Nova Evropa

3.

Али се ствар није ту још никако завршила. Док се Ватикан поновно завукао у своје ћутање, Мусолини је изнео коначно редигован закон о спортским и гимнастичким, и уопште васпитним, удружењима, према којему имају да у нову фашистичко-нацијоналну организацију „Балила" (0, М, Е. ВанПа) аутоматски уђу сва слична дечачка и омладинска удружења у Италији, припадала она било којој верској, културној, или политичкој конфесији. Као и у Корпоративном Организму Државе, којему све нацијоналне снаге морају да приступе као корпорације, и тако да створе заједничко државно тело у коме свако има да се покорава једном сталном политичком уверењу, и једној јединој управљајућој класи која репрезентује

Рржаву као такову, тако и ова Организација омладине има да аутоматски искупи све народне дечје организапије и начини их једним заједничким нацијоналним телом — по узору бољшевичких омладинских организација — за које постоји само један нацијоналистички, империјалистички, страсни и субјективни одгој. Католичка Црква која, преко права обитељи, сматра својим правом одгој деце, устала је наравно енергично против овакова произвољног и апсолутистичког фашизма, и још пре своје Алокуције од 26. марта, Папа је двапут — и то 14. децембра 1925, и 20. децембра 1926, — имао прилике да осуди овакав етатистички систем, који себи силом присваја право на одгој омладине, У једном писму које је упутио своме тајнику Гаспарију (24. јануара 1927), он даје тачну и прецизну анализу овог система, и целокупног уређаја организације „Балила", дефинишући га „учењем за које имамо разлога да сматрамо да је основано и замишљено у једноме духу појимања Државе које се противи католичкој науци" ; па затим осуђује „појимање Државе које не може да буде католичко, јер од Државе чини циљ, а од грађанина односно од човека средство, које Држава посве монополизује и апсорбује". Ове дословне и категоричке Папине речи биле су и превише јасне. Фашизам је, дакле, морао или да попусти или да повуче конзеквенце. По фаталном закону своје природе, Мусолини је, после Папиних речи, наредио префектима, да за тридесет дана распусте све католичке организације деце (боу-5гсошћ 5, експлораторе, ораторије, и т.д.), па да их припоје једној јединој нацијоналној организацији деце, т. ј. „Балили"; а то своје наређење образложио је тиме, да је „монопол одгоја највиша, најделикатнија, и најзаконитија прерогатива Државе, пред свим осталима" .,. — „Италија“ — писао је тада фашистички „Ce= коло", у два наврата (27. и 30, јула 1927), — „мора да одгаја своје младе генерације у духу фашистичке интрансингентности, т,ј. против универзализма идо очаја нацијоналистички"; и: „Фашистичка Држава не може да прихвати никако одгоја који иде затим да одхрани нове генерације по принци-

92