Nova Evropa

до сржи демократ, да је владао по демократским начелима, и да је немачки народ пропустио за сто година да научи лекцију коју му је дао највећи Немац; па Хесе (Негтал Неве), најпознатији од немачких »тамних писаца«, са прилогом »Захвалност Гетеу«, у којем обрађује Гетеа као проблем свакога Немца, пребацујући учитељима омладине што ова Гетеа више не познаје: требало би, каже, Гетеа забранити по свим школама, па га давати на читање само као награду за труд, рад, и зрелост, — то би била највећа награда. Поставља се нов проблем: Европа, која се може спасти само духом, — вођа у томе може бити само Гете. Напокон, Васерман, најпознатији немачки писац романа, који решава компликоване проблеме живота, држи студентима слово: треба живети духом, што значи да треба живети Гетеом; дух је вечан, — наш задатак је у томе, да учествујемо у изградњи духовнога живота. У истој свесци овог немачког часописа има и прилога угледних страних писаца; ту су: Скандинавац Јенсен, па Шпанац Гасет (Ortega y Gasset), na највећи живи француски књижевник Андре Жид (Оде), који пали жртву паљеницу на Гетеову олтару одговарајући на питање: »Шта може један чо: векр« — те указујући на Гетеа. — Од стручних немачких часописа, дао је особито пун садржаја број берлински »Е огзећипвеп und Fortschritte«.

Жид и Томас Ман дали су своје прилоге и француском часопису »Мопџх е/1е Revue Framcaise«, Koja je TaKobep приредио један сјајан посебан број посвећен Гетеу. Ту су још, као сарадници, најбољи немачки познавалац немачког утицаја на француску књижевност професор Кур цијус (Curttus) — који жали што Французи неће да поштују Гетеа и онде где је типичан Немац, а несамо онде где се не ограничава на своју нацију и на своје доба —, па Сиарес (Зиагег), Рамиз (Калпи7), Гретијзн (СОтоефиувеп), и млађи француски нараштај, који чини огроман напор да Гетеа схвати и у данашњим појмовима, док Немци хоће да га разумеју само као вечну, сталешку, или историјску појаву. — И други један угледни француски часопис посветио је један свој број Гетеу: »Мопх еЈег Littčćraires« (од 9. априла), у којем се истиче чланак познатог француског германисте Лихтамбержеа (Глећбепђегбет): »Гете и Француска«. То је његов говор у Вајмару, о Пелеј као главном заточнику европске солидарности.

Међу говорницима и писцима ван Немачке, као политичка сензација, одјекнуо је говор Мусолин ија, о Гетеу у Риму. И Масарик је дао своју исповест, о своме односу према Гетеу.

299