Nova Evropa

Сто година народне поезије. (Поводом стогодишњице Филипа Вишњића)

Народну књижевност, и нарочито народну поезију, изазвале су народне потребе, недаће у које је народ западао постајући турским робом. Ранија, црквена књижевност била је писана, и приступачна тек најужем кругу високих или учених личности, док је народна била усмена, а разумјели су је и најшири слојеви. Оно што је проповиједала црквена књижевност било је заштићено од стране свјетовне власти, а народна је забрањивана и за њу се кажњавало, јер је она ишла затим да се постојећа државна (туђинска) власт сруши; па је разумљиво, да така протудржавна књижевност, све и кад би њени аутори били писмени, није смјела ни могла бити писана.

Након тешког косовског ударца (1389), народ је мучио муку, не како да се освети, јер за то није имао снаге, већ како да се уопће одржи у животу и свијести. Народне пјесме, које су настале у вријеме овог перијода патње у ропству под Турцима, не величају јунаке великих прегнућа и успјеха, већ јунаке трпљења и стојичког подношења DOT ства. Најмаркантнија фигура међу тим јунацима јесте Ма јка Југовића, која својом способношћу трпљења превазилази све остале личности народне поезије. У овој првој етапи свога стварања, народни пјесник тражи за своје јунаке, који се натјечу ко ће у ропству више трпјети, накнаду за те муке и незадовољства на небу, у загробном животу. Да су то били јунаци прегаоци, њима би награде за учињене напоре биле додијељене још у овоземном животу, но будући да се радило о робовима, за које није било наде да ће доживјети слободу, те да не би пали у очајање и песимизам, обећаване су им богате накнаде на небу. Лазару, и свим косовским јунацима, који су са њим пали у боју, осигурано је унапријед царство небеско. Али, постепено сналажење и повраћање снаге мијењало је у народу мотивацију робовања и помирења са проповиједањем трпње. Почело се помишља ти на отпор, на прикупљање снаге, и на ослобођење. Народни пјесник је замислио Марка Краљеви ћа као грандијозног џина са неизмјерно великом снагом, џина који спава на Урвини-планини и чека да му сабља изађе из камена, да дође моменат нужде, па да скочи на рамена Шарцу и удари на туђина, који му је поробио народ. Овај мотив народног пјесника знатно се разликује од косовских мотива, нарочито по томе што не даје утјеху робу само обећањем небеског царства, већ обећањем и земаљских благодати. Затим, мјесто проповиједања трпње, сад се проповиједа само-

120