Nova Evropa

Što se Нсе јемКа ! патебја, Метоу:б drži, da je u svakom slučaju prvobitno marečje pesme ikavska štokavština, kojom su govorili naši muslimani i katolici oko Imotskog, gde je pesma svakako nastala; pa su drugi okolni krajevi, prema tome kamo je pesma išla i pevala se, ih se prepisivala, imosili u nju svoje oblike i elemente, Tako su Splićani i otočani donekle izopačili jezik u pesmi čakavštinom, a drugi krajevi iuneli ijekavštimu {ukoliko je mije već, radi deseterca, bilo od početka), Tako se ima tumačiti i mešavina u Fortisovu originalu, koji Je on pouzdano dobio, kako smo već rekli, od svojih splitskih ili otočkih prijatelja, Ovo bi se slagalo s onim što, ne uvek baš jasmo, govori Fortis o jeziku narodnih pesama 1 0 jeziku uopšte, koji Ба. је interesovao, te na koji se predmet u svojim putopisima češće vraća, A slaže se i s onim što kaže Bogišić u svojoj raspravici, i pozniji tumači, govoreći o jeziku splitskih prepisivača narodnih pesama i rukopisa koji su nam iz onoga doba ostali, Svakako bi vredelo sustavno rasmotriti postanak i širenje »Hasamagiшсе« 1 5 оуоб jezičkog i dijalektičlog gledišta, Jer sad ima objavljeno dosta gradje koja bi obradjena i proverena nagradila ovakav trud, I u tom pogledu Meštrovićeva verzija unosi zamimljivu notu u tumačemje »Hasanaginice«,

U Meštrovića je Hasanaginica stamo kadauma {kada), žema, nikad »феуојка« kao kod Fortisa, čemu se ı Vuk čudio — »kad je bila udata i ma petero djece«! O tome više u mojoj diserbaciji (komentar k stihu 32). — Idući setih kod Mueštrovića naziva Hagsamnmaginicu »nevimudcom«, me možda zato, kaže Meštrović, što bi Hasanaga hteo те да КопејаФије nevemost svoje žeme kao neku činjenicu, već da bi igstalmao svoji Zlovolju usled njena izostanica: mudsli da je prema njemu ohladnela, te da je u duši izneverila, kad neće da dodje,

Fortisova verzia ima, malo dalje, stih »Jeka stade konja oko dvorid«, pa se Vuku učinilo priličnije »butanj« nego »jeka«, a i Meštrović evo ima »klopot«,

Vrlo je zamimljivo odstupanje Meštrovićeve venmzije od Fortisove kod stihova 24—26, gde Fortis ima svega jedan stih: »Ža njom trče dve ćere djevojke«, Pomislio bi čovek: otkud Nikuoldca, kad je reč o muslimanskoj porodici, — da nije docniji pevač, 'боју је uveo. elma namesto jedne kćeri, smetnuo s uma poreklo svojih junak4? Meštrović misli da nije, jer — kaže — ima i hrišćanskih porodica u dalmatimskom Zagorju, koje su došle iz Bosne, ili tačnije koje su sa turskog područja prešle na ono pod Mlecima, a koje su od starine bile bogumilsikog verovanja, da su muškim člamovima davali muslimamska imema, ili ih bar nazivali i tako; kao što je pouzdano kod muslimanskih porodicš bilo i hrišćanskih imena, To samo dokazuje — uz tolike „druge stvari — spori prelaz iz jednog verovanja u drugo, ili još bolje: da mi hrišćanstvo mi islam nisu zahvatili odviše duboke koreme, Tako, naprimer, jednogf nje--

127