Nova Evropa

Гете и Пушкин,

Дне 22. марта 1832 године, у дубокој старости, на врхунцу славе, умро је Гете (Јоћапп МЖобапб уоп Соефће). По речима рускога песника Боратинскога, савременика овог догађаја:

Старац велики склопио је

Орловске очи у миру,

Уснуо је безбрижно, пошто је свршио Све земаљско у земаљском оквиру...

Упркос свим невољама човечанства: незапамћеној економској кризи, страшној авети нових ратова, потмулој тутњави идуће социјалне револуције, — све културно човечанство слави данас, заједно с Немцима, највећега песника немачкога народа. И сасвим разумљиво. Гете је најизразитији представник у песништву духа Западне Европе и савремене западноевропске културе.

· _ Поводом ове годишњице хтели бисмо да упознамо југословенску јавност, како са личним односима Пушкина и Гетеа, за које мало ко зна ван ужега кола учених стручњака, тако и са утицајем што га је немачки песник имао на песничко развијање Пушкина, а који није ни досад још проучен како би требало. |

Пушкин, иако бесумње највећи руски песник и творац нове руске књижевности, готово није познат ван Русије, нажалост чак ни у словенским земљама, а доскора није уживао заслужено признање ни у самој Русији, —— бар што се тиче горњег културног слоја рускога друштва. Руска револуцијонарна интелигенција (узимам ову реч у њену руском значењу извесне друштвене класе), и руска критика, њена представница у књижевности, час су се отворено бориле против Пушкина, час су указивале Пушкину другоразредно место, истичући испред њега Гогоља и такозвану »натуралну« школу, која се родила из Гогољевих дела првога перијода, поставивши себи одређени политички циљ срушити царски режим с помоћу једнострано-негативнога а понекад и наказно-карикиранога сликања руске стварности. Али највећи руски песници и романсијери нису припадали овој »натуралној школи«, штавише неки су од њих били чак и њени огорчени противници. У ХХ веку, младе песничке генерације високо су уздигле ауторитет Пушкина и он је добио свеопће признање. Ни велика Руска Револуција није оборила Пушкинов »нерукотворни споменик«, његов култ стално расте, и у држави СССР, и међу руским емигрантима, расејаним широм целога света. Све значајније што је изашло у штампи у Совјетској Русији, на пољу

166