Nova Evropa

»Bosanska rapsodija« je, prema svemu tome, uspjeli pokušaj. Možda će novi Him iz našeg života, koji (prema nekim informacijama) sprema opet jedno njemačko poduzeće, biti još bolji, Ovu nadu opravdava učešće što će ga u njemu imati naši poznati zemljaci Petrović i Patijera, i Eušen Šarin, koji je od svih naših filmskih stručnjaka najviše postigao u inostranstvu. Planovi ovih naših zemljaka stručni su i stvarni: oni rade na tome da dodje do snimanja jednog njemačkog filma kod nas, od kojega bi se istovremeno učinio Jednak film na našem jeziku i sa našim glumcima; na taj način bili bi znatno reducirani troškovi izrade ovog jugoslovenskog zabavnog tonfilma, до Којеб inače ne bismo došli tako brzo. Alko smo tačno obavještemi, sam G, Gebels (Gobbels), u svojstvu ministra za propasšamdu, uzeo je inicijativu za snimanje ovakog filma.

Koliko treba pozdraviti filmska snimanja stranih poduzeća u našoj zemlji, s obzirom na turističku propašandu i trenuinu materijalnu korist krajeva u kojima se ita snimanja vrše, toliko treba imati na umu da sva ta snimanja stranaca kod nas idu stvarno na štetu domaćeg filma. Opasnost ovih snimanja nije u pozajmici motiva ı folklornog bogatstva, već u tome što će domaći film sa svakim danom morati da udovoljava sve većim i sve težim zahtjevima. Dok inostrana filmska javnost nije o nama ništa znala, ona bi — možda — našim domaćim filmovima, za ljubav njihove svježine i originalnosti, oprostila mnoge tehničke pogreške; ovako, što će ta publika više znati o nama, ona će više i tražiti od nas! Zato je uistinu krajnje vrijeme da naši, službeni i privatni, krugovi poduzmu hitne, ali i ozbiljne, korake za stvaranje domaćeg filma, jer ono što je u tom pravcu dosada učinjeno stvorilo je više zabune i štete nego li koristi.

Marijan Mihbac.

Руски филмови код нас,

Руски тонфилмови стигоше, најзад, и к нама, након много година нестрпљива очекивања, након тога што су на јуриш освојили многе друге мале и велике земље, и након тога што су нашој лаковјерној јавности разни пољски или чешки -филмови ( са пар руских реченица и са руским униформама) несавјесно сервирани као прави и непатворени совјетски филмови. Данас и код нас пише на рекламним плакатима и у новинским огласима: »Маде пл МогКуа«, или у Љењинграду!

Први совјетски тонфилм »Пут у живот« — први који је прешао границе Русије, и први који је прешао границе Југославије, — није био најсусретљивије примљен од наших надлежних. Процес цензурирања трајао је неприродно дуго: филм је неколико пута забрањиван; а кад је ипак дозвољен за приказивање, поново је забрањен, а затим опет дозвољен.

88