Nova Evropa

При исправном схватању својих дужности, народни посланик мора бити свестан да се од њега заиста захтева врло напоранрад. Није он чиновник, за кога постоји канцеларијско време, те који може држати да, пошто је изашао из своје канцеларије, сав његов службени посао „остаје тамо. Врхунац посланичког рада је изгласавање закона у народно 1 скупштини. Али сваки народни посланик треба да је члан једног или више одбора, у којима се претходно претресају предлози закона од стране оних који су најспремнији да се позабаве односним питањем. У одборском раду сваки посланик мора да учествује активно, т. ј. да придоноси што бољем и што потпунијем расветљавању постављених питања; члан одбора, који на седницама само ћути, с тим да ће на крају дати свој глас у овом или оном смислу, уопште није потребан одбору, јер одборско гласање није пресудно, те ће ћутљив члан имати прилику да се на овај начин изјасни на пленарној седници скупштине. Кад се пак захтева од члана одбора да стварно учествује у расправи, чији ће се резултати изнети пред народну скупштину, он, наравно, мора да промисли сваку своју реч, да проучи предмет о коме се ради, да прикупи сва потребна обавештења, уколико он њима већ не располаже. Све ово изискује много труда, концентрисане пажње, интересовања за све појединости оног о чему се ради. Народном посланику, према томе, који хоће да савесно врши своју дужност, једва ће преостајати времена за његов лични живот; он мора да је неке врсте подвижник, јер и свој рад он мора да сматра као подвиг који је узео на себе. Њему свака част; али да буде достојан ове части, он не сме ни за часак пуштати с вида прави смисао свога положаја, који га ставља изнад свих осталих грађана, али му истовремено поставља и веће захтеве него иком од осталих грађана. Од њега се не тражи некакав стручан рад, који се према висини стручности награђује, већ се од њега тражи сва његова личност, коју он има да посвети народном добру. Награда коју он прима од народа, односно од државе, обезбеђује му материјалне услове живота; али, да ли је та награда већа или мања, то се не може ни најмање узимати у обзир кад је реч о његовим дужностима; његове су дужности, такорећи, бескрајне, те према њима он мора и да подешава своје време. По себи се разуме, да је при овом и оваквом схватању искључено, да се народни посланик може бавити ма каквим пословима сем оних који спадају у његов делокруг као народног посланика.

Али, да би сваки народни посланик одговарао своме позиву и радио онако како је то напред изнесено, да не би подлегао искушењима која могу да буду скопчана баш са његовим положајем, за то је потребна друга гаранција, у

103