Nova Evropa

вор, одржан од народног посланика у скупштини или у одбору, или предлог који је он изнео, или наводи на које се он позива, слободно је побијати његове тврдње изношењем нових чињеница, као и доказивањем да су логички или фактички неисправни његови закључци; али у овој полемици апсолутно је забрањена макаква лична алузија на побуде дотичног народног посланика, или на његову заинтересованост, на његове везе, и т. д.. Можда би алузије ове и овакве врсте биле понекад и тачне, оне ипак не смеју да утичу на решавање питања самог по себи, према суштини ствари, а без обзира нато коме ће ово или оно решење бити по вољи или не. Где је реч о садржини оног на чему ради народно представништво, ту нема места критици личности које народно представништво сачињавају, те се њихова имена не смеју ни спомињати другачије до у вези са њиховим парламентарним радом. Друго се ограничење односи на форму критике или полемике, уколико се ова тиче рада народног посланика. Критика, односно полемика, у овом случају мора да се води у строго пристојној, коректној форми, с искључењем свега што би ма и у најмањој мери личило на омаловажавање. Народни посланик не би могао да се брани истим оруђем, а да притоме не наноси штету своме достојанству, — следствено, он мора да буде од њега потпуно заштићен и ограђен. Ово је и један од услова да се прибави звању народног посланика оно поштовање које оно треба да ужива; ко се о то поштовање огреши, има да буде кажњен тако да занавек изгуби вољу да сличан окршај понови, а његова казна да послужи поуком и за друге. Нема сумње, да се ту ради о врло деликатној ствари; тешко је у овим случајевима прописати некакве тачне норме, јер се мора допустити извесна субјективна процена, у коју се можемо поуздати. Можда је потребно да постоји нарочити суд, састављен рецимо од неколицине искусних бивших парламентараца, који би — у случају тужбе — имао да доноси своју одлуку само по питању: да ли је у тим и тим речима садржана увреда достојанства народног посланика или није, па да се ствар упућује на даљи поступак редовним судовима за штампу, ако је на питање дат одговор у позитивном смислу. На овај ће начин народним посланицима, као најистакнутијим грађанима у држави, бити указана највећа пажња у двоструком смислу речи: с једне стране, њима се одаје поштовање као никоме другом, путем њихова ограђивања од ма какве увреде; али с друге стране, на њих су управљени погледи свију који се интересују и брину за државне послове, те овај други облик пажње мора да је за сваког народног посланика јак

подстрек, да се не користи могућностима одбране која му се дозвољава.

105