Nova Evropa

helenističkih škola, Hrišćanstvo nije asketsko u helenističkome značenju reči, Helemistička literatura govori o askezi i shvata asketizam kao vežbanje, kao pedagogiju, kao školu s pomoću koje se duh oslobadja od zahteva materije, i od vlasti nad materijom, da bi dosegnuo bestrasnost, U hrišćanstvu ne postoji nikakva pedagogija, nikakva škola, nikakvo vežbamje, jer potpuno odricanje sleduje odjedamput, na jedan mah, s pomoću metanoje, nenadano prelaza u sleru superijormih eksperimemata, u kojima nije dotovo više ni moguće osetiti protuudar materijalnog života, Na taj načim, mi u hrišćanstvu, istodobno, nalazimo najprecizniji propis odricanja, i izostajanje bilo kakvog asketskog pravila, jer se hrišćamislki asket izmemadmo odriče cele svoje prošlosti, i — opazivši da je бтебо sve do onog časa — polaže sve svoje nadamje samo u vredmosti apsolutnoša, u večne vrednosti, otkrivene religćijoznim eksperimentom, i naučeme od Hrista Boga Spasitelja. To je ta duboka razlika izmedju helenističkog asketizma i hrišćanskog hiperasketizma što габтетић једата ulazi u hrišćansko društvo Četvrtoga Stoleća, Budući da je na području hrišćanskogš društva asketizam predstavljao sklonište i služio prelazom u progresivnom širenju i obuhvatanju širih slojeva hrišćanskog društva, to je om bio Crkvi kao kvasac, kroz sve sukcesivne vekove, s pomoću Којеба je Crkva i kao većina ostala u mogućnosti da realizuje odricanje i preokret vrednosti, koji karakterizuju Hristovo poslanstvo. Crkva je tako promašla način, da se prilagodi različnim formama civilizacije, i tek što je postalo religijom većine, hrišćansko društvo uzelo je na sebe nove zadaće pred licem sveta, Ovo njegovo mešamje sa vekovima, sa svim političkim i ekonomskim iteresima zemlje, sa civilizacijom, dalo nam je Sredmji Vek, dalo mam je procvat Skolastike, ali nam je dalo istovremeno i grčki raskol, protestantsku reformu, i pogamsku apostaziju modernih vremena, Besmisleno je zavaravati se: ako je hrišćamsko роslamstvo uistinu preokret i obraćaj svih vrednosti, omda: je sasvim lofičmo da se mi danas, kao nikad možda u istoriji hrišćamstva, nalazimo veoma daleko od hrišćanskog poslanstva.

Danas se pomovo izmose na tapet sve vrednosti kojih se je hrišćanstvo odreklo, I nesamo to, već se ofišlo i dalje, pa mi danas oko mas čujemo kako se izgovaraju reči koje tvrde, da u dubini i ne može postojati razlika izmedju t. zv. a}? ODTOG i alo» ue42O0%, da sve vrednosti primenjive na život mogu da se realizuju i na polju socijalnog progresa, Mi dalje čujemo za jedmu filozofiju koja poriče razliku izmedju subjekta i objekta i time onemogućuje kontrapoziciju izmedju alo obroci alo MWčAAo%. Il mi napokon slušamo gde se BSovori, kako je realizacija dobroga zemaljski i čovečamski ideal, koji samo mi posedujemo, koji sama civilizacija može da realizuje,

81