Nova Evropa

(према »Фаусту«): у почетку је било дело, подвиг; један свет тоне, али други настаје, — Гете је с онима који настају, и који не беже од живота.

Међу филозофима, треба истаћи једнога од најумнијих, професора Касирера, који сматра Гетеа великим ослободиоцем, јер је унео у песништво осећај за органски живот, наместо ранијих мртвих шаблона. Други један филозоф, професор Циглер, говорио је — у Рајхстагу, на дан прославе, — о Гетеу као о ономе који је превазишао Лајбница и Спинозу, схвативши живу природу још живље него они. На овоме предавању, које је саслушано са побожним ћутањем и непојимањем (оно је било тешко приступачно и стручњацима, притом изговорено монотоним гласом ех сафћедга), лепо се могла уочити немачка дисциплинованост, и њихова трагика: да немају довољно живих људи да им говоре о животу, па им о животу говоре мртваци, и мртво...

Многа од ових предавања изашла су, или ће још изаћи, у часописима, међу којима су неки дали специјалне бројеве. Најрепрезентативнији је свакако априлски број угледне »рје пеце Еипазсћачц« са ·посветом Герхарта Хауптмана (који је свој свечани говор одржао у Америци, — Немачка га је чула на радију). Хауптман, што старији, све више физички личи на Гетеа; он жели да одржи у Немачкој традицију: да вођа народа мора бити песник, и то песник-мудрац и чаробњак, као Гете; па наравно, данас Гетеа има да замени Герхарт Хауптман. Иначе, други прилог Гетеовој Години овог великог немачког драматурга, јесте комад: »Пред залазак сунца« (који даје Рајнхарђ а у којем главну улогу игра најпрослављенији немачки глумац Вернер Краус); тема је узета из старости Гетеове, пренесена у наше дане: трагична љубав великога старца према млађахној Улрики, и отпор породице. — Други велики сарадник овога броја »Рле пеце Еипазећаци«, Томас Ман, хоће да прикаже Гетеа као представника грађанскога раздобља: покушај да се Гете сведе на највећег немачког грађанина. Ово је лабудова песма грађанског поноса у једној земљи где граБанство иде суноврат. Трећи је сарадник чувени песник и лекар Бен (бо тпед Вепп), са чланком: »Гете и природне науке«, у којему настоји да да слику Гетеа полазећи од његове интујиције о раду природе: Гете је »стари морнар«, који целога живота плови по океану природе, боравећи на свакоме отоку и посматрајући чудеса сва три елемента, у његовој души »разјарује се биљно царство«... Затим, Гундолф, недавно преминули највећи немачки зналац Гетеа, у чланку »Гете и Валтер Скот«, излаже односе између два опречна схватања историје; па Емил Лудвиг, чувени демократски историјограф, који доказује,- да је Гете био

298