Nova Evropa

недостатака самоуправних тела, с њима је могућна успешна борба, и то утолико успешнија уколико се ради о нижим самоуправним инстанцама. С једне стране, овде је лакша јавна контрола и критика; а с друге стране, подстрек да се пажљиво прати рад самоуправног тела природно је утолико јачи уколико је самоуправна јединица мања, јер се ту свака одлука тиче непосредно коже готово сваког појединца. Кад се народ, препуштен у знатној мери сам себи, о томе увери, он ће се у властитом интересу трудити да на одлучујућа места бира заиста своје боље људе, у које има поверења; а ови ће опет из своје средине бирати за вишу инстанцу најдостојнијег, па ће се само најдостојнији и примати избора, чим буде више-мање онемогућено да од свог вишег положаја црпе користи за себе. Само на овај начин може, држимо, органски израсти право стабло народног заступства на разним ступњевима, чијом би се здравом, лепом, и снажном круном служило народно представништво, — парламенат у своме новом облику. У њега би тада били са поуздањем упрти погледи целокупног народа, који ће веровати, да се ту ради само и једино о његову добру. А кад би наступили тешки часови, те би народни посланици захтевали од народа чак и велике жртве, он би без оклевања пристајао и на њих, убеђен да је то заиста неопходно потребно кад то од њега траже његови прави представници.

Питање народног представништва није таково да се може исправно решити одвојено од свега осталог. Већ у предњем кратком разлагању наишли смо на два друга питања, наиме на питање самоуправа, ина питање штампе, која су с њиме тако уско повезана да би се без њихова повољног решења изгубио практички смисао чак и за најбоље решење посланичког питања. Има и других ствари које дубоко засецају у основе народног и државног живота, те које би према томе такођер требало овде узети у обзир. Али, живот се не да зауставити, све док не буду расправљена сва питања која се на њега односе; баш као што се руше старе зграде, а на њиховим рашчишћеним местима граде нове. Зато, било покренуто ма које од основних питања народног и државног живота, са тежњом да се нађе његово правилно решење, оно ће повући за собом и низ других питања, која морају да буду доведена у склад с оним првим. Питање: какви треба да су народни посланици, можда је најподесније у овоме смислу, ако му се искрено приђе, јер народни посланици представљају целу земљу са свим њеним разноликим потребама и особинама: желети, да они буду што бољи, значи желети да буде што боља цела земља, па да следствено свима буде што боље.

А. Громбах. 111