељеници у новим просторима постепено стицали име, славу, углед и, наравно, богатство без кога би се све то тешко могло створити, а поготову одржати и очува ти, Сведочанство тог богатства је, поред седам цркви у Сент-Амдреји, и велелепни крст по. дигмут на тргу. Он говори колико су, почет“ ком, а нарочито средином осамнаестог века (када је око 1763, године био подигнут и овај крсту били моћни наши трговци У Сент. Андре

ји, Будиму и Пешти.

О тој моћи говори град који сада све више личи на музеј-град. О њему све мање приповеда људска реч а све више он сам. Оних који знају о тој старини приповедати, онако како то уме Стојан Вујичић, све је мање. Постојаношћу и опоменом говоре, пак, бројни споменици српске културе створени или сачувани на овом подручју.

Они као да говоре о паралелним историјама и невероватним судбинама и појединаца м целог једног народа.

Упоредо са бројним културним белезима и споменима који су настајали и као одређено завештање траје процес нестајања, смањивања и напросто прети физичким нестајањем.

Но, као и у другом све се креће циклично и непредвидиво. Долазећи први пут пре више од век и по, да лека нађе у бањи будимској, Вук очигледно, није дошао међу сасвим му непознат свет.

Сусрешће он тамо многе знамените Србе; слећи ће међу њима трајне пријатеље и привржене саборце; наћи ће он међу моћним бу“ димским и пештанским Србима уточишта, потпоре али и бројне пренумеранте за своја издања. Сада се, захваљујући постављању бисте (рад Небојше Митрића) преко пута Златног јелена (места где је често долазио), Вук ту обрео и ликом и обликом, Његов лик ће (ако то већ нашем језику)

не говоре имена исписана на сведочити о нашем дугом присуству на овим просторима, У Будиму је обслежена _ кућа У којој је боравио песник ми владар Деспот Стефан Лазаревић, али су и ту речи заборављене па сами ликови говоре.

Књиге наговештавају једно, а стварност дру“

го. Књиге и духовна добра, срећом, дуже трају. Они који су ишли за својом) звездом нешто су од њеног сјаја (некад п хладног) и за нас сачували, Испуњава ли нас, бар на гренутак, њена језа док сведочимо да сеобе не престају упркос цивилизацијским токовима; упркос свс-

му21!

„Расеја се по свеј земљи српски народ“, каже један стари запис. Да ли су његове речи свевремено именовање скоро да је сувишно и запитати се! Вук, У чијем знаку протиче ова година, овде, очигледно, није долазио насумице и случајно, Дочекала га је тамо једна култура друкчија од оне којој се он био посветио свим својим бићем и свим умним снагама Али

у њој је било и оног ка чему је он тежио.

Штета је да много више из ње није узео. Данас док гледамо како су и шта стварали наши преци можда бисмо се могли бар повремено запитати шта ми нашим потомцима остављамо и да ли их, уопште, заслужујемо! = Драгомир Брајковић

кн 21