Зора

Бр. VII.

3 0 Р А

Стр. 251

бори сав образовани свијет у Њемачкој — брзо прихватих послиједње ријечи моје познанице, да бих је нагнао прећи на говор о другом предмету. Ја сам, госпођо, његов противник, јер сам противник усиљеног стида. Молим да чујете моје мишљење о стиду... — Не, не, оставите то за други пут, а сад признајте да је Кшз љубави — нервозно ми она упаде у ријеч. Ударих опет у страну: — Признајете ли ви, госпођо, да су данас послови у свијету толико развијени, да је потпуно оправданом постала она енглеска изрека: Вријеме је новац? Ви знате да се данас на све могуће начине скраћују послови, да би се могло добити што више времена за савлађивање огромно разгранатих послова. Некад су рачунали путовања на данове, данас их рачунају на минуте, јер ако се за један минут закасните, ви сте пропустили воз с којим сте могли стићи у подне у други град на посао, свршити га за 2—3 часа и тога истог дана бити оиет у вашем граду и проспавати ноћ у вашој сопственој постељи ? (Познаницу спопаде узнемиреност ) А електрична жељезница? Па данас дуго траје људима да се споразумијевају путем телеграфа, него помоћу телеФона за тренут сврше посао; а да им писање не би одузимало много времена, направили су машине што брже пишу од човјекове руке, а други, скромнијег стања, на примјер уредништво Зоре, служе се дописним картама. Има, госпођо, аутоматских ресторана. Убаците у ону справу новац, па одмах из ње искочи јело с прибором за јестиво, ви га о час поједете, приђете другој справи у коју опет убаците новац, а она вас послужи чашом пива или вина, шта хоћете, попијете и хитате даље на посао. Живот човјеков мора бити данас послом испуњен, иначе је човјек пропао, беспосленог неће нико да помогне. Дакле једна трка за послом на све стране, (познаница поче давати знаке да би устала с мјеста), а времена све мање, оно лети, (познаница устаде),

и опет стигну људи да се заљубљују, и што Је најчудноватије на љубав утроше највише времена и — новца! (Познаница опет сједе на диван и смири се.) У својим великим ратовима, баш кад му је зорли било, Наполеон први страсно се заљуби у једну Пољкињу, па је због те љубави имао времена да приређује и вечерње забаве само да би њу освојио. И одузео је мужу лијепу Пољкињу, која мујеуШенбруну родила сина, и веома је очајавао кад је као заробљеник на св. Јелени чуо, да се она у Паризу удала за младог француског ђенерала. Зар се у Наполеона тада није распламтила љубав? Има љубави, госпођо, има је и у дворовима и у циганској черги, — јесте ли читали шта је из љубави радила жена Циганина Рига против кнегиње Шиме? — и глумица може да се заљуби, те још како! Има љубави и на Марсу, јер се и тамо живи, и на другим планетама, јер кажу да и тамо нешто живи, а што год живи мора нешто да љуби, јер је љубав зачин живота... У томе уђе у одају муж моје познанице. — Је ли, Залеђенко, дохвати га одмах жена, да је у човјека нестало љубави ? — То не могу рећи, драга моја Санојко; али су је романи, које ти не испушташ из руку, и сувише изнијели на пазар, те је љубав постала врло јевтином робом, услијед чега је обљутавила па не пријања лако за човјека. У осталом бесмислица је полемисати о љубави у времену толиких опипљивих проналазака, хладно одговори жени њен Залеђенко. Свршили смо. Не чекајући закуску, опростих се и одох на пиво. — Има право муж моје лијепе познанице. Паметније је пити опипљиви проналазак што се зове пиво, него полемисати о љубави. А и она има право; јер пиво, кад га повише пијете, успављује човјека па удави у њему поред осталих осјећаја и љубав. Послије попијене веће количине пива, постане човјек равнодушним према најдражеснијем предмету љубави. Онда се препоручује 32*