Nova Evropa

U samoj narodnoj privredi saobraćaj kao takav igra vidnu ulogu, namičući Joj koristi i preimućstva a otklanjajući od. nje štete, Tako-on olakšava, a u mnogim slučajevima lpravo i omogućuje, podelu rada, unapredjuje usavršavanje i pojeltinjavanje proizvodnje, razmenu onih dobara koja postoje u jednim a ne postoje, ili ne postoje u dovoljnim količinama, u drugim krajevima sveta; omogućuje brzo pružanje pomoći u nesrećnim slučajevima bolesti, pri požaru, i u drugim nezgodama, širi prosvetu, popravlja administraciju, i t. d.. Ovamo spada i sve veća izgradnja saobraćaja kao samostalne grane proizvodnje: špediterska, transportna, omnibuska, i druga preduzeća napredovala su bržim tempom, sve dok razvitak automobilizma nije i taj tempo usporio, lako razvitak autobuskih preduzeća unosi izvesnu korekturu u brojke kretanja putničkog saobraćaja u Americi, navešćemo ovde primera radi kako je do godine 1920 stalno rastao, a kako od tog doba stalno opada: godine 1920 brojao je 1234 milijona putnika, da do 1927 godine opadne za skoro 33%, na 830 miliona.

I kod prevoza putnik4 i kod prevoza robe igraju troškovi proizvodnje, kao što su ukamaćenje i otpisi investicijonog kapitala, održavanje prevoznih sredstava, i pogon, glavnu ulogu; pritom će kod jedne vrste saobraćaja prevladati jedna vrsta troškova a kod druge druga. Svakako utiču ovi troškovi slično na formiranje cena u saobraćaju, kao što utiču ponuda i tražnja, takmičenje, monopolski položaj, i mogućnosti opterećenja saobraćaja; prema tome, kako se praktično uvažavaju pojedini elementi formiranja cen4, uspostavljaju se i razni tarifni sistemi, pri čemu dolaze u obzir kao merilo još i težina, zapremnina i vrednost robe, kao i odstojanje.

Vidnu ulogu u privredi igra saobraćaj nesamo kao potrošač sirovina, odnosno pogonskoS materijala, drvene бгадје, ртабоџа, železa, i raznih preradjevina, već i kao poslodavac, koji velikom broju radnikA i nameštenik4 daje zaposlenje. U Nemačkoj je godine 1926 od 23 milijona ljudi sa pozivom jedna desetina živela od saobraćaja, Postoje, medjutim, iako u manjoj meri, i izvesne štete i opasnosti od suviše brzog ili suviše snažnog razvitka saobraćaja, naročito ako bi se u njega uloženi kapitali uskratili produktivnijim svrhama, ili ako se njime ubrтама beg sa sela, prenošenje bolesti i zaraza, i t, d..

Sa našeg nacijonalnog gledišta, problem je puteva, naročito u ponekim pokrajinama, zanemaretn. Prema jednom članku Vegnera o našim putevima (koji Je 1929 objavljen u »Revue economique et financičre«), putevi su godine 1928 istina izmosili oko 40,000 km, ali su od njih ceste u modernom smislu samo one u Sloveniji, Bosni, Srbiji, i donekle u Dalmaciji, pa i od njih je dovoljno gusta mreža jedino u Sloveniji, što svakako

94