Књижевне новине, 01. 07. 1985., стр. 11

свештеника и будистичмих калуђера. Упркос великим разликама у верским назорима, шишање косе је увек повезано са сексуалном апстиненцијом и целибатом, тј, са симболичком самокастрацијом.“ Значај андрогиније У алхемијској традицији није потребно више наглашавати. Треба се само сетити да је овај образац тузнса (евесте),

У алхемијским списима петокрака звезда симболизује живу (Меркур): У исто време, алхемичари су у звезди видели симбол Девице (Невесте) — још један елеменат који подупире нашу предложену идентификацију Невеста/звезда. Можемо, такође, запазити, да је Звезда седамнаеста велика снигма Тарота, а да њој у астрологији одговара Венера. Значење ове карте је подједнако поучно — она симболизује циклус вечног обнављања и бесмртност.

Најзад, и овде долазимо до трећег и најважнијег чиниоца наше једначине, звезда је и симбол Камена мудрости, јединства неба (Нежења) и земље (Невеста), Звездолики геометријски образац (ознака Соломоновог жига) јављао се тек на крају магистеријума (вештине), као знак да је ори5 успешан,

Кад Рисћатр на својој глави (алхемијском суду) обликује звезду као симбол сопшипено оррозбогит, он сликовито изражава оно што је Герхард Дорн већ схватио — наиме, да се вештина „не може схватити голим оком, већ искључиво умом."

Алхемијски симболизам Звезде на задивљујући начин садржи многоструки и драматични сценарио свадбеног сједињавања Нежење и Невесте које се одиграва у и на Рисћатроуој глави — да би за њега живело У духу, док нама остаје да гледамо, и схватимо да ли је истина да,„посматрачи стварају слику".

1, Н. 0. 0. 0.

_ Три псеудонима које је Рисћатр узео за бебе, крила су његово име. У два алегоријска аутопортрета којима ћемо се сада бавити, он је, такође, прикрио своју личност, преузимајући, у оба случаја, различит сексуални идентитет.

У. Н. 0 .0. 0. 1919, Писћатр је на репродукцији Леонардове Мона Лизе оловком додао бркове и брадицу. На дну те репродукције исписао је слова Г. Н. 0. 0, 0. која се на француском могу»изговорити као ЕПе а сћаша аи сш (Она има врелу стражњицу).

Између Леонарда и Рисћатра има много занимљивих додирних тачака: обојица су синови бележника; број сачуваних дела и јеДног и другог је врло мали; главна дела 0стављена су недовршена; обојицу су веома интересовали анаграми и игре речи; Леонардове научне игре (као и његов интерес за писање уз помоћ огледала и интерес за сенке) добијају занимљиву паралелу у. Рисћатроуој занимљивој физици (и његовом интересу за „поврат огледала“ и „пројектоване сенке"); заједнички им је андрогини психолошки образац; најзад, Леонардов став да је слика превасходно ствар интелекта, налази свој одјек у Рисћатроуот настојању да слика не сме бити „само ретинална или, визуелна; она мора бити повезана са сином материјом нашег“ поимања." | " За Мона Лизу се често мислило да представља неког младића, и додавањем бркова и брадице на њену репродукцију, Рисћатр је нагласио андрогиност модела. Ту промену Гисћатр је. овако коментарисао: „У вези с тим брковима и брадицом занимљиво је да када их посматрате Мона Лиза. постаје мушкарац. Не ради се о. жени прерушеној у мушкарца, то је. прави мушкарац, и у томе се састојало. моје откриће, иако тога у то време нисам био свестан."

У овом контексту наш стварни интерес је ,У дешифровању пет загонетних слова ГК, Н. 0. 0. 0. И у овом случају, Рисћатр је указад на први траг. Четрдесет две године пошто је испод портрета Мона Лизе написао овај криптограм, објаснио је „да би слободан превод (ови пет слова) био "доле има нека ватра." Зашто Рисћатр није дао буквални превод ових слова (она има врелу стражњицу)2 „Доле". садржи два значења: непосредно (егзотеричко). и латентно (езотеричко). Стражњица је онај део тела у коме, -према Кабали, пребива бесмртност, чија је чак и световна конотација сачувала извесни призвук светости. У основи кичменог стуба, сложена кост која паја пршљен са карлицом и данас се назива засгит. По тантричкој традицији, у овој области тела пребива Успавана змија (Кипдаш т вакф у) — такође повезана са васкрсењем и бесмртношћу — чијим моћима се постиже индивидуација.

И .у алхемијској традицији овај део тела има подједнако богату конотацију. За алхемичаре, појмови доле/земља/пасивно, подударали су се са појмовима месец/вода/женско. Ови езотерички (бесмртност) и алхемијски (женскост) појмови, синтетизовани су У свакодневном изразу Регегпе! #етиил (вечно женско), којим се дефинишу трајне Ос06ине психологије жене. ;

У алхемијском систему супротности, оно што је. горе, ватра/сунце, има мушку и 2 ктивну конотацију, док оно што је доле, месецјвода, има женску и пасивну. На први поглед могли бисмо рећи да „ватра доле на језгровит начин изражава сједињавање 0нога што је горе (мушкарац/ватра/сунце) с 0ним што је доле (женајводајмесец). А то 19 изражено речима алхемије, МОНЕ в!огшт, где је на једној страни Сол (Сунц У Нежења), а на другој Луна (Месец-Невеста). Проверимо „ову претпоставку разматрањем значаја ватре у алхемијској доктрини. _ “

Ватра има исту посредничку улогу У зе штини као и Меркури со. Стога је изједначена и с једним и с другим. Ватра је, (0

један од покретача пут Меркура и соли, јед ЊИГ У трансмутације, она измирује супротно зе алхемији, ватра пречишћава, али, что ко, стапа супротности у јединство.

Јунг повлачи веома занимљиву паран ИУ између појма ватре и подсвести, У Рао МОМ ментару мистичних путовања _ алх вара М)сћавја Мајега. Ако нам буде ДР 5 да парафразирамо Јунгову И ое м о бисмо рећи да када код Рисћатра расно почне да прелази у подсвесно, њему постаје

; » зер открива Невесту (тј. аш„врело доле, јер ТЕ постоји па, подсвесни женски принцип који ) у сваком мушкарцу). Подсетимо се да се

Ситна одлика Меркура и 5огог.

трећи степен вештине (еиђедо или 10855) одликује појачавањем топлоте и светлости. За Јунга „ово одговара појачању учешћа свести, која сада почиње емоционално да реагује на садржаје подсвести. Испрва, процес интеграције је 'ватрени' конфликт, Али, постепено, он води 'топљењу или синтези. супротности. Алхемичари су ово називали рубедо, процес у коме долази до конзумирања брака између црвеног човека и беле жене, Сол и Луна.“

Према томе, криптограмом ЋЕ. Н. 0. 0. 0. Рисћатр је описао три нивоа догађаја: 0 двија се сотипсно оррозбогит (Сунце/Нежења силази да се доле сједини са Месецом/Невестом); сотшипсно води појачаној свести (0 чему сведочи појачање топлоте, „ватра доле“); пошто појачање топлоте, кад је успешно, такође одликује трећи степен вештине, ово инцестуозно сједињавање је срећно спојило Нежењу и Невесту у андрогином Посвећенику, а та чињеница са своје стране објашњава доцртавање Сркова и браДице који употпуњују осмех Мона Лизе, који више није загонетан. Све ово као последица једног (тобоже) иконокластичког поступка и једне (привидно) прљаве шале, карактерише Х, Н. О. 0. 0. као парадигму Рисћатрохов метода и начина мишљења. у

Ароћисте Епатејед

Годину дана по доласку у Њујорк, 1916, Рисћатроу интерес је побудила једна обична реклама од картона и обојеног лима за емајл марке Саполин. Добио ју је у продавници боја и трансформисао у један од својих најзагонетнијих радова, Ароппеге ЕпатеТед, свој први алегоријски аутопортрет. Настао је две године пре 62.Н.0.0.0.

Рисћатр је на овом комаду обојеног лима извео три операције, Од »бароПп епатеј« (Саполин емајл) извео је анаграм Аропеге Епатејед; при дну је исписао једну криптичну реченицу АМУ АСТ, КЕр ВУ НЕК ТЕМ ОК ЕРЕКСМЕ; на огледалу, изнад комоде, додао је слику косе девојчице која фарба кревет.

Када је анонимни уметник обликовао ову картонско-лимену рекламу за боје, он је подвесно посегао за елементима из колективне подсвести које сви поседујемо. Покушајмо да утврдимо који су то елементи ове рекламе толико подстакли Рисћатроуп под свест да је пожелео да поседује такс банзалан примерак рекламне вештине2 То нам мсже помоћи да схватимо значај три огерације које је. на њему извео, али и да стеквемо увид у подсвесни ток мисли којл је њиме изазван.

Ароћпеге Епатејеа се, наравно, чита као емајлирани АроШпајте. сшПаште АроШпајте, највећи француски песник с почетка друге деценије, био је Рисћатроу близак пријатељ. Тешко је рањен исте те, 1917, године у једној ратној акцији и умреће непуну годину пошто је Рисћатр завршио овај рад

„који овековечује песниково име.

Емајл је стакласта супстанца која се употребљава не само као украс већ, пре свега, као заштита. Поступак „емајлирања" АроШпатеа добија на значају ако се сетимо да је преисторијски човек бојио тело мрт. ваца у уверењу, да ће му тиме обезбедити загробни живот. Овај посмртни рлтуал универзалан је и Рисћатр му се подевесно вра-

тио,и када је у црвено обојио „Девет муж | јачких калупа“ (тј. себе) који почивају наџ

„Гробљу униформи и ливреја“ Великог

стакла. Ако се Оисћатр идентификује с Арошпајгтеот, наслов овог рада сведочи не само

о Рисћатроуот изузетном дару предскази- | вања; то је, такође, још један доказ његовог | психолошког стремљења ка бесмртности. Раз- |

мотримо неке заједничке карактеристике које су подсвесно могле подстаћи ову идентификацију Рисћатр/АроШпалсе,

Целог живота Рисћатр је себе сматраој|

песником више него сликаром.

случају, бити песник, за њега је било исто толика важно колико и бити сликар. Рисћапи- | по свом сен- |

ри је, 1917, најближи песник, зибилитету, био АроШпаше, који ће својом

поезијом први, после Љаштбатопга, антици- 4 пирати идеју редимејда, нарочито у збирка- |

ма А1с00185 (1913) и СаШргаттез (1918).

Идејом хермафродита Рисћатр је био заокупљен још од 1911. Мста идеја лрогонила је и АроШпаеа који је за себе, 1909, узео женски псеудоним (бошве Га1аппе). Арошпаке је написао и једну драму о хермафродитима, Љез МатеПез аде Теза, исте, 1917, године, када је Рисћатр направио

Ароћпеге Епатејеа

Мако Рисћатр драму није видео јер је она први пут приказана на Монмартру јуна 1917, за време његовог боравка у Њујорку, занимљиво је приметити да неке ситуације из те драме налазе паралелу у Рисћатроут радовима из тих година. У првој сцени првог чина — драма обрађује причу о замени сексуалног идентитета једног младог пара (Тћбгезе-Т!гезја5 и њен муж) — Тнегезе губи своје женске атрибуте и расту јој брада и бркови. — као код Рисћатроуов 1.Н.0.0.0. (1919). У трећој сцени она кроз прозор из бацује разне предмете, а међу њима и писоар исти онај предмет који. ће Рисћатр, управо те, 1917, године, изложити на изложби Независних уметника у Њујорку. У четвртој сцени, муж Тћегезе-Ттечаз појављује се прерушен у жену — Рисћатр је слично обучен у ВеЏе Најете (1921).

_ АроШпајге је 1911, био криво оптужен да је на неки начин умешан у крађу Мона Лизе из Лувра. Претпостављени крадљивац и украдена ствар идентификовали су се У Рисћатроуој подсвести, на исти начин на који се Мона' Лиза идентификовала са Рисћатрот, а затим и са Арошпатеот., Чињеница да је Арошпате био прерушен у генералштабно Одељење за цензуру, можда налази одјек у криптичној цензуриџаној реченици: »Апу ас; гед ђу ћег [еп ог ерегепе«, коју је Рисћатр саставио употребљавајући нека од слова (а прекривајући друга бојом) комерцијалне- поруке штампане у доњем десном углу рекламе. Ова претпоставка ће бити потврђена уколико утврдимо да се реченица односи на АроШпашеа, што је изгледа случај. АроШпашге, који је имао глас тенора, 1514 је отпевао и изговорио три пе-

У „сваком ју

Стеђан Тоншић

Ћаскања с Брелшом |; ' |

ево, драги берте, већ пола вијека живим у социјализму

а колико ћу још морати

да шкргућем2

и нећу ли ја, мили учитељу, остати без зуба настави ли ствар својим током2

и најгори социјализам | бољи је од најбољег капитализма рекао је лукач

и умро

добро сад

нека буде

свјетскоисторијски, полемички ово је тачно

тачно само: чему баш ту толика тачност2 и зашто се социјализам дешава да

баш он буде најгори2

ако је лукач тачан

тачна је и смрт

па шта!

да ли је неко код ње ручао

оженио се, узео пара на зајам и

сличног

пита мој сусјед

него му још жена, као да ће јој чово на војску

мало таина

у торбицу спреми!

у социјализму је тешко није лако е браћо у социјализму

а шта бисте ви хтјели господо вашчице моје!

још он каже

јако немаш данас добићеш сутра

сутра донеси порцију

Епа се код неких истањила вјера у њега, драги берте, |као да је он бог

"добротвор

(ил' спасилац од рђава ручка

Џдобро сад

ишта је ту је

јал ипак бих му ја малчице

озадигао обрвице:

унешто ми се превише намргодио, скутрио |као нико његов

чега се он боји ја' не знам ми га томе учили нисмо

не зајебавај се са мном горе главу!

кажем ти, мили, он није добар

колико се обавезао да ће бити његови људи кажу

зла су времена

а када су времена била добра2

његови људи кажу није вријеме за велике приче треба да се ради ;

нису ли учитељу, неки, урадили и превише2

Брехт у крчми (измишљена анегдота)

Разум и љубазност, то је све рече Брехт,

а доживљаји и осјећања су ништа није ствар у доживљајима!

Ствар је, господине, у гаћама шапну му. келнерица,

И Брехт одмах |

— како га је бог дао практичног и револуционарног —

затражи ту преноћиште,

сме за плочу коју је издао Еегфпапа Вгипо!. Да ли ова реченица указује на ту чињеницуг Покушајмо да је дешифрујемо у светлу тог догађаја: асЕе (чин) може бити замењен речју песма, на исти начин који је "свеће у „Фаусту“ реч заменио са чин, у библијс кој реченици „у почетку беше реч" (песма): у почетку беше чин; кед (црвено) је замена за хомоним геад (читати); [ек ог треба про читати као тенор; ерегепе може стајати уместо ерагепе (фр. сачувати). Слово ау врагдпе промењено је у е у речи ерегапе, тако да а недостаје и у речи гедф, уместо твад, и у речи ерегвпе, уместо ерагвпе. Та» ко би реченица могла да гласи: »Апу рост теад бђу а [епог 15 зауед«. (Свака песма коју прочита тенор је сачувана).

Аротате у то време није био славан, и реченица предсказус славу коју данас ужива, пошто су његове песме сачуване за по томство. АроШпаје је 1912. написао прво поглавље колективног романа (који је требало да буде написан у сарадњи са још шест писаца), под насловом Тће Кашћом (Дуга), а на Ароппеге Епатејеа, · девојчица боји узглавље кревета у боје дуге.

Кревет и комода указују да се ради о спаваћој соби.и Рисћатр је набавио ту чврсту лимену спаваћу собу пошто је непажњом, 1914 — 15, сломио крхку стаклену спаваћу собу (свадбену ложницу, да будемо прецизнији) Девет мужјачких калупа. Девет муж“ јачких калупа (који персонификују Ероса/Нежењу) налазе се на, како је то Рисћатр назвао, Гробљу Униформи и Ливреја (енг. Сетејегу об Џпогт5 апа Шуегше5). Једном другом приликом показао сам да је ово гробље у ствари свадбена ложница ЕросајЈНежење — грчки корен речи »сетејегу« (коштејелоп) садржи амбивалентно значење гробља и свадбене ложнице.

У свакодневном говору (не само код сексом обузетих особа као што смо ви и ја), кревет изазива сексуалне примисли. У алхе« мијској традицији управо се на свадбеном одру обавља сопипсно оррозЖосшт пара Брат-Сестра (Краљ и Краљица), и као такав он је сличан алхемичарском суду У ком се слави алхемијска свадба Сунца и Месега.

Квадратура круга је једна од најчешћих алегорија освајања вештине. Вази из Уаеп пув, алхемичар из ХУП века, позезује квадрат, круг и кревет да би изразио следећу идеју: „Кревет Мајке који је доскора био Квадрат/Ускоро ће постати Кружан." Узглавље кревета на овом лименом огласу представља исти спој — квадрат и круг.

Све шипке на узглављу кревета обојене су различитим бојама. Значај боје у алхемији размотрићемо касније. У овом тренутку треба споменути да овакво излагање боја (санда рауоп:е, паунов реп) Посвећенику најављује непосредно предстојећу синтезу свих одлика и елемената који су сједињени у Камену мудрости. Психолошки значај 6рја Јунг објашњава на следећи начин; ,„...3а време асимиловања подсвесног личност. про. лази кроз многе травсформације које подсвест приказују у различитом светлу и праћене су располужењима која се стллно мењају.“ |

Девојчица на реклами боји узглавље кревета — она је сликар, као Зизаппе (Невеста). Она се налази у свадбеној ложници Ероса, За меланхоличног и усамљеног – Нежењу свадбена ложница више није мрска просторија. Пуном радости чини је присуство Невесте, бујица светлости која тече кроз раскриљене завесе и живе боје којима девојчица (Невеста) боји кревет.

Чињеница да девојчица (5бизаппе/Невеста) боји кревет (алхемијски суд/глава/јпрема томе Рисћатр) указује на то да емајлирана особа није АроШпајте већ Нежења/рисћатр, Враћамо се већ предложеној идентификацији Рисћатр/АроШпајке.

Додавши рефлекс девојчициног потиљка у огледалу, Рцсћатр једним ударцем — убија две муве: скреће нам пажњу и на огледало и на њену косу.

Огледало заузима значајно место у Рис ћатроуот опусу. Од суштинског је значаја У Великом стаклу и као структуралњи део (Окулистички сведоци) и као теоретски елеменат (Област невесте је „рефлекс У оглегалу" Межењине области). Оглглало и Рискатр су веома блиско повезали. Рисћатр је бис помстовећен са Нарцисом, а Нарцис и огледало су повезани као предмет и Његов одраз у огледалу. Оисћатроу лови рад у коме је употребљено огледало, Једрилица са волзним млином у суседним мегллима, из 1913 — 15, завршен је годину дана пре Ароппеге Епатејед. У великом броју белешки. РОисћатр наглашава значај огледала у свом раду.

Овај сложени и амбивалентни симболизам огледала садржи велики број значајних инфермација. Огледало је симбол маште или свести, Повезано је са симболизмом месеца због одражајних и пасивних одлика јер прима слике као што месец прима сунчеву светлост. У исто време, означава и близанце, појам који се у алхемијској традицији односи на Кебј5 (двострука ствар), па отуда у огледалу поред Луна налазимо и оно што се У њему одражава: Сол.

Што се девојчицине косе тиче, није тешко схватити који значај она за Рисћатра добија у алхемијском контексту хермафродита. Значај одсуства или присуства косе већ је био наглашен када су разматрани Тонзура и Н.О.О.0О. Подсетимо се да у Веће Најефпе густа дуга коса карактерише Рисћатро женски лик. Још више изненађује што рефлекс девојчицине косе у огледалу изгледа као рефлеко косе Мона Лизе ајила Веће Најете посматране из истог угла, То би мо'ло указа» на чињеницу да је Нежења одраз Невесте у огледалу (и обрнуто) — што је већ било споменуто у вези с Велеким стаклом: Област Невесте је одраз у огледалу Нежењине области (или обрнуто).

Још једном, монистички образац алхемијске мисли обликује естетски образац Рисћатроуог симболизма: Девојчица је у исто време и Аројпајте и 5итаппе и Магсеј, Свака од ове три личности поприма — одлике друге две, тако да је коначна личност и сликар и песник, мушко и женско; једном речју, хермафродитски Кебјв, "

Превео Ранко Мастиловић

ВР ===