Књижевне новине, 01. 07. 1985., стр. 10

И. Х.

начај анаграма у алхемијској тра- ПС ГЕРЕ РАДЕ ЕЛ ЕТАР ЕТ НИ ВЕНЕ Артуро Шбарпџ,

дицији велик је колико и значај игре речи. Ово наглашава и Еџ]сапејћ, спомињући, међу другим примерима, и Трћајшае де !|а Косћеа, који је „наслов свог алхемичарског трактата АТС(Т))пне ош |а стете 4'Ашт, објављеног 1753, сакрио анаграмом Атнес опџ Ја вгате 4'ћоттез. Овакви езотерични анаграми нису били ограничени само на прикривање суштине учења или наслова дела. Садржавали су и имена самих посвећеника.

Магсћапа аи 5е! (трговац сољу), анаграм од Магсе! Рисћатр, један је од три псеудонима којима се Рисћатр користио. Друга два су Кгозе 56јауу и ВеПе Најејпе. Анализа ова три псеудонима може се показати веома корисном.

Егозе 5ејауу

Рисћатроу опис околности које су га навеле да скује овај псеудоним и дода још једно „р. у Кове, већ је познат, и те околности овде нису од посебне важности. Овом приликом можемо се усредсредити на анализу латентних мотива које Рисћатр није открио. Козе (Мистична ружа, да будемо прецизни), у ствари је један од назива Камена мудрости. У овом случају, Козе (женско име), за Рисћатра имплицира и двоструки сексуални идентитет, што је такође и једна од физичких карактеристика Жећза, А Кеђ:, са своје стране, још један је назив за Камен. Стваралачке и регенеративне моћи наговештене су двоструким р у Кгозе. СПОЕ нас подсећа да је „веларно р ономатопејско, са алузијом на гром као симбол „стваралачке моћи (због тога и највећи број глагола у готово свим језицима садржи слово р)." Ову идеју даље потврђује и чињеница да је ружа (са осам латица) симбол регенерације и савршеног достигнућа.

Митолошко значење руже Рисћатшри омогућава да веома поетично идентификује Невесту. Цвет (који означава камен) резервисан за Посвећеника у строго чуваним вртовима Хесперида је ружа. Ружа је, исто тако, и амблем Венере. Пошто невесту, како је већ било напоменуто, треба идентификовати са Венером, у избору имена Козе препознајемо још једну манифестацију подсвесне тежње Нежење да се идентификује са Невестом.

56ауу на француском звучи као с'езЕ Та “је (то је живот). Тако се Рисћатроу псеудоним може читати као: Камен мудрости (Егозе) је живот (56јауу) и/или Невеста је мој живот. Али, то није све. Кгозе 56/ауу звучи и као Егоз с'ез; Ја ује. Сетимо се значаја који је Рисћатр придавао еротизму. „Еротизам ми је веома драг појам, и сигурно је да сам то што ми се допадао што, сам га волео, применио на мом стаклу. У ствари, мислио сам да је увођење еротизма у живот, једино оправдање да се било шта учини. Еротизам је близак животу, ближи од филозофије или било чега сличног.“ Анаграм анаграма не само што изједначава живот са Еросом (узетим у свим својим многобројним алхемијским и митолошким значењима), већ и Ерос са Невестом (схваћеном и у егзотеричком и у езотеричком значењу), пошто је Кгозе (Невеста) живот (Ерос).

Са ове две једноставне речи псеудонима који је претворио у своје начело, Рисћатр открива, али истовремено и прикива филооофске претпоставке свог живота и својих редимејда.

Баш као што Камен мудрости, иако „свима познат“ пошто је „под вама, и близу вас, и изнад вас и око вас" (АгН5 аштЕегае), препознаје само посвећеник, тако је и живот истозначан са тајном вештином, само ако можемо да је разумемо. У неколико интервјуа, на питање чиме се бави, Рисћатр је одговорио „Дишем"“",и на тај начин поистоветио своје стваралачке способности са самим животом. И даље, вештина — претварање нижих метала у злато — може се упоредити са Рисћатромт претварањем свакодневних предмета у уметничка дела. Поимање лепоте, као и откривање Камена мудрости, само је питање вишег нивоа свести. Рисћатр нас позива да стекнемо ту свест, окрећући наш ум и наше очи ка лепоти која нас окружује. Његов псеудоним открива како то да постигнемо.

Магсћапа ди 5е1

Тешко би било изабрати прикладнији псеудоним од Кгозе 56јауу. Само неки други песник могао је да учини нешто слично. Мислим на Роберта Десноса, песника надреалисту, који је у једној од својих медиумнистичких сеанси, у сну, анаграматизовао Магсе! Рисћатр у Магсћапа аи 5е!,

Да би схватили пуно значење овог другог псеудонима створеног 1922, две године после Егозе 56јауу, морамо посветити пажњу значењима речи Магсћапа (трговац) и 521 (со).

Пре свега, 521 је хомоним са 5се! (жиг, потпис), а 1922 Рисћатр се већ неколико година бавио редимејдима. Само потписивање било ког серијски произведеног предмета, за Рисћатра је било довољно да га уздигне на ниво уметничког дела. Али, 5се1 (потпис) садржи и концепт идеја, а 5е! има и метафизичко значење зарјепна (мудрост).

Тако се целокупна замисао на којој почивају редимејди садржи у овој речи од три слова. Само се уз помоћ мудрости може препознати лепота обичних предмета, а да би они постали посвећени, довољно је обе-

Магсе! Рисћатр ааз Кгозе Зегађу апав Магсћапа Ри 5е! аПаз ВеПе Наате |

да концептуалне уметности, где је реч ;концептуалан" употребљена: у оригиналном 41исћатроузкот смислу, тј. као супротност ретиналном, У светлу алхемијске традиције, још је поучнија анализа хомонима речи Со 5се1 (жиг), За агШеех-а, успех његових напора 32висио је од његове способности да обрађује живу све док она не поприми моћ трансмутације. Спољашњи знак успеха вештине било је појављивање, у живи, геометријске фигурс познате као Хермесов жиг. Током времена последица је идентификована са узроком, па је Хермесов жиг запечаћујући успех опуса, поистовећен са Каменом мудрости.

У вези са Хермесовим жигом треба поменути да је Негтез ТизтерЕ (,трипут највећи“, заштитник алхемичара) називан и Оцем речи. Због своје лингвистичке актићвности, Рцсћатр доиста с правом може да понесе надимак свог заштитника, и то не

ТОМУЈЕА 17. 1919, Рап, 1919,

само због измишљања речи већ и читавог новог језика.

Као што доказује Ешсапеј, со игра значајну улогу у алхемијској традицији, При-

знајући јој изузетну улогу у вештини, алхеХмичарима није било тешко да соли призна-

ју статус Камена мудрости. Пошто је споменуо да је у филозофској алхемији со космички принцип са истом парадоксално двоструком природом тајне супстанце, Јунг наводи велики број алхемијских извора који изнова потврђују идентификацију соли са Каменом мудрости. „Со је једна од многих ознака тајне супстанце. Ова конотација и; згледа да се развила у раном средњем веку под арапским утицајем. (...) У Козамшти, који се претежно заснива на старим латинским изворима, напомиње се да је 'читава тајна у припремању обичне соли: а да 'у корену вештине лежи сапун мудраца (заро вартепшт), а то је 'минерал' састављен од свих соли и зове се 'горка со' (ва! атагита), Онај ко познаје со, зна и тајну старих мудраца. "Соли и стипса су помоћници камсна ~

Када је расправљано о Младићу и девојци у пролеће, Оисћатр је идентификован са Еросом и Меркуром. Није неважно приметити да се по Јунгу со идентификује .са Еросом, а да се Меркур, такође, идентификује са сољу. Минерал меркуриум (жива), као што знамо, такође је називан оданим слугом и жигом земље. ,

Већ смо запазили Рисћатроуџ психолошку тежњу ка бесмртности, а споменута је и паралела између Рисћатроуе, и усамљености алхемичара, Обе те идеје садржане су у симболичном значењу саламандера, митолошког бесмртног бића. Сам Рисћатр ми је једном приликом рекао да би изабрао да буде саламандер ако би могао поново да се роди у облику животиње,

Реч саламандер (лат. саламандра), састоји се из два корена — ва! (со) и тападга (стена, самоћа, испосница), Стога се именом саламандра назива и камена со, која се назива и испосничка сд. Грчки корен речи

саламандер је подједнако занимљив. ата; узбуркан, или 54105 или 2аје: олуја, бура, и талага, са истим значењем као и у латинском. Једино у самоћи могу се смирити олује, буре, тј. унутрашњи сукоби духа.

ВеЦе Најејпе

Трећи Рисћатроу псеудоним, ВеПе Најепе, појавио се 1921, годину дана после Кгозе 5ејауу. (1920, Рисћатр је Козе писао са једним р. Средином наредне године почеће да пише двоструко р). "

„Веће Најете" (Леп дах) је игра речи од Веће Неспе (Лепа Јелена). Овај псеудоним Рисћатр је сковао за налепницу бочице Бап де Угојеће (Љубичицина вода), коју је, премештањем само једног самогласника, претворио у „Бац де Уопене" (Копренска вода). Речи „Веће Најете" су заштитни знак (његов жиг) овог измишљеног мириса и шта-

мпане су испод фотографије на којој се Оисћатр појављује прерушен у жену, са великим шеширом на глави. а

Прича о Јелени, прелепој кћери Зевса и Леде, садржи изненађујуће подударности са причом о Невести. Јелена је, као и Невеста, уплетена у једну инцестуозну везу (запра: во, реч је о двоструком инцесту: прво са једним од своје браће, затим са Дејфобом, братом свог првог мужа); доживеће исту трагичну смрт (била је обешена); поистовећена. је са дрветом (на Родосу, Јелена је поштована под именом Репдг в — богиња дрвећа): и Невеста је, по Рисћатроушт речима, „попут дрвета“.

Није тешко закључити да је једна од подсвесних побуда за избор овог псеудонима и за чињеницу да се овде Рисћатр појављује као жена, била жеља да се поистовети са Невестом, да постане „месо њеног меса", како открива и посвета коју је исписао на полеђини слике Младић и девојка у пролеће.

„ВеПе Најегпе“ подједнако крије многа значења. У овим езотеричним списима дах је повезан са иницијацијом. У индијској традицији дах је повезан са речју, посебно са њеном иницијатичком вредношћу. Зауставља-

' ње дисања је одлика индијских мага, а у

јоги, моћ коју даје Ргатауата (контрола дисања), омогућује јогину да се одвоји од овог света. У шуманској традицији дах је повезан са променом сексуалног идентитета. Дах (ћајете на француском; ћајаге, ап!та, апћејате на латинском; рзусће на грчком) има занимљиву етимологију која потврђује нашу анализу. Тћаз5-ТМепетапп истиче да се рзусће. и апшпа односе на 6ссмртну суштину човека. Те две речи „пре

свега упућују на дисање. По њима дисање.

је непрекидно општење унутрашњег и спољашњег света, невидљива комуникација између субјективне и објективне стварности, На тај начин, дисање постаје носилац бегмртног и божанског у човеку." Узимајући у обзир све ове појединости, мислим да неће Сити претерано предложити хипотезу да

је избором овог псеудонима Рисћатр импли-

„товог ума. :

цирао да је постигао статус посвећеника, И. он је обдарен физичким (андрогинија), темпоралним (бесмртност) и духовним (свест) одликама које га разликују од обичних људи. У овом смислу, он је потпуно квалификован да наступи као онај који ће обавити иницијацију своје зогог туз!са, Неве. Бтву ђ а

Иницијатички значај Веће Најепе потврђује и значење којс у алхемији имају копрена и вода. Испитајмо, стога, Еац де Уојјеће — Рисћатроуџ игру речи са Еаџ де млојеће. Алхемичари су реч „копрена" упо-

требљавали у њеном оригиналном антитети-

чком значењу прикривања (уећшт, застор, вео) и откривања (геуејаге, открити, скинути или поново навући застор), По мишљењу алхемичара, застор је био непрозиран само за непосвећене. За посвећеника је постајао прозиран, он је, заправо, откривао очи ње-

Вода је назив које су алхемичари дали

живи, слементу ргита гагетае, као и Меркуру, коначном производу вештине. Рисћатра смо већ открили у Меркуру, тако да идентификација Вода/Меркур још једном лотврђује дублст Рисћатр/Посвећеник. У исто. време, пошто вода означава и Невесту, можемо претпоставити да се Рисватр још једном идентификује с њом ијили да Невеста треба да буде посвећена. Али, Рисћатроа полазна тачка за његову „Копренску воду“, — „Љубичицина вода“ (Еаџ де У!ојебе) — још више обогаћује игру речи: Алхемичари су звезде падалице називали „небеским цветовима“. Када у следећем одељку буде разматран асамблаж Алегорија жанра, видећемо да је и Невеста једна звезда падалица. Јунг напомиње да су алхемичари адиа регтапепз (трајна вода) такође називали „цветом“, док је сафирно плави цвет са пет латица, цвет хермафродита. Љубичица је | звездолики цвет са пет латица чија је боја производ додавања црвене Соје (боје бесмртности) плавој. "Оригинално езотеричко значење љубичице сачувано је до данас у жаргонском изразу „рапзу", којим се означава феминизиран мушкарац или мушки хомосексуалац (ег30терички пандан езотеричком хермафродиту или андрогину). Сва ова симболична значења и даље нас воде у истом смеру. Невеста је изједначена са љубичицом, која је, са своје стране, изједначена са Нежењом (љубичица) симболизује андрогинију., Невеста и Нежења су поново једно. и.

Запазимо, сада да Оисћатроу портрет, на налепници бочице за ВеПе Најејпе, Еац де Уомебе, приказује пре свега његову главу, и да се однос између речи „глава“ и „посуда" може сагледати како у светлу етимолошке анализе, тако и алхемијске традици= је. Корак који нас води од семантичке идентификације „глава/посуда“ до алхемијске једначине „глава/алхемијска посуда“ (аламбик, уаз ћегтенсит), веома је кратак, и по ново нам Јунг помаже да га савладамо, указујући да је „глава или лобања (Кезеа сар) у сабејској алхемији служила као суд у коме се обавља трансформација".

Сабејски алхемичари су симболично антиципирали оно што ће Дорн, неколико векова касније, захтевати од Посвећеника: „Из мртвог камена претворите се у живи камен мудрости“ Мсти захтев, опет прескачући неколико векова, поново ће формулисати надрсалисти, који су, парафразирајући Дорна, у једном од својих часописа штампали заједљиву наредбу, „Ви, којима је олово у глави, претопите га и претворите у. надрезлистичко злато.“ Као што је било истакнуто у првом одељку, материјално ослобађање филозофског злата из простих метала је метафора за психолошке процесе којима се човек ослобађа осиовних животних контрадикција. А предмет овог ослобођења/трансформације је човеков ум.

Трећи чинилац једначине глава/алхемијска посуда је Камен „мудрости. Пре свега, треба знати да је за артифекса значење уа5 симбола у алхемији било од изузетне важности. Уав ћекгтеНсшт је био значајан колико и ргта тагега. У ствари, аламбик је био исто што и коначни производ опуса, Тај рћПоворћогшт,. Према томе, није тешко схва- | тити зашто глава, чији је један од назива и согрив гогипдит (сферично тело), означава арканску супстанцу која је и сама означена као сокриз когилашт. ЈЕ

Сада нам је потребан још само један корак да бисмо учврстили наше закључке, Чињеница да је Камен мудрости изједначен са Рисћатрот и Невестом, да је Писћатр поистовећен са Меркуром, да сопишсеНо оррозћогшт пара Брат-Сестра даје Камен мудрости, да је место овог спајања и тајанствене трансмутације ум — све то налази потврду у једној краткој реченици алхемијског кодекса Атб5 аштеегае: „Ум ,.. је место рођења пара Брат-Сестра." Ову једнакост налазимо и у грчкој алхемији, где је Шћоз епкерћа!ов (камен-ум, или Камен мудрости) изједначен са Шћноз и Шћоз (камен који није камен, тј. ум). Јунг спомиње да су у, сисиг“ Брка (тиква, латински колоквијални израз за. главу који је преживео и у италијанском, где се хисса, тиква, такође колоквијално употребљава уместо глава) алхемичари посматрали „алхемијско конзумирање краљевског брака". Чињеницу да се сопштсно орроз о: гита одвија у глави, Јунг тумачи као ипдиКацију психолошке природе овог догађаја.

Три пссудонима које је Рисћатр изабрао за себе, појавили су се један за другим У кратким размацима: Кгозе Зејауу 1920, ВеПе Најеле 1921, а Магсћала аи 5е] 1922. Овим

„ песудонимима непосредно су претходила и

лежити их печатом или потписом. Управо

5 на неки начин им утрла пут три алегориа током овог периода (1920—1924), Рисћатр чна аутопортрета, Аронпеге Ен је написао највећи део својих најпознатијих стао 1916—47, а Топлига м % Иза је д

анаграма и игри речи. 5е! (со) и у свом

дговори!

Ко греши зар не живи2 Одгово Да ли си бољи ако ми у одговору Страшну казну спремаш — одговори!

Ко живи зар не греши2

0. Хајам

егзотеричком (со) и у езотеричком (5ри из) смислу, означава разум, виспреност и бриткост духа. Према томе, та реч задивљујуће сажима и овај аспект Рисћатроуе активности. Те)

Реч Массћапа (трговац) садржи појам трговине (соптегсшт), Друго уобичајено значење ове речи подудара се са њеним првобитним, оригиналним значењем: интелектуалном или духовном разменом, општењем, присношћу,. Очигледно је да је Рисћатр доиста близак мудрости и духовитости, Ови аспекти интелекта међаши су његове стварала чке активности. Створивши овај псеудоним пре више од педесет година, Роберт Деснос је Рисћатра признао за мајстора једног ви-

и У:

АРОШМЕКЕ

ЕМАМЕЉЕР,

си

Мјијогк, 1916—17.

1919, годину дана пре Кгозе 5ејауу. Тонзура

Потпуно алхемијско змачење Веће Најејпе садржи, једна друга фотографија Рисћатро78 И праваца две године раније. На А Е у Јаре И Рисћатроуа глава ен зЕ оса на темену је потпуно о у лику петокраке звезде, Сам ЛЕ шања косе враћа нас већ познатом 25 Мцу РРртина, „Свештеничко жотвовас с такође и симбол кастрације", напала је Мешталп, „ЖЖртвовање косе муа а ознака свештеничког пос 5 | тпуно ошишаних глава сгипат-

хијсрофаната до тонзурс католичких