Nova Evropa

ON. ШИ

бити отказани у часу кад их се највише треба. Осим тога, код овакових облигација каматњак је за дуг низ година одређен унапред па нема великих и наглих осцилација како то проживљујемо данас. Лоша је страна. кредита. на облигације, као и контокорентног кредита, да камате треба плаћати без обзира да ли предузеће моментано ради с профитом или без профита; дапаче, што се предузеће налази у лошијим приликама утолико је и каматњак већи, јер нико не улаже своје новце у сумњива предузећа ако га веома високи каматњак наго не примами. Стара је ствар, уосталом, ла једно предузеће, једна држава, или чак и појединац, што су солиднији утолико лакше, и уз повољније увете, долазе до кредита.

У свима овим погледима, наша се индустрија налази у веома лошој ситуацији. О набавци потребног капитала путем издавања, облигација, не може код нас још бити говора, будући да наша кредитна, организација, пије још доспела до те фазе. Остаје набавка капитала путем емисија деоница или путем контокорентног кредита новчаних завода. Међутим, код нас се данас ни емисија нових деоница, барем у већем стилу, не може узимати озбиљно у комбинацију. У прво време након Рата, док је спекулација, била у пуном јеку, емисије и којекаквих деоница ишле су без потешкоћа; дапаче, на сам глас да предстоји нова емисија, деоница, курсеви дотичних деоница ишли су рапидно у вис. Данас таким емисијама нема ни трага. И оно мало што се емитира, преузимају разни синдикати, који опет немају расположивих средстава да те деонице и стварно преузму тако да се коначно ипак ломбардују те ситуација остаје која је и била. Раније је процес био редовно такав, да би се приступило емисији нових деоница, чим би дуговање код новчаних завода знатно порасло; тим се контокорентни кредит претварао у деоничку главницу, а сигурни контокорентин камати претварали би се уједно у несигурну дивиденду. Данас су таке операције немогуће, јер нико није вољан да високе камате претвара у ниску или никакву дивиденду. Сваки новчани завод више воли имати данас знатна потраживања према каквом предузећу него да поседује знатан број његових деоница које никако не може да пласира. На контокорентне вересије барем зарачунава висок каматњак, дочим је дивиденда, уколико се уопће исплаћује, знатно нижа; и дође ли каквим случајем до слома дотичног предузећа — а с тиме се данас мора често рачунати увек још постоји нада да ће, ако не другим путем а оно егзекуцијом, утерати бар један део своје вересије, док деонице у оваком случају редовно остају без никакве вредности. — Будући дакле да ни о емисијама нових деоница моментано нема говора, преостаје још једино контокорентни кредит са каматњаком од 20% и више. (Позајмице код Народне Банке тако су незнатне — укупно 400 милијона динара — и одређене само за нека привилегисана предузећа, да у већем опсегу не долазе у обзир, па тако н испадају из овог нашег расматрања.)

Са контокорентним вересијама, уз каматњак од 20%, као са једином формом индустријалног кредита, и јединим видом финансирања наше индустрије, јасно је да та индустрија, мора да преживљује једну катастрофалну кризу, која није много далеко ни од потпуног слома. Одмах након Рата, кад су у прво време инфлације цене рапидно скакале, висина каматњака, није играла скоро никакву улогу. Профит, барем онај на папиру, био је

362