Nova Evropa

је и сам неке прочитао. — »Шта кажете на оворР Слушајте!« — рекао је, и прочитао је једну за другом три краће лирске песме, »сваку у другом тону и са другим расположењем, одлично, тако да би се тешко нешто савршеније могло чути«, — каже Екерман. Те су три песме биле: песма о старцу који воли младу (Вук 1, 396), »Die lustigen \Weiber« (Вук 1, 596), и (код Герхарда) »Тапх uns уог, Тћеодог« (Вук 1, 268). Поводом приказа Герхардове збирке, Гете истиче музички укус преводиочев, којим је пружио оне лаке песме кругу певача. За неке песме потребан је »поједини рапсод или осећајан певач солиста«, а код других »долазимо до скупног певања«... (»Serbische Gedichte«, 1827). И у другом чланку поводом Герхардове збирке (»Serbische Роезје«, 1828), враћа се Гете на питање компоновања наших песама, и завршује: »Ми нећемо пропустити да учинимо да се многа од њих запева у веселу друштву, уз интимну, па и свечану трпезу; ето бескрајне прилике за наше бројне композиторе«. Од »бројних композитора« нису се додуше одазвали баш многи, нити они најпознатији; али није тачно ни тврђење (види, например, књижицу Х. Вендла, »Гете и југословенски свет«, Београд 1982), да је Гетеов позив »остао без одјека«. Нашло се ипак неколико њих који су приступили овоме послу, очигледно под непосредним утицајем Гетеових речи.

Герхарду је један између тих композитора био пријатељ, компоновао његове оригиналне стихове, па затими ње гове српске преводе. То је био Амбиз! Pohlenz. И други један композитор, опет невелик, Јозерћ Маша М/отат, компоновао је Герхардове преводе, и објавио их као целу свешчицу, и посветио Гетеу, под насловом: »десћаозегђазсће Volkslieder, Gedichtet von W. Gerhard, fur Singstimme mit Begleitung des Piano Forte in Musik gesetzt und Sr, Excellenz dem Негтп Staatsminister von Gothe ehrerbietig Sewidmet von Jos. Wolfram. Leipzig, bei Friedrich Hofmeister.« Збирка је изашла између 1827 и 1832.

Готово истим речима био је и Герхард посветио Гетеу своју прву свеску превода 1827 (са ознаком 1828), из које је Волфрам узео речи.

Композитор је, такорећи, гледао на те песме по Гетеову савету, т. |. дао музику ведру и несташну, згодну да се за"пева у веселу друштву. Али није покушавао да се приближи духу наших оригиналних мелодија, јер их није ни познавао.

Приложена мелодија налази се у горњој свесци под бр. 1,5) Њезин српски текст гласи код Вука:

*) Другу мелодију (бр. 2): „Жеља девојчина" саопћио сам, уз мали чланак, у београдској „Политици", Божићни прилог, 1931.

164