Nova Evropa

историје руске књижевности, везано је за Пушкина и његово дело. Сад, кад су имена Тургењева, Лава Толстоја, и Достојевскога постала позната свакоме образованом човеку Европе и Америке, кад је Достојевски створио себи многобројне и талентиране следбенике у Немачкој, Француској, и Северноамеричким Сједињеним Државама, време је да се и ван Русије сазна, да су Тургењев, Лав Толстој, Достојевски, и још многи други само раскошне гране пуне цвећа на вечито живом и зеленом, пуном снаге и сокова, деблу Пушкина. Пушкин је пронашао изворе руског књижевног језика, формирао га, и довео до највећег савршенства и прозу и стих; он неизмерно надмашује све руске песнике уметничком формом својих дела, дубином, уравнотеженошћу, и народношћу својих идеја. При многостраности свог духа и свог стварања, он је послужио као полазна тачка за све руске највеће књижевнике, неизузимајући ни Тургењева, ни Достојевскога, ни Лава Толстоја, па чак ни најбоље представнике »натуралне школе«; дао је моћан подстрек развоју реализма у руском сликарству и руској музици, нарочито у оперној, и представља за руску литературу још неисцрпне могућности појаве нових књижевних школа и песничких индивидуалности. Стога, духовни развој Пушкина, што даље тим више, привлачи нарочиту пажњу историчара руске књижевности, јер је имао огроман, чак пресудан, значај за развој ове. |

У развијању песничких назора налазимо извесну сличност између Гетеа и Пушкина. ИМ Гете је, као Пушкин, почео као присталица неокласицизма. Кад је ступио на Универзитет у Лајпцигу (1765), саксонски двор —- Дрезден и Лајпциг — били су главни центри францускога духа и француске просвете у Немачкој. Шеснаестогодишњи младић подлегао је овом утицају, баш као и Пушкин у својој раној младости; и један и други гаје нарочито одушевљење за француске анакреонтичаре, подражавају их у својим списима, и примењују на свом држању њихове лакомислене теорије о моралу и животу. Гете сања о Паризу, о слави францускога песника и књижевника; али је строги отац, трезан рачунџија, пореклом из занатлијске породице, убрзо поставио крај овим младалачким маштањима. Он га је узео натраг кући, и годину дана затим послао га на Страсбуршки Универзитет (1770—1771), где се нашао са Хердером, првим апостолом идеја романтизма у Немачкој, који је дао његовим мислима и жељама сасвим други правац. Вративши се кући у Франкфурт, млади Гете се посвећује песништву, и одмах постаје идоли вођ младе Немачке, покрета познатог под именом »Збшта ипа Птапб«, чија је главна карактеристика култ моћне индивидуалности, нарочито генија, те тра-

167