Nova Evropa

Филмски преглед.

Још мало о језику филмских текстова.

(Пуштамо овај чланак као одговор на одговор Г. Милана Димовића, у прошлом броју „Нове Европе“, те уједно закључујемо ову занимљиву дискусију, коју је Г. Микац отпочео у фебруарској свесци. У идућем броју вратићемо се, у Филмском прегледу, на тему о домаћем филму и о могућностима његове продукције у Југославији, па ћемо донети још једно стручно и образложено гледиште на овај за нас важан предмет. А онда ћемо опет дати Г. Микцу реч на тему: „О идеји у филму и трговини са филмом“.

На мој чланак »Језик у филмским текстовима« (у броју »Нове Европе« од фебруара), покушао је Г. Милан Димовић (у прошлом броју) да оправда своје »диктаторско« поступање са филмским текстовима. Он додуше, стварно, није оспорио ништа од онога што сам ја тврдио, већ је напротив све потврдио, али — с обзиром нато да је »питање значајно и несамо филолошко«, како каже сам Г. Димовић, изгледа ми потребно да још нешто кажем. Осим тога, Г. Димовић је унио у наше расправљање нешто што сам ја настојао да избјегнем, а то су »лични мотиви и расположења«, без којих код нас као да је уопће немогуће писати; зато желим да од себе отклоним ову обједу, па да позовем јавност да нам суди. Већ на први мој чланак у »Новој Европи«, »Наш филм на странпутици«, трговци — који се називају »домаћим произвођачима«, а који до данас нису »произвели« ни један једини филм ма и осредње вриједности, — кад нису могли стварно одговорити и побити моје наводе, покушали су да ми лично нашкоде, денунцирајући у свом »стручном« и нејугословенском листићу (»Југословенски Филм« никог другог до америчку диву Ме Вест, називајући »неморалном« и Ме Вест и чланке што сам их о њој (непотписавши их) написао за »Парамоунт«. Г. Димовић, морално и културно на много вишем ниво-у, не иде додуше овим путем, — он само друкчије тумачи моје стручно објашњавање; али, након варљивих комплимената, он приказује мој став као једностран, пристрасан, локалан, субјективан, личан, тенденцијозан. Међутим, Г. Димовић је — ако ћемо већ исповртати и приватна писма —, још на почетку свог филмско-коректорског дјеловања (у фебруару и марту прошле године), упућивао мени похвале (за један филм је написао: »Превод је књижеван, граматички правилан и лепо стилизован«, и другом приликом: »Добар превод. Овом преводиоцу треба увек поверити посао«), из чега слиједи — ако је тачно његово садашње мишљење, да сам »један од најбољих преводилаца филм-

140