Nova Evropa

Da su se moralni nazori postepeno razvijali, naporedo sa razvojem čovjeka, držim da je, pri pomisli na krapinskogš ргаčovjeka, svakome jasno, No i u Jedno i isto doba postoje naporedo najrazličniji moralni »zakoni«. S obzirom ma način hranjenja, naprimjer, postoji u naše Фођа moral afričkih kanibala, moral vlasnika famoznih čikaških klaonica, moral vešetarijanaca [Šoa, Tolstoja, i Gandija sa 300 milijona Indijaca), U ženidbenom pogledu, postoji u Evropi moral katolički, pravoslavni, protestamski, muslimanski, i konačno moral naprednogš Evropejca koji odbija svako miješanje svećenika u njegove ljubavne i bračne poslove. U socijalnom pogledu, postoji moral recimo Velike Britanije i Njemačke sa državnim podupiranjem nezaposlenih radnika, i moral Sjedinjenih Država koje se za deset milijona svojih nezaposlenih radmik4 gotovo i ne brinu, budući da — prema njima — »every man has a chance«. Koji je od tih bezbrojnih morala ispravan? Ko bi napredan na to išao davati odgovora i htio proglasiti jedan jedini moral za jedinospasavajući za sve vijekove!

Fizika je s Ajnštajnom odbacila ideju o apsolutnom vremenu, hemija je napustila ideju o mepromjenljivosti hemijskih elemenata, a biologija još sa Lamarkom ideju o stalnosti životinjskih vrsta; socijologija je isto tako već davno napustila ideju o vječnim moralnim zakonima. Jedino moguće znanstveno stanovište u pogledu morala može biti, da se pitamo: koji su uzroci, da se u pojedinoj epohi razvio baš odredjeni moral, i zašto se taj moral kasnije, pod drušim živoinim prilikama, mijJenjao? Govoriti o dobrom ili o lošem moralu, prema tome, nema uopće nikakova smisla. Ako G. Jelačić ipak emfatički tvrdi, da »život budućeg čovečanstva mora da počiva na večnim zakonima morala, ili da uopšte ne postoji«, neće mu danas ı to niko vjerovati više nego li u proročamstva pitijske proročice, Jer mi danas sve podvrgšavamo kritici razuma, pa i »večne moralne zakone«. Da to uopće i nisu nikakovi zakoni, nego da su sva takozvana moralna pravila tek odrazom životnih prilika, a specijalno ekonomskih uvjeta dotične epohe, biće 12 тебепоба svakome jasno, Život budućes čovječanstva, uostalom, neće se upravljati nikakovim »večnim moralnim zakonima«, nego će sebi stvoriti svoj moral sam,

U svim znanostima postoji princip, da se ona teorija smatra ispravnijom koja radi sa majmanje pretpostavaka. G. Jelačiću treba i za tumačenje istorije pojam morala. Tako bi se, naprimjer, fakat da danas ne postoji ropstvo mogao tumačiti time, da je humanitet porastao; ali ima ljudi (medju koje spada i pisac ovih redaka), koji se ne zadovoljavaju ovakovim tumačemjem, jer ono uvodi u istoriju jedan sasvim nebulozam princip, već oni nastoje nestanak ropstva svesti na druge, općenito shvatljive faktore, od kojih je recimo Jedan taj, da je rop-

524