Nova Evropa

menicima! Ako profesijonalni političari ı advokati mogu da raspravljaju stručno o spomenicima, i da svoje mišljenje o tom smatraju vrlo važnim i nepogrešivim, valjda će biti dopušteno i nama umjetnicima, koji volimo ovu našu zemlju ı pratimo šta se u njoj i oko nje radi, da imamo svoje mišljenje o politici i javnim stvarima, pa da ба pogdjekad — povučeni za jezik i kažemo!,.,.« Zatim, »vraćajući se k stvari«, Meštrović dokazuje na primerima, koliko je neopravdan prekor njemu da nije bio »srećne ruke« u smeštanju spomenika, naročito splitskih, a što se liče poimence »Grgura Ninskog«, tu — s uverenjem 1 sa duhom koji su samo njemu svojstveni — odbija dalju »stručnu« diskusiju po ovom predmetu, s rečima koje — možda bolje i kraće nego išta što je o tome pisano — kazuju razloge i ističu opravdanost smeštanja kipa Grgura Ninskog baš pred Stolnu Crkvu u Peristilu: »Čudim se da nisu predložili, da se ovogš „рјаћоб 1 бпјеупоб опјаба розфам1 па Mosor ili Dinaru od kuda je i sišao, jer bi tako Još manje kvario „hieratički mirnu sredinu' i smetao ukusu razvijenu na prokurativama i ,monumentalnoj česmi!,..« I s tim prelazi sad stvarno na ono »једпо sasvim druđo mpolje«, na politiku, pa pita Dra, Smodlaku, šta ima da mu zameri u tom pogledu, i kako to da mu je on »neispisana knjiga« danas, a bio mu je jasan sa dvadeset бофпа, кад ба је uzeo medju pokretače svoje stranke? »Neprisvajajući sebi više nego me ide« — kaže Meštrović —D, »doprinio sam svoj dio, i to za ono glavno: za oslobodjenje i ujedinjenje, za опо Фгибо nisam se smatrao pozvanim, već sam za to držao druge, a medju prvima i Dra, Smodlaku, pa neka drugi sude, ko bi mogao biti više odgovoran, ja ili Dr, Smodlaka, za ono što nije svršeno, iako smo krivi i odgovorni svi,.. Nisam valjda ja kriv ni moje društvo бео 6. Пт, Smodlaka nije ministrovao iako je to bila želja svih nas, Jer smo ба smatrali sposobnijim od većine onih te ministrovaše; oh je svega jednom bio odlikovan tim naslovom, u svojstvu našeg poslanika na strani, i po mišljenju svih nas, njegovih tadašnjih prijatelja, u nezgodan čas i pod nezgodnim okolnostima ,.,« Dalje Meštrović pita političkog »stručnjalka«, koji se zaklanja za neke svoje »srećne« predloge: »Jesu li to bili i jedini predlozi koje je Dr, Smodlaka podnosio o našim nacijonalnim problemima. kroz ovih petnaest godinA«, ili ih ima možda i takih gde je bio manje »srećne ruke«? A kad baš »Dr, Smodlaka gleda u zube mome društvu, prema onoj narodnoj o trunu i brvnu, i ja bih njemu mogao reći, da je u samom početku našeg ujedinjenja njeđovo mjesto — kao predsjednika Hrvatske Demokratske Stranke i kao ,oca 1 уодје тајоба težaka' — bilo medju onima koji su ona naša načela pred trideset godin4 u potpunosti zastupali,..« Medjutim, stvarna je konstatacija, da se Dr, Smodlaka držao postrani od dnevne politike, usled bolesti ili razočaranja, da bi se na

133