Nova Evropa

Кићбе 1 Најом, DRUGA RUSKA REVOLUCIJA, PRIKAZANA OD NJENIH UČESNIKA.

V. M. V, Rodzjanko,

Mihajlo Vladimirović Rodzjanko rodjen je godine 1866, u vrlo bogatoj i uglednoj porodici plemića-veleposednika, maloruskog porekla, Još dugo pre prve revolucije igrao je on značajnu ulogu u životu lokalnih samoupravnih tela {u korporaciji plemića, pa onda u »zeuustvu«, tojest Okružnoj Skupštini Jekaterinoslavske Gubernije, u kojoj se naročito istaknuo kao predsednik Okružnog Odbora). 1907 godine, nakon državnog udara cara Nikole i predsednika njegove vlade Stolipina (3.16, juna 1907), kojim je bio dokinut jedan član Ustava Ruskog Carstva, i putem uredbe promenjen izborni zakon za Državnu Dumu u korist veleposednika, Rodzjanko je ušao u II Dumu, kao narodni poslanik za Jekaterinoslavsku Guberniju. Ponovo izabran godine 1912, za poslanika istog izbornog okruga, u IV Dumu, igrao je tamo najznačajniju ulogu u svojstvu njena predsednika, Naročito se istakao Rodzjanko i u toku Rata, kada se pokazao državnikom čvrstog karaktera, čovekom odlučnim, smelim, duhovitim, sa širokim pogledima i dobrim razumevanjem situacije, On je dobro predvideo neizbežnu katastrofu revolucije, ako car ne popusti, Njegova predvidjanja su se potpuno ispunila, U tragičnim poslednjim danima starog poretka Rodzjanko je igrao krupnu ulogu, ali kao konzervativac (pripadao je stranci konzervativnih ustavnih monarhista — »Savezu 17, oktobra«, tojest poštovaocima i braniocima ruskog tobožnjeg ustava, čije je temelje udario čuveni Carski Proglas od 17/30 oktobra 1905) bio je uskoro uklonjen sa položaja većeg značaja. Od toga doba, pa sve do Rata, nije više uzimao učešća u ruskom političkom životu. Došavši godine 1920, kao politički emigrant, u Jugoslaviju, bio je biran predsednikom ruske kolonije u Pančevu (jedne od najvećih po broju članova u celoj državi); ali se i tu pokazalo koliko ruski monarhisti mrze Rodzjanka, koji im je tobože bio kriv da se desila Ruska Revolucija, Pisac ovih redaka bio je slučajno {budući zajedno sa Rodzjankom kao delegat jedne od ruskih kolonija na skupštini ruskih emigranata u Beogradu u julu 1920) svedokom antipatičnoš držanja monarhista. prema Rodzjanku: oni su digli protivu njega toliku hajku, da se on morao odreći skromnog javnog rada koji mogu da vode emigranti u pitanjima svojeg korporativnog života, Izgleda, da ugledni i uvaženi ruski državnik nije ipak ostao skrštenih ruku, jer se kao plod njegova rada, u emigraciji, pojavila njegova monogralija »Državna Duma i Februarska Revolucija godine 1917«"), Који želimo ovde prikazati.

,

") »Государственнал Дума ин февралљскал револоц)н 1917 года«, м »Arhivu Ruske Revolucije« IL. V. Gesena u Berlinu (Svezak VIL Berlin, 1922. Strana 5—80).

204