Глас народа

5»

БРОЈ 7.

„Г Л 1 С Н А

0 Д А."

ГОДИНА IV.

соносне заједнице. Шта внше уверени смо, да све оне речи. што се ту просуше нису друго, до глас вапијуђега у пустињи. А друкчије не може ни бити. Јвидети важност и корист таквога новога начина привређивања, то може само човек просвећен. Човеку простоме, ненаученоме тетко је, као што нам је познато, отрћи се од р^авога прадедовског начина рада. С кјонити нашега сељака, овакога какви је данас, да на основу чисте науке. ма ! ова ко.тико му драго пута била основана на истини, да измени из темеља свој досадањи начин газдовања, нити је могуЕе нити је уираво пробитачно, јер он нема нужногобразовања— општеги стручног. Оно изнесосмо тек нека се мисао заподене, али међу тим треба нам радити на другоме пољу — ваља сељака за, тај посао приправити, и то колико је могуЕе само пречим путем, да се много времена не губи, јер су данас десетине година скупље но некада столећа. Подигнути образованост у сељачком свету, који још ни данас не схвата свети задатак школе, не велим да није тешко, али смело могу рећи да није немогуће. Само да је праве воље и озбиљна рада од пбјединих људи и дружина, к томе нешто помоћи од владе, па да се — не велим за 4—5 год. али за цело кроз четири пет десетина година до цељи дође. Питање, како би се могла код сељака најбрже пробудити општа и стручна образованост, није никако ново. Оно је претресано које где већ од дуже времена. Држани су нарочити састанци, где су научењаци износили своја мњења у томе погледу и на послетку истакли следећа срества запсстизање те цељи: 1. Усавршење сеоске школе. 2. Општа наставна поука сељачке младежи после свршене основне школе, са особитим обзиром на њихов будући позив. 3. Оснивање земљеделачких дружина, које ће приређивати повремена поучна предавања за старо и младо у општини. 4. Ширење поучних, за сељачки свет разумљивих квига и листова и оснивање друштвених или општинских књижница. 5. Путујући учитељи за разне привредне струке који ће речју и примером поучавати сеоски свет разложноме газдовању, и потицати га на корисна подузећа; на послетку 6. Подизање ратарских школа за сеоске дечаке. Да од доброг уређеља основне школе даље развијање зависи, то је јасно свакоме. Како би требало, да је школа уређена, то питање нека решавају они, који су на то позвани, а нама нека је дозвољено овде само толико рећи, да сеоска на-

става треба да је различна од оне у вароши. II овде и онде ваља да је према будућем позиву младих слушалаца. Сељачки син треба да позна и схвати природу у оној мери, у којој је то потребно за његово иословање у практичном животу. Он се мора нриучавати зрелом, практичном, па и спекулативном мишљењу. Он треба да има појма о постанку, саставу и својствима земље, биља — барем економског — и домаћих животиња. Он треба да појми важност гнојења и вредност гноја; треба да зна, шта је то биљна храна, шта су биљне болести и т. д. Даље ваља да зна корист шуме по оистанак човека и т. д. и т. д. Ј кратко, треба му већ из ране младости уливати љубав према свему ономе, што ће га у будућем ирактичком животу сусретати. На послетку ваља му износити мане данашњег застарелог начнна газдовања, те му живо предочити онај положај, коме се прадедовским радом у сусрет иде. Нри учењу рачуна ваља му само онаке примере давати, који имаду у животу вредности, како Не покрај науке рачунања добавити још и стручнога знања. Тако би требало да буде и тако можемо рећи у неколико да и бива. Али за што да се не опажају жељене последице таквога васпитања код сеоске младежи У За то, што ова нрерано оставља школу. Оставља је баш опда, кад јој се почиње управо ум снажити, и кад бинајбоље науку могла појимати. Дечак свршив дванаесту годину, свршио је и школу и бацио књигу у заиећак, од куда ће је можда тек после шестнаесте године дигнути, жалећи, што ју је забацио, те и оно мало знања заборавио, што је из школе изнео. Али сад се је касно кајати — он није већ за школу, од њега се друго сада изискује. Овој неиовољности моглобисе доскочитиједино устројавањем повторних школа — недељом иреко године или по вечери преко зиме —где би сеони дечаци, који су свршили основну школу и на даље обучавали свему ономе, што им је нужно за каснији практични живот. Нарочито у овој новторној школи, где су дечаци већ зрелији ваља се обазирати на оно, што има, за њих као земљеделце практичну вредност. Јер немогуће је баши нокрај најбоље воље основати и издржавати толико ратарских школа, да би их деца целог сељачкога света могла полазити. Недељне школе или зимска вечерња нредавања имају дакле велику вредност, и за то би требало, да се општине на њих боље осврћу, него што то обично чине, и да настоје, да се заведу онде, где још заведене нису, а да пазе на марљиво ползжење тамо, где су основанеЈер безтога — по ново да кажем —нема берићета и цељ се