Зора

Стр. 256

3 0 Р А

Бр. УИ.

Далматински Италијанци дубоко и с поштовањем клањају се великану, домороцу своме Томазеу, те постојаном вољом и неизмјерном љубављу уче матерњи језик, — па, кад га обогаћавају са некијем тосканскијем изразима — као што то обичава Батара — њихов стил постаје још лакши и елегантнији. Личне успомене, цртице из политичког живота и слике политичкијех људи, помијешане са свјетскијем призорима, чудноватијем Фантазијама, састављају садржину ове књиге, коју радо читамо. За вријеме кратког одмора између једне и друге радње, помишљамо на чврсту, постојану и разнолику образованост младог автора, који је — рођен у земљи, гдје се води непрестана борба — много што шта видио, примијетио п сањао. Укратко није никако могуће на по се набројити сваку цртицу, -— али ипак споменућемо овдје неке: МоИе М ИаГаГе, цртице од мало страница, али које су тако ужасне и страховите, а ипак умјерене, да нам напомињу незаборављеног Гетеовог ЕгШоет^-а; — ХЈв^ие а<1 тог1ет е1 иИга, тужна фантазија; Nе1 ТигМпе, весели љубавни роман. Прелијепа ова књижица пуна је сарказма и фине ироније, те је наде, да ће се Батара временом моћи успоредити и с најбољијем хумористама. Хумористична литература италијанска у овоме вијеку баш је малена и готов никаква, те је одиста морало изненадити италијански свијет Адолфа АЉегГаггг- а лјелце: КоуеПе итоггзНске, које су браћа Тревес издала у Милану. Хумор, који је толико осјетљив и у другим дјелима Албертацијевим, препун је и у овој књизи и особито је разнолик; оригиналне је форме, која се веома одликује, пошто извире из расправа и инада човјечјег живота, а не долази од сувишне претјераности у типовима или чистим карикатурама. —- Овдје је као код Восасе1-а 1 81ессћеШ-а сва комедија свјетска: људи и жене са села, из вароши, из аристо-

крације. — Учитељ Вопагса, Ро11а, 8121, Боп Сгшзерре, Шсс1 професор Вгзса^ћа, Саг1оп с!е' СагН и т. д. жива су и готов увијек обична чељад. Њихови догађаји и прилике у којима се находе, воде нас кроз све гране ћшшшг-а Свугдје је природан али дубок смијех, јер нема ту новеле, из које не избија нека главна п важна идеја. Тако у приповјетци Ва11'Е1с1огас1о представља писац контраст између човјека из нашега друштва и онога из друштва идеалног по науци социјалиста и идеалиста, али је ново, што он то приказује као сада, а не како ће у будуће бити, за то из тога не пада у очи сатира социјализма и идеализма, већ сатира нашијех обичаја. — Хд Јогћта сИ ип иото говори о прекосретном човјеку, који сам закључује, да је „срећа некога готов увијек несрећа другога", па да оно, што нам данас изгледа срећа, сјутра ће нам бити несрећа Ту је књижевничка социјална и политичка сатира и сатира женска Но добре и племените госпође неће за то замрзити Албертација, који их увијек нагони на смијех, али не ка простачки, неуљудни начин, већ досјетљивијем, оштроумнпјем доскочицама. Ако се при читању овога дјела чешће слатко, из срца не насмијемо, можемо бити тврдог увјерења да се внше и не умијемо смијати... * . Најбоље можемо препоручити радњу професора У1(;(;огш Тип-а: Ђшопагго з1оггсо тапиаГе Ле11а ГеИегаШга ИаИапа Ла1 100 — 1900 (МПапо, Рагау1а). Рјечник овај састављен је са разборитошћу, а не којекакво натрпан као многи данашњи рјечници и којекаквве ручне књиге. — Ово ће дјело заиста имати више издања, за то препоручујемо, да у попису сгшсатеља буду убројени и они, што нијесу споменути у нарочитијем чланцима, макар што се о њима узгредно говори у чланцима, гдје је ријеч о другијем књижевницима. Јер је управо веома чудновато