Књижевне новине, 01. 07. 1987., стр. 4

Божо Копривица

(Оглас, офсајд

Златом пишем, говном запечаТим, или о „сократовском дијалогу" а сам лењ, А устајем рано.

То је „најгора ствар“ која

може задесити „лијена 40-

вјека“. Спасио ме овај јутарњи београдски ТВ програм, Досадан је углавном, Ако изузмемо скраћену верзију „Спортског прегледа" који се репризира због радног народа из друте и треће смене. Педавне, „једно јутроч, Нада Бојић (у улози „књижевне ТВ домаћице“) препоручује „Књиге за одмор". Убедљиво на првом месту међу „новим књигама", Живот без муке Предрага Чудића, Прича, прича, Нада. Као последњи, врховни аргумент каже како Данило Киш, управ, „завршава читање" Чудићеве књиге. Киш је одушевљен, Ја знам да је Киш у Аргентини. И сад се чудим (као и Чудић ако ћемо псштено) како је Киш тако брзо добио ову књигу. „Зовем“ Аргентину. 050-223-88555, „Никад ту књигу нисам видео, вели Киш, давно сам читао рукопис те књиге. Прелиставао са задовољством“. Велики мајстор може „давати оцене“ и на основу рукописа. И ако погледа „део рукописа". Ипак, режламни фалсификат, Очигледан офсајд. Истина пасиван. Киш и Чудић су пријатељи, па добро, нека прође. Али, ви знате како је дуг пут од рукописа, до књиге. још ако су слагачи, у штампарији, „идеолошки спремни“. Данас гледам стлас у новинама (18 6. 1987). ја страшно волим да <е појављујем У новинама („прво да се прославим, после ћу лако“), Чак и у „По-

литици“, Тамо овој, данашњој. Видим велики оглас. Скуп. Велики простор, готово као шеснаестерац („велик прс-

сор ко залога за будућност освојену"). Живот (без муке Предраг Чудић,

мала слова, истина црни масни слог, Жао да није његово вече. „Одабраним лекцијама подучава — Ташко Начић“. Ташко Начић је значи подучавалац. „Пемажу му Божидар Копривица и

аутор“. Колико сам ја ос Божјег дара та само ја знам. У крштеници стоји: Божо. Како ја могу помагати једном великом глумцу. Ја јесам велики глумац, али, приватно, Ташку Начићу једино могу одмагати.

Подиже главу мала гњида

Предраг Чудић је написас. песму „Химна јавном нужнику“ (збирка „Друг ђаво“). Песма почиње стихом: „У грудима бучног Трга Републике.“ Ако ја Чудића, упитам, зачуђено, где је ту Трг (на тргу имаш „сценско схватање биографије“, а „туда“ се провлачим као пас, израста вам реп)2 Чудић може мене, да приупита, како је досетдив, а где је ту Републикаг

Ово се вече, књижевно, одржава у згради на том Тргу Републике, Лепо пише у огласу: „Трг Републике, бгеј 5. Салон уметности“, Од нужника до салона. То је тема (стара терминологија, „ал сретан јој пут“) Чудићевог штива „Живот без муке“. Има у овој књизи блистав есеј „Ма престолу клозетске шоље“ (,„...Ту су велики стра-

тези сновали своје велике подухвате, песници ковали свеје риме, реформатори започињали своје велике реформе (...) У то нема сумње, то се чак може и научно доказати. Мада и ту има нијанси, има срања и срања, драги другови. У таквим процењивањима треба бити опрезан јер и ту има подвала и лицемерства те разних неподобности, и ту се и те како може фолирати: као сам си са осбом, а у ствари седиш и читаш парчиће новина. („Књижевне новине“ рецимо, прим, Б. К), доста је то код нас распрострањс“ ног. и.

Дакле, није трг. Добро, онда неутралан простор. Од нужника (Народно позориште не ради) до Салона. Преко тог простора, и у Чудићевој књизи, прошла је и пролази сва наша „фолклорна лаж“ (текстови су стари „Књижевна реч“, „Око“ — али, и сад добро „стоје"), „Нашу фолклорну лаж сви добро знамео јер смо сви помало њени ствараоци“ Лаж на научној. основи. „Све бесмртнији постају они који су ударили темеље практичној примени научне лажи“ Историја (Срећна, Нова...) Историја је учитељица живота. Историја је учитељица живота моје учитељице историје.“

У чЧудићевим „лекцијама“ дефилују под палицом главнсг церемонијал мајстора, Тече, пуни „масних утисака" у „време смрти и разсноде“ „крупне зверке („Непрегледна смртовница / Са жалошћу др.ице кћерке, / С титулама без ситница“) и „полазници школе за вашке“ („Тамо где почиње живот ваши престаје лепота.“). Армије фолклорних паметара и фелклорних вампира. Пролазе _ друштвено-културне _ мачке које у нашем суровом животу могу „живети с ордењем на голом месу верујући у просторе среће“. Рођени каријериста, „човек за све“, кртица, халф („још док смо децом били он је пригодне есеје писас. Пре наставника је знао да ће се наставнику допасти (.) О најтривијалнијој радио-емисији, каква је водостање, он дискутује са идеолошког аспекта(..: Ниси начисто кад једе, кад спава, кад нужду врши (...) Кад га сретнеш, мислиш срешћеш човека у грчу, видећеш мученика, а он младалачки разбарумен, а комесарском торбом преко рамена маше као перјаницсм, Као да се јуче родио (...) Ако неку нашу сумњиву женску оплоди анархиста У иноземству, наравно да ће она родит неоанархисту, ако то учини фашиста кроз девет месеци ето ти неофашисте дере се из петних жила...“). Пролазе кукавице, стручњаци за „згушњавање мрака“, „хероји“ без пореза гробари (,„перуј“ руке пребацујућ норме... све живстне форме“), „пицини лпоштари“, Профскионални говорник („испраћа људе на онај свет својим говорима који никада нису људски онолико колико су друштвено корисни") и фудбалери А колико смо пута водили до шездесетог минута у утакмицама деценије, колико сма) пута водилии толико смо пута победу прокоцкали“),. Новогодишњи рођаци, пријатељи и творци генијалног термина заживело. Пролазе саветници, диплемате, делегати, ков-

ференцијаши, комисијаши.

Ево, ја друга Предрага Чудића предлажем у „радну групу“ за „КН.

Милош Комадина

До суза

Као слепца ме на белом ужету дана из млаке клоаке сна

одводи јутро. У белини ено га,

глувонем, древан: Месец.

Замичем у белину

шибану кикама школарки, уља У белину пијане дружине: суфи

долази улицом, и пева. Иако не постоји.

Град, прљав и чађав, као и увек,

ретке жене на улици, очајнице и грдобе.

ја Лепе жене више не напуштају собе.

Даље кроз људе у старим капутима, кроз шипарице — егзотичне птице, као и прабабе им — откривају ·резедо.

На улици, на Његовој удици,

нико ништа не види, нико ништа не чује,

већ право за својом преживети стазом а већ иза угла на њега је ред.

Еонске кугле кроз мекане цеви „ . .

Болови, болови, болови.

Ако то пробе и остане глава, бити ужарена лава у листу салате,

смејати се до суза!

кн

Да, домаћа наша пасторала, или на шалтеру ка- вечности

Дефилују У Чудићевим — есејима („Клија мудрост кроз есеје, / а прашина веје, веје...“) уредни уредници и писци који пишу поезију „поза и ставова“, „половица од њих ако не и сви, већ, имају нобеловски корак“. Домаћи песници у друштвеној акцији и приднати ал' непсзнати писац коме је стало „да се бар за трен појави на малом екрану због комшилука“. Писац две књиге „Поглед мртвог телета" и „Летач на крокодилу“. Прекоокеански сатиричар („Домановић у односу на њега! Домановић је писао о локалним невељама и обичајима, међутим, овај наш сатиричар је до невиђених размера проширио границе своје сатире. Сатире све пред собом — уколико је даље од десет часова лета авионом... Ако је ико Сомоси дошао главе — он је...“). Писац кеји „седи на својим сабраним делима као на Цвегном брежуљку и писац у алеји својих непродатих књига“. Писци на прагу светског признања који „трулом Западу нуде егзотику и апсурд, фантастику у социјализму... еротику и насиље У самоуправљању“. Пријатељи, лажни, нашег нобеловца који су написали бројне есеје о брсјним лажним сусретима, „мењању мисли“, са нашим нобеловцем. Кад је успео да напише толике књиге, кад се само сусретао. „Родољуб-пуслица-песник са два лица“ и „Витез патриота-песник са три живота“. Најродољубивији родољубац. Разгледничко родољубље. „Песник пробраних речи — какс то добро звучи“ и „Мађионичар невезаног стиха и смисла“. „Сви песници светског шара (октобарски, и њихови, и наши) да се скупе / да се сјате / Да л би могли дух вашара / Да песмама обухвате.“

Дефилује сва књижевна лаж.

За аристрократију, из Таковске, са одсека за светску књи-

жевност

Чудић кроз магију „сократовског дијалога“ (Тече и аутора) обнажује тма и тушту регистара наших слабости. „Људске · слабости.“ Предраг Чудић спасава нас, У „Животу без муке“, конфекцијске серије сатиричара, који се све више коте, „духом-копривом“, „вечно несрећно срећан“, „заувек нежно зао" демистификује „науку марифетлука“. Чудићеви текстови, горки и лековити, могу да вам послуже, на одмору, ако имате још мало чиста 06раза, „као прва помоћ“, као „први завој, као тампон за опасне ране". Или, како он то каже у „програмској“ песми „Моја поезија“: „Моје ће речи ко теренска служба обићи многе спучајеве тешке / Моје ће речи пуне горких слутњи / Ићи кроз језик ко бол. ничка кола / Са трансфузијсм за наш говор мутни / За спас од лажног и од смртног бола.“

Теча, главни јунак ове савремене бајке (који је, како вели аутор у одељку „Сајамска комедија“, „исто толико мој колико и ваш, дакле, наш пскојни теча“) подсећа темељно образованог читаоца, на неког ученика из „Сократове школе“. Чудићеве лекције писане су у традицији оне уметничке прозе која се у античкој књижевности означава као „сократовски дијалог“ (најзначајније текстове „из ове области“ написао је Михаил Бахтин). Сократовске дијалоге писали су Платон, Ксенофон, Антистен, Есхин, Федон, Еуклид, Алексамен, Глаукон, Симије, Кратон. (Ова лепа грчка имена за Синана Гуџевића.) Величанственој десеторици недостаје управо такав профил играча. Голгетера и гсворника.

Чудићев текст „гради се на народно

карневалској основи („наша ведра пу-'

чка школа“) и дубоко је прожет карневалским осећањем света". Као и у „сократовском дијалогу“, Чудићеви јунаци (разговарачи, опадачи) супротстављају се „званичном менологизму“, јединој истини. Истина се не рађа и не налази у поседу (лопте) једног човека она се тражи у провоцирању, навође-

у, блефирању саговорника (противика). Овај поступак у оократовском дијалсту назива се анакриза. („И најлошија истина не може уништити вашег еупарника, као „вероватна, прихватљива лаж"). Сократ је себе звао „оводником“ (Бахтин), „бабицом“. Теча Чудићев је лекар. Он је наша домаћа бабица за истину и лаж, лаж и истиву.

„Јунаци сократовског дијалога су идеолози“ Теча: „Утеривали су они многима и лево и десно, снако, уз пут, утерујући ствар у логику, али посао нису обавили тако да буду задовољени и логика и ствар, а и да они сами извуку неку фајду од тога ... можда је читава њихова работа и била смишљена као процес без циља и конца, јер, колико видим, наши прегаоци не губе веру, нити каријеру". Рима у прози, то је Чудићева опецијалност, Вишефункционална. Течин сабеседник, бележник, мали филозоф из подземља: „Нека остави нама млађима да и ми нешто урадимо, да се мало прославимо у решавању нерешивих проблема и загонетки историје“.

Лица(њска), дима дирис(ала).

У Чудићевим лекцијама значајну функцију имају елементи „озбиљно смешног“, смешно озбиљног. Кад је већ реч о античкој традицији онда се есеји из књиге „Живот без муке“ могу довести у везу и са „Мениповом сатиром“. „Последња одлика менипеје“ (према прецизно утврђеној Бахтиновој табели има их равно 14, дакле, четрнаеста, остале ћу сачувати у резерви за изучавање дела „једног великст савременог писца“) је њен „актуелан тон“. Чудићева књига је „свезнање“ наше „историјске свакидашњице". Његови есеји су полемике (отворене и

скривене) са представницима разних школа И праваца умовања и сазнања.

· Препознајем један број ликова „друш-

твено културњих“, обдарених и ревносних прегалаца. Неки од њих су Умр“ ли. Неки стварно, а неки јавно. Нека им је слава. Лакше је и њима и нама чудићева књига је слика отиштег духа („општа бслница“) нашег доба.

Шамар Шармаха, или ја сам "дисквалификован, доживотно

Чудићеви јунаци одрасли су и на лектирт Сервантесових текстова (и јунака), „Да бих проверио с ким се дружим, реците: како је умро Дон Кихот. Нико ништа, Па, Дон Кихот чије умро он је бесмртан.“ На примерку књиге „Живот без муке" који сам дсбио од аутора пише: „Боти, великом естетичару фудбалске игре“. („Одавањс“ посвета постаје полако мој манир) Какве везе имају фудбал и естетика2 Ко је од теоретичара књижевности писао о овом проблемуг Тако сам избачен из реда, великог реда, књижевних критичара. Есеј „Нација у поседу лопте“ (Чудић Предраг); „Од једног корнера увек ћу направити пола гола. Јеси ли гледао Пољаке, онај који нам је на последњем светском првенству (за нас је било последње а за њих... они су га већ и забсравили), онај нам је Шармах такав шамар из корнера опалио да смо уз Буљана сви сели на буљу од жалости“. „Кладим се да Чудић не зна да ће тог Шармаха из једног француског друголигаша избацити наш играч. Шармах том нашем играчу може бити отац (и Теча), али, макар смо се осветили. Шамар мали за нациожајви.

Каква је Чудићева естетика2 „Златом пишем говном запечатим.“. Многе је гевнаре Чудић запечатио. Мрак мрачнији од црне ноћи у јутро смеха претворио (Зло ти јутро, мој Чудићу). Са толико шарма и духовитости да и ако се препознамо у његовим поругама морамо му дати опрсст,. Због алхемије која од гована прави питу (златно лењу) естетике.

Чудић није учествовао на вечерима „О Косову за Косово“. Нико га није узео у свој тим. Штета, Био 6м сјајна спојка. Чудић у ожј књизи има «сјајан есеј о национализму. Национализму с духовитошћу „Бити или пребити“; „Има право да бије који је јачи јер је угрожен“. Посебан одељак у тексту О књизи „Живот без муке“ ваљало би посветити „постици наслова". Само из наслова ксје је Чудић дао својим ругалицама може се открити да је Чудић наговестио појаву „београдског афористичког круга“. Појаву оних најбољих, двојице-тројице афористичара, остали су део „новинске прслазности“. Историјски би био грех да свене је срушила мит о Течи

Један од Чудићевих животних савета гласи: „Почни сјајно заврши очајна“. ја сам почео очајно а завршавам очајан, Сигуран сам, међутим, да ће се и поред овог мсјет елова-антипропаганде „Живот без муке" продавати без по муке. ја мислим да би у поднаслову ове књиге требало да стоји „Живот с муком“. Не завршава се ово штиво случајно пасусом меланхоличне старе мудрссти: „Живот без муке није био никаква филозофија, то је била више једна добро замишљена клизачка нумера. Сада, када тече нема, и вера У такав живот ишчезава, остаје само сећање лепе заблуде прошлости, Но на крају морамо схватити са олакшањем да је теча „крив“ и за једино наравоученије пред којим стојимо: не чини себи идола нити каква лика нити му служи..." МИ тетка је срушила мит о Течи у поглављу „Тетка преузима кормило“. Лепо је то композиционо решење са падом драмске напетости крај романа. Та појава тетке („сувише сам ја велика личност да бих стала у твоју уметност“), „Меја пракса је, показала, вели тетка, да његова теорија није вредела ништа без обзира колико је ти уважаваш и да је живот без муке чис-

такав цвет, или тетка“

та књишка измишљотина, дрвена филозофија и да се, таква теорија може развити само онда када за тебе неко ствара, Све сам ово створила, плус кућа у Мокрину, кућа у Боки, па и свај стан је наша својина, али сада је лоста, не могу више, престајем са стваралаштвом !"

Предлажем издавачу да објави Људ. ске слабости (забрањене) Предрага Чу. дића. Јер и та би се књига продавала без слабости. „А наша држава је до. бричина. Наш народ каже: добар и луд су браћа! Нијс наша држава луда, она попушта јер је паметнија, зна да јој не могу наудити.“

Пажљиво би требало, „кроз идесло. шке наочари“, прочитати Чудићеву „поезију за децу". „ја нисам оентиш, нисам глуп, / И мислим да фер / Да чувамо га ко златни ћуп, / Ко драго. цену звер!“. Или песма „Како постаје куче2! Вечна питања мене муче / Ка. ко ни из чег пестане куче2 / Нешто што нијс постојало / Постане режало и лајало2"

Чудићев Теча „никог живог није признавао за писца". Џаба ти одли. ковања, фотографисања, награде, ве. личања. „Видећемо кад одапне,..“ За. то се Чудић потрудио да сачини за себе некрслог („Дај да срочим послед. ње речи / да иско не зајебе!"); „Волео си народ око себе / Као сваки писац новог кова / Ал' народу за тебе се јебе / На тебе је послао лопова."

Балада о храбром Троњи, или пепео не говори

На крају (модерни су текстови са више крајева), неколико питања „с муком“ аутору „Живота без муке". Забо. равио сам да га питам на књижевној вечери. Дабоме, књижевне вечери нису „Књижевне новине“. Друкчија је ова наша школа. Откуд „оволики" текст о Чудићу и његовеј књизи2 Због конкуренције и диференцијације. Чудић издаје новине. „Те новине излазе у два примерка. Један шаљем цензури, А један задржавам за личну употребу," Е, тај један ја бих лично забранио, Зашто2 Рецимо у „уводнику“ он пита „зашто држава признаје да је највећи дужник, откуд јој та смелост." Добро, у уводинцима КН нападају се и много сзбиљније појаве, Митевић, па ником ништа. Толеранција на висини, Али, погледајте ви друге рубрике у Чудићевим новинама. „Имам сјајне текстове о служби безбедности, о рату у Вијетнаму, јесте да је давно прошао, али тек са временске дистанце се дога. ђаји могу добро оценити, 0 лечењу душевних обољења певањем... с томе како су кокошке превише кракате, о томе како се снегу може забранити да пада итд, итд. Једном речју: од политике домаће и стране до женидбених огласа (Да се твоја жена удала) и изгубљених паса. Универзум у универзуму, све у свему — новине које свет никад није читао, Орган над Ор. ганима.") А сад питања. А

Остајеш ли при теорији рупе2 Са.

њаш ли, Чудићу, јеш увек „друштво.

у коме су све рупе попуњене, идеално друштво, срећне људе по улицама, 0 мехе на лицима, јер свако има своју рупу или је види у будућности“ 2

Теча који дели лекције у Животу без муке је ли то исти теча којег „су пр“ вог дана револуције изули, скинули му првокласне дубоке ципеле, у којима је планирао да шрегура целу револуцију, Теча је, разсчаран, са рушевинама идеала у души, шмуугнуо идуће ноћи назад, кући, својој жени и својој дечици! Јер Теча је лепо вилео да је његове англеске ципеле, још топле, навукао комесар чете. Ех, што се мој теча напатио!“2

Остајеш ли при жртви (жељи) да“ у комунизму буде неко теби сличан; Жртвујеш ли своју породицу (поколење) „због успеха нације''2

Једеш ли, Чудићу чварке, или су те појели2 А можда ти чварке не волиш;

Јеси ли добио орден и како га но. сиш2

Имаш ли шуљеве2 · ж Овај сам текст прочитао на промо.

цији књиге „Живот без муке“ Пред.

рага Чудића (Народна књига, 1987,

Београд)

——

Нешто као парастос

ије дошао на моје вече, нећу ни ја на његово!"

22 „Душе, хајсмо на његово вече, зар се не сећаш да смо та водили на вечеру после промоци-

је моје књиге!2" ,

„Идем на његово вече да би он до-

шао на моје!"

,„Вечерас су у граду две вечери, ако

се у седам само појавимо још може-

мо стићи и на оно у осам, тако ћемо једним ударцем, .." '

„На вечерима писаца-уредника

има и непредвидљивих гостију."

„На овој песничкој вечери тројица су

ми пријатељи, а двојица љути против-

ници,.. Да ли она два мрска типа претежу на тасу мог колебања2"

„Гле, гле, ко ми је дошао на вече, из-

гледа да се констелација књижевног

звезданог неба мења2!"

„Нема ништа на ТВ, шта да радимо

код куће, хајдмо некуд, уосталом, он

ми није ништа нажао учинио."

„Идем само да бих видео ко ће све

доћи на то срање." ;

„Ништа ми не значе његове књиге,

али човек је из нашег табора."

„Хајдемо на то глупо вече, сигуран

сам да ће доћи и онај кога бих волео

да видим више него он мене."

„Морам већ једном дати знак од себе,

шта ме се тиче његова поезија."

„Вечерас морам отићи да не помисле

да сам прешао У супротни табор."

увек

„Морамо се појављивати, тек што Ми није изашла књига." у „Шта могу очекивати од проклетог ли" сања ако не светимо водицу па промо цијама2"

„Молим те, окрени телефон и реши човеку да ме језиво боли глава." „Хајдемо раније да седнемо у ЛР ред!" „Стварно не разумем, онолики оглаб за онако тривијалну књигу, морамо појавити, шта могу!"

„Јест да ми је некакав пријатељ, али та књига ми је сасвим сумњива ја « тамо не појављујем, ти како хоћеш!“ „Два сата гњаваже ће се кад тад исл тит!" ђ „Свако пише за себе, јави да путује о, наравно да нам је жао!"

„Рећи ћу му да си луда за том КЊ“ том, а ти само ћути!" 7" „Па нећу ваљда ризиковати каријеру због једне пишљиве вечери!" „Дошли смо удвоје да честитамо 41 срца то је ингениозно!" „Бе, стварно можда ви сви шта сте написали!" „Пријатељу, немам речи!"

„У нашој кући ваш дух је члан фа милије!" Н „Не пијем, али се вечерас морам #2 пити, то се догађа једном у сто ду на!"

(Текст прочитан на промоцији „Живот без муке" 18. М1 57. У

ном центру.) Предраг Чудић

нисте ни 69

књиге кум