Nova Evropa

да живи у миру са Црквом7 У више се прилика он показао можда више концилијантним него све остале владе које су биле пре њета; али се он необично вара ако мисли, да је својим концесијама купио ћутање Цркве, Поуздано је, да данас Ватиканом са политичког гледишта доминира фашизам: али, да ли се Мусолини осећа довољно јаким да огласи рат најачој моралној снази на свету2“ Иако је Ватикан и даље ћутао на ово писање немачких католика, фашистичка штампа — на челу са Фариначијевим „Ређиме Фашиста“ — отпочела је праву хајку на Ватикан, изазивајући га да се изјасни, јер — каже „у извесним часовима крајње одговорности, ћутање може да буде протумачено као непријатељство против Домовине"“.,. А након Сајпелова говора, Фариначи је у своме листу писао (7. марта 1928); „Кардинал Гаспари не може више да држи „Осерваторе у ћутању, Хоћемо да знамо... да ли је Монсињор Сајпел казао истину или је лагао. Један изразити и снажни човек, какав је Кардинал, зна врло добро да у извесним историјским часовима свако мора да одговара фашизму... не ћутањем, јер онда он игра с интересима Домовине и Народа |“ ,,. Напоредо с овим арогантним иступима фашистичких првака, устали су против „Германије“ и т, зв, талијански клерико-фашисте, који се купе око римског „Коријере д Италија“, Али је на сваки начин најодлучније утицала на развој прилика изјава коју је дописник службене „Аустријске Агенције“ објавио после састанка између Папе и аустријског кардинала Пифла, а која од стране Ватикана није никада демантована (париски „Тан“ у броју од 25. марта 1928): „Пошто су разговарали о монсињор-Сајпелу у искреној форми највитег поштовања, Папа је — с обзиром на јужни Тирол — казао, да је жалосно дирнут ради прекора који му долази од стране немачких и аустријских католика: што није интервенирао у одбрану религијозног васпитавања омладине на материнском језику. Папа је још додао, да је он све што је могао учинио; али, кажите немачким католицима, да Ми нисмо слободни, те да су у Италији односи између Цркве и Државе исто онаки какви су били 27. септембра 1870. У будућности ћемо Ми опет учинити оно што нам буде могуће, и молићемо се Богу. Али се треба бојати, да би нови напори од наше стране више послужили отежању положаја него ли побољшању," Ове су речи објављивале први прекид. Занимљиво је, да их талијанске новине нису никако забележиле, него тек неколико дана доцније Фариначијев „Ређиме Фашиста“, док је цела остала светска католичка штампа јавно говорила, како Папа није слободан. У јавноме мишљењу света овај сукоб са Ватиканом био је протумачен, особито од стране светске дипломатије, као први велики и катастрофални неуспех Мусолинијеве политике у односима према Цркви,

91