Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 72

Св. 2

ПРАКТИЧНО РУКОВОДСТВО како треба саборно служити св. литурђију са ђаконом и без њега. ГГо Ј. Кутепову и другим пзворима, написао: Златоје. (Наставак.) Литурђија. Осим онога што је у Слу- „0тц8 и ОкшК и гк. Д8\8", а на „Еалгосло= жебнику речено, ваља на ово иазити. Послије, кад су свештеници свршили „ид= чнматЕлш" молитве, обукли се у потнуно одијело и стали на своја одре^ена мјеста — ако имаду — мећу камилавке на главу, па их не снимају све до малога „входа^ 1 ). Подизање руку на почетку литурЈјије

свргаује

само

најстарији свештеник, а

други свештеници, с њим заЈедно, клањају се трипут пред пријестолом, молећи благодат св. Духа и помоћ при богослужењу. Први свештеник цјелива св. еванђеље 2 ), а остали свештеници и ђакон св. приЈ*есто 3 ), затим сви свештеници клањају се пајстаријему, а по томе један другоме. Најстарији свештеник узме у обје руке св. еванђеље и отпочне св. литурЈјију са рнјечима: „П/игослошшо царстко" изображаиајућ њиме над савијеним св. антиминсом крст од истока к западу и од сјевера к југу, при чему га мало подигне, а онда опет положи на св. приЈ - есто 4 ) Први „возглас" : подоплет г к" ... говори најстарпји свештеннк. Други свештеник пропзноси: „Ак^ ткоа держлкд"... а трећи: ,,Аки> кллг-к и челок^кколкжец".. . 5 ). При томе треба иазити на ово; Код поклона св. пријестолу ваља увијек побожно и иравилно прекрстити се, не нагло, при ријечима: „Отца и (тмна и ск. Д8\д", или

Ј ) Тимик гл. 29.; Инко.кк^н, етр. 05.; НиколајевиД, гл. УП. стр. 18—19. 2 ) К. Никсмћт1и. Посок. кт» из8ч. 8гт, стр. 374. 3 ) Мсто. 4 ) Иклн-к Д .ИНТЈККЈК1И. Истор. дог.идт, и тдин. излги(Н1: кож. лит^рг. стр. 126. 5 ) Прис. к-к Т8л, бплр^. В^д, 1884. г. № 19.

ЕЕНТ\ Бог^к напгк"

код риЈечи присно". Рекавши „возглас", дужан је сваки од свештеника на десној и лијевој страни поклонити се св. пријестолу, па онда и најстаријему свештенику, обратившп се лицем к њему. Сваки пут, кад год се свештеници окрену к народу, треба да то учине цијелим својим тијелом а на десну страну 6 ). Ако је на литур^и ји архијереј присутан, први свештеник, послије „возгласа": „Елагослокшно царстко"... поклоии се приЈ - естолу, па онда преосвештеноме, обративши се лицем к њему. То исто дужап је он и свп други свештеници учинити редовно кад год се клањају пред св. прпЈ - естолом. Мали „вход ^к". Послије пјенија на стих: „(глдкл 0тц8 и Окшб и ск. Д^", а по трикратном молнтвеном поклону пред св. пријестолом, најстарији свештеник цјелива св. еван^еље и даје га ђакону 7 ). Затим около пријестола с лијеве стране приђе к првоме други свештеник, и оба, не снимајући камилавки (ако их имаду), које су дотле имали на глави, цјеливају св. пријесто, па одлазе десном његовом страном. гђе снимају камилавке, к сјеверним дверима, један за другим, старпји напријед, за ђаконом који носи св. еванђеље око приЈ - естола. Послије, кад су 6 ) № 18 Рук. д. С. П. 1889. г. стр. 502. 7 ) С ,|8?к ! е . ; К. Николк !К1и. П ојок. кћ из^ч. 1 г гт. стр. 383. Ако су при саборном служењу два или више ђакона, тада један илп два лзмеђу њих иду с кадилом пред еванђељем. Хоиндцкхи. Прлк. р8к. д. ( каиј ,. Отд. ПЈ. ст. I. §. 35. стр. 67.

«