Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНЕГК

Стр. 75

стнрији свештеник стане па предхБој страни пријестола као у почетку литу рђч.је до „(>к /,\тк1и К ожј ". А и сви остали свештеници прије^у од горњега мјеста к њему и поставе се сваки на сво]ој страни, онако како су стајалн до ,, О катк1и Ложк": млађи ближе горњега мјеста а старији ближе до царских двери. У том поредку остају свештеници све до „Коз= ЛК^КИ/ИТ* ДрВГТч. др8г<Г'. Код „возгласа" „Жирт* ксклгк." и „Мирт\ ти" ваља иа ово пазити: прије, него што је свештеник изговорио „Л1ир'к иг'кл| г к" и благословио народ као дјецу духовну, клања се саслужећнм свештеницима као себи равнима по свештенству (а некада и вишим), молећи у њих помоћи и саучешћа у молитви. — Све у цркви Божјој „кмкаеттч к/игоижрази«) и по чинВ 1 (I. Кор. 14, 40) и увијек ,,/ижиш Ж колк= 1пд1чу клдгомоклаетса " (Јевр. 7, 7.) а нико не благосиља себи равна. По томе, „возглас" „Жир г к кг'к,и'к" не односи се к саслужећим свештеницима. — Ако је прнсутан преосвештени, најстарији свештеник, прије „возгласа", обративши се лицем к њему, поклони се, па онда клањајући се народу рече: /Иирк ксклгк", али не благосиља него то оставља епископу. Само кад свештеник рече ђакову „ Л1иргк ти клдгок-ксткбнмцшб" нли нјевцу „Л1ир г к ти", тада их благосиља и у присутности преосвештенога, јер се тај благослов односи на ђакона и пјевца, који су по чину мањи од њега. Послије еван^еља и прошења за св. сииод и преосвештенога, други п трећн свештеник раскрива илитон и три стране св. антимннса: двије побочне и доњу 1 ). 1) Прнб. к-к Т8л. епод. 1884. г. 19, стр. 101 ; 0 ск Лрх 1 - Соколокд стр. 10 — 11 ; Рук. д. С. II. 1889. г. № 17 стр. 526. У неким

Горња страна остаје покрита. Поклоие се пријестолу па онда првоме свештенику. У то вријеме цјелива најстарији свештеник св. антиминс 2 ). „Возгластк" „Акш ми* лостик 'К и челок-кколнжеи /к Ког ^к..." говори први свепггеник, а исто тако и „во.згласк" „Аки> тк! еси коскресенп и жнкотт* и покои..." 3 ) само што при овом пошљедњем још и кади пред пријестолом 4 ). Послије јектеније о оглашенима, при „возгласу" ,,Дд н т1и ск ндл1и слак/лт^к"..., а не у вријеме хсад се говорн „СЗткркит ^к ил^т* бвангмУе ирдкдк|", четврти и пети свештеник раскрије осталу горњу страну светог антиминса 5 ), поклоне се пријестолу па онда најстаријему свештенику. „Возгласк" „Дл и т1и ск нал1и слдкат г к .. .'• говори четврти свештеник ,; ), а при томе поклони се прнјестолу па онда најстаријему свештенику. Најстарији свештеник, у то вријеме, дјела губом крст над св. антиминсом, цјелива ју и положи на горњој десној страни антиминса 7 ), „Возгласх" „Ак(,џ подокдет-к . .."

нашим црквама — на жалост — нема плитопа. То је повеза у којој се св. антнминс чува и у чистоћи држп. Гђе га нема треба да се набави. 2 ) Р. д. С. II. 1889. г. стр. 526. 8 ) К. Николмкш. Цособ. к-к пзуч. Уст. стр. 416. *) Р. д. С. Г1. 1888. г. 9, стр. 197. 6) л"> 17 р д. С. II. 1889. г. стр. 5^6—527.; К. Ннколмкж Еособ. кк изуч. Уст. стр. 417. Упореди : Василије Николајевић, Вел. тиник стр. 60; „ Гласник православне далматинско - истријске епархије" Год. I. бр. 6 стр. 53; Константинопољски патријарх Пајсије одговорио је патријарху Ликону ово: „И егдл гллголсгга: „Дл н тГн Г-К НЛЛ7Н 1Л.1КАТ-К . . ПрО!ТНј)Л:Т1Л ИНТН.Ш1ГШ, НКО ЗНЛ.шн&т-к грок-к Го !ПОД(НК, сго ж(, 1отф-к уко, ако оглл1ШНТ1, л Н! шу шк^рЧНН^ учжнк-к, 1^11 НОКК1Н про !(С( (аКО ж( (1Т-К Н ПЛЛТНО ЛНТН/НИ !л), НО ПО !р (ДН П01КАП и К|)И!т8". Помшш ПлН!|'а, плтрулр^Л К0И!ТЛНТИИРП0ЛК!КЛГ0, к-к Л1о !кок1ко /и8 плтрглр^у никону 0 кож(!тк, литУргж. П ^ јхкод -к !Т\ гр(ч(!кдго. Москва 1658. г. е ) ПриЕ. к-к Т8л. бплру. В-бд. 1884. г. № 19. стр. 161. 7 ) !л{<ж.; По!Ое, к-к из ^ ч . ^ т . Николкгклго, стр. 417; 0 е0г01л. прлк. ц. !к /И. Соколокл стр. 83