Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧЕГИК

Стр. 73

отишли од пријестола прва два свештеника, у истом поретку, по два у реду, придо^у к предњој страни св. пријестола, на средину његову, и остали свештеници, који, кад су послије молитвених поклона цјеливали св. пријесто (сниме камилавке као и они први) одлазе за њима десном страном око пријестола, један за другим, старији напријед, а к сјевернпм дверима. Изишав из олтара заузму сваки своје м јесто на коме су у олтару стајали т. ј. свештеници, који су били на десној страни, пријеђу иза најстаријега на десну страну, а са лијеве остају на тој странц старији ближе до првога, па приклону главе. Првн свештеник благослови руком на нсток и рече тпхо: „Еллгословен^к. входтч сватм^т* твои\Т1" Ј ) цјелива св. еванђеље, други свештеници не цјеливају, па на царске двери уђе у олтар за ђаконом, који положи св. еванфеље на пријесто 2 ); поклони се и стане на своје мјесто на предњој странхг пријестола. За њима уђу у олтар и сви други свештеници. При томе десна страна цјелива икону Спаситеља, која је на десној страни до царских двери, а лијева — икону Богоматере на лијевој страни, али не обје, поставе се у олтару сваки на своме мјесту (мећу камилавке, ако их имаду) и послије молитиенога поКлона цјеливају св. пријесто и поклоне се првоме свештенику. Свијећоносца благосиља најстарији свештеник. При пјенију: „Пршдите помонил4са" . . . треба поклонити се до земље, јер тако је код нас у древности било. У ошпте, кадгод се чује у црквеном пјенију или читању „ поклони/иса " — ваља дубоко до земље поклонити се 3 ). Ако је присутан V Исто, стр. 384. 2 ) Арх. служ. Р. д. С. П. 1889. год N° 17, стр. 526. 8 ) ОЕћА[. В [1Н. КД. ПјЈОТ. /Ии ^ЛИ/10К!КЛГО, ИЗД 1879. г. стр. 72.

архијереј (у олтару) први свештеник пред малим „входом*к", чим је дао ђакону св. еван^еље, дужан је поклоннти се и преосвештеноме. Ђакон примивши св. еван^еље, прије изласка из олтара, принесе га к архијереју ради цјеливања. Сви осталп свештеници поклоне се преосвештеноме. Па тако и кад се по „входу" врате у олтар, посље цјеливања пријестола и молитвеиог поклона, клањају ее архијереју. „Возгласк" сватх есн Коже нлш^к" произноси најстарији свештеник. Ријечи „и во Б'кки к"кков г к", које се односе к молитвословљу: „Госноди, спдси вллгочествуа и оуслкшш нм", дужан је ђакон пропзносити овако: посље, кад је пред иконом Спаситеља изговорио „возглагк": „Господи сплси еллгочестивк1а " ваља да се окреие цруелим својим тијелом од иконе Христа Спаситеља на десну страну, и обративши се лицем к народу (западу) изговори гласно: „И во сккн в'кки>вх". У томе моменту, треба ђакои да ирихвати десном руком у полу кругу врх орара, и да се окрене од јужне — лијеве стране, к сјеверној — десној страни 4 ). Кад се поје „Овлткш Кожг", ирви свештеник, посље како је цјеливао св. иријесто — али не еванђеље 5 ) — оде к горњему мјесту 6 ) У то вријеме кад су сгарији свештеници обојих страна, који су били ближе првога и до царских двери, приступе к св. пријестолу цјеливају га, али не еванђеље, оду са мјеста, на коме су стајали и'ставе се до горњега мјеста а на обје стране св. пријестола, сваки на својој страни — старнји ближе ирвог свештеника и горњега мјеста, I 4 ) Рцк д. П. 1889. г. /У° 18, стр. 5С2—503 5) Р. д. С. П. 1889. №. 17. стр. 52(5. °) В^ДДТМНО, АКО [К/МЦЖНИК^ Н{ ПОДОКЛ!ТТ> нл горн!! /И^гто ко:^отити, ниж! скд^ти нд нмгг : но с<;Д-бТИ КО [ТјМН^ горнлгш Пј)!(ТОЛЛ, ИЗ МЖНМА [Тј)(1НК1. Службеник. ; К. Николкгкж. Пособ. кђ изуч. Уст. стр. 393.