Босанско-Херцеговачки Источник

9

Стр. 74 Б.-Х. И(Л а млађи бдиже царски двери. И ђакон, у то вријеме, цјелива, као и пређашњи, само п])ијесто а не еванђеље 1 ), Пред „возгласом": „ЖиЈГк кск/ит^." до апостола, најстарији свештеник, лицем отсренут к народу, поклони се свештеницима десно и лијево, па рече: „Жирт* кск/ит*" 2 ), а при томе благослови руком полагано и правилно изображавајући крст, који отпочиње више чела и окончава се према десном рамену његовом а са поклоном. При читању апостола сједе свештеници свакн на својој страни, а најстарији сједи први с десне стране, устају само при кађегг.у, које свршава ђакон. Код кађења треба пазити на ово: Ако се кадило даје на лијевој страни олтара, тада треба десном руком држати наглавак кадила, а лијевом средину свију ланчића, а кад се даје на десној онда обратно. Благосиљати вал.а саму чашу кадила, за то је дужан ђакон кадило ближе принијети к свештенику, а не показати га само издалека. Кадило држи се у руци а не у шаки. Ланчић треба пустити ме^у 3 и 4 прстом преко малога и онога до њега, а наглавак кадила нека лежи на прва три прста, који су сложени као на молнтву. Кадити ваља тачно и достојанствено. Пред сваком иконом треба трипут покадити и при томе сваки пут кадилом начинити крст, а код кађења по други пут поклонити се. Прелазећи од једне иконе к другој треба опустпти руку. У олтару кади се најприје пријесто, жртвеник, па онда горње мјесто када на жртвенику стоје св. дарови н. пр. при служењу панихиде послије литурђије, прије употребљења св. дарова, или при кађењу послије проскомидије, када се чита апостол, на херувимској пјесми и т. д. а иначе, кад жртвеник стоји Р. д, С. П. 1889. г. № 17, стр. 526. а ) К. Нико/Ш!К1и. Цособ. кђ изуч. Уст. стр. 393

)ЧНИЕ Св. 2 — , празан, послије пријеетола кади се одмах горње мјесто, па онда тек жртвенпк 3 ). Послије жртвеника или гораега мјеста треба кадити иконе десно и лијево и икону над царским дверима. Не ваља кадити издалека стојећи на једноме мјесту, него треба доћи ближе к иконама. Ка|јење нека је у извјесном реду од јужне к сјеверној страни 4 ), али не обратно. „/ Иијск ти", по апостолу, говори први свештеник, а други, поклонивши се најстаријему, одлази к предњој страни пријестола и узевши тамо еванЗ^еље цјелива га 5 ), предаје ђакону, врати се на своје мјесто и поклони се првоме свештенику Када ђакои на амвону изговори: „Влаго= слови клддмко", први свештеник, стојећи. на горњем мјесту, лицем к народу окренут, рече „Ког г к /иолитвдлш"... и благосњља ^акона. „Возгласт^" „Прс/И^дросттч прости" произноси други свештеник а ,, Л1ир'к кскдгк" први. „Бон/иелп^" говори трећи свештеник. Служе ли два ^акона, то ,Д1\1Е /ибдростт^, прости" и „Еон/иелгк" говори други ђакон. 6 ) У то вријеме сви свештеници (који имаду, снимају камилавке 7 ) стоје на мјесту на ком су датле стајалп. (Кад се еванЗ^еље очита мећу камилавке). „ЛЈирТк ти клагок-ксткВнгш^и!*" говорп нај. старији свештеник 8 ), па прима од ђакона на царским вратима св. еванђеље, цјелива га 9 ) и меће на пријесто вигае антиминса 10 ). Остали свештеницп, у то вријеме, не цјеливају еваиђеља 1 ] ). Нај8 ) Пјне. Т «Л. билр^. В^д. 1882. г. № 8. Рук. д. С. И 1889. г. № 18, стр. 563. 6 ) Рук. д. С. П. 1889. г. N0 17, СТ р_ 526. 6 ) Служебник. 7 ) Титгик гл. 29, Но 41. Њоф. ч. Цгркк. Е^сг. 1887. г. стр. 689. 8 ) К. Нико,1кгк1н. Нособ. к-к изуч. Уст. стр. 414. 9 ) Истао\ Р. д. С. П. 1889. год. л 70 17. стр. 526. 10 ) К. Николкши. Пособ. к-к изуч. Уст. стр. 415. п ) Псшо. стр. 414.