Зора

Бр. УН.

3 О Р А

Стр. 257

да у индексу рјечника овога, који досиже до 1900 г., није споменут један Кардући, Де Амићис или Д'Анунцио. Дјело Сггаверре СћессМ-а: РоеИ, Ргозп 1 огг е РИозо/г пе1 зесо1о ске тиоге и (Сазег1;а, 8. Маппо) имало би занијети све оне, који радо и с љубопитством прате литерарне умотворине. — Ту су већијем дијелом о литерарној историји сакупљени чланци, које је автор прије посијао био по многобројнијем листовима, али који су сада некијем редом у једну цјелину састављени, прегледани и проширени. Сћеес1па има своје идеје и жив стил; он је ратоборан, страствен и често самовољан. Али ово његово дјело занима и онога, који се не слаже с његовијем мислима, јер је ту мноштво биљежака, вијести и анегдота, да је књига ова баш знанствени дар и украс савременој историји италијанске литературе. Јер је овдје говор о самијем италијанскијем пјесницима, прозаторима и филозофима. * * * Професор Мап<1а1ап из Банделовијех новела попабирчио је и издао под именом: Ј ргоуегИ Ле1 ВапЛеПо (СаЂаша, бтапоМа) сијасет пословица, које је онај приповједач, свјетовни и одвише разуздани фратар доминиканац сабрао био. —■ Ту се немилостиво откривају обичаји Фратара. Мандалари успоређује Банделове изреке са изрекама другијех писаца, па и са онима модернијех као 8ећорепћаиег-а. Тумачи исте својијем примједбама тако, да је књижица ова одиста врло занимљива. * * * Лопез је познато име у талијанскоме театру, којему је даровао много вриједнијех и лијепијех дјела. И у новелама, које је скоро дао на свијет: Хе гпНте ГеИеге е 1е по^еПте (Са1тша, О-хаппоЉ) гледамо комедиограФа у живахнијем периодама, у угз сотгса изрека и израза. Сћатра^пе и овдје се тако-

ђер пјени, али није оно гласовито вино, већ је то млада женскиња, похлепна, која сиса људе, испија разна пића, граби новце и гута морске каменице. * * * Викторија Аганоор , данас прва пјеснакиња италијанска међу живијема, издала је на свијет у Милану код Браће Тревес збирку својијех лирскијех пјесама, које су —■ чуднијем дивљењем литерарнога свијета — већијем дијелом читане биле по најбољијем књижевнијем листовима Краљевине Италије. — Вриједна списатељица, ма колико су настојали њезини пријатељи, једва се је одважила сабрати прелијепе радове своје, који се сада у новој књизи чувају као сјајно драго камење. Сонет СГогга није прије нигдје изишао као ни: Пе^го сИсеа, три дивотне квартине, које приповиједају страшну иронију немилостиве смрти, — а тако није прије угледала свијета ни: Ие1 уессМо рагсо, свјежа и мирисна пјесмица попут свјежег и мирисавог цвјетића. — У трима пјесмама: пе1Татоге, пе1 ЛиЂИо (веома оригинална) и ЛеГТото, којима почима књига, превлађује осјећај, који је бистар и јасан као морски вал. Јер Аганоор-у, ма да гдјегдје употребљује форму модерну, ипак је лако разумјети, да се је отхранила, узгојила и ' напитала класичном, лаком, простом али живљом појезијом грчком, више него ли слабим и ситним жицама садашњега пјесништва. Сваки је њезин стих глас, усклик саме природе, па би рекао, да је свака боја, сваки звук из природе продро у душу дивне ове пјеснакиње, те јој дао своју ријеч, свој говор. Оно што је пјеснакиња осјећала за живота свога открива ријечима, које потичу из тајанствене трзавице предубоко гануте природе. Стих Аганорин је увијек бистар и искрен; у њему нема ништа простачкога. Она не имитира никога; већијем дијелом мисао своју, осјећај свој ограничава у краткијем, густијем, дрхћућијем строфама. 33