Nova Evropa

пима универзалног хуманитаризма, мистичког, пацифистичког:; чедног, благог, и контемплативног бесмисла... Понављамо, одгој треба да буде очајнички талијански“,..

Овим је фашизам ударио и на саме основе Хришћанства и Јеванђеља, које, како јасно каже Лоази ([.015у, „Спегге et Religion", crp. 60) „He претпоставља домовину, већ настоји да је угуши“, Фашизам је, одмах затим, започео да организује и уреди свој омладински покрет у ратоборном и агресивном духу, наоружавајући децу од пете године па унапред редовним материјалним и војничким оружјем. Главне основе нове фашистичке педагогије састоје се у веровању и слављењу фашизма, као јединог ослободитеља и спаситеља Италије, У слепом и понижавајућем обожавању Мусолинија, као бога и светитеља, „у чијим рукама леже судбине од четрдесет и више милијона Талијана“. С тиме је ишло ширење мржње на све суседне земље, особито Француску, тако да је фашизам својом последњом реформом, која има свој главни основ у „тотализирању“, одузео и породици право на одгајање деце, а Цркву је посве удаљио од сваке, па и духовне, ингеренције, у стварима Државе,

После овога, Пије ХЕ се сасвим повукао, изјаснивши се отворено против читавога система у Италији, Кардинал Гаспари је имао право! И није сад он који једини тврди да се са фашизмом не може и не сме, јер се то коси са самим основима Цркве, већ је сам Папа данас дошао до уверења, да је фашизам тешка опасност и за унутрашњу и за спољну консолидацију Италије и целога света. И несамо фашизам, већ уопште сваки напијонализам, као аутентични извор талијанског фашизма. Толико је то уверење захватило корена, да се у Ватикану отпочело са прикупљањем материјала за сазив новога Концила, на коме би се — између осталога — имало да претресе и питање нацијонализма са католичког гледишта, Пије Х! је, чини се, одлучно на становишту, да се нацијонализам има прогласити јереси. Нема сумње, да би овакав акт био последња појава у овоме драматском сукобу између Цркве и Државе, који у Италији има да нађе свој озбиљан и тежак завршетак, У сваком случају, папа Пије неће моћи и даље да се држи резервисан, с оне стране дубокога понора који дели нову Италију од Бакрених Врата, и мораће, пре или после, да се изјасни дефинитивно, одлучно и јасно, Његова неодлучност још ни у овом часу не престаје да изазива неугодности и нерасположење код осталих католика света, који се, са заносом, сећају како су ранији папе (као Пије 1%Х, Лав ХШ, и Пије Х) знали у тежим часовима да ипак јасно и одређено искажу своје уверење и одбране своја права, онде где их је апсолутизам Државе хтео да одузме. Овако, у данашњој неодлучној ситуацији, Мусолини би могао да одговори