Књижевне новине, 01. 07. 1985., стр. 9
дела. Совјетска књижевност у доба Хрушчова Ол е | доживела је прави књижевни процват и већ | Душан Вукајлобић се исцрпила. Све што су могли да кажу, | | | писци су рекли. И у земљи, и у „самизлату“
и на Западу. Сада је живот који се одвија у ' | Телефонски разтобор
Совјетском Савезу права мочвара '“из које се
Не може очекивати никаква ак ј а | ; умулација. То Дана а ионј | с сам наставио да пишем. ко мн Крнех ујраа а Е над- | Је ли тако безвредан догађај узрок. НЕЛАРЕНА пон АНИ ИЕ пе: ну, Шум, једва чујни шум слушалице, Време је исцрпљено, поради на себи. У протеклом периоду. У ствари, перспективе | Зеу Е етавани рд лав Пн А ава су неизвесне у оној мери у којој је неиз- | у повреду, у танани додир празнине, · Очисти стан, поквари све апарате
у промашај. занимљиве књиге спали, нагори '
,
весна, рецимо, књижевна ситуација у Југославији, где је књижевни живот веома ин-
Да ли је то довољно да се такне добре слике, тензиван, али и сличан оном који постоји у |
хартија откључај врата.
Совјетском Савезу. разобличи магични вео, 0 да те разливеног, на танком каишу Одломи парче паркета
Како из се ' : ј - ј и МЕ је видите проблем . ; папира ту направи своју рупу, свој мили и ан цији, с обзиром да сте неприпремљени њушкају, ослушкују, ј стан,
| а дела објавили на Западуг додирују чак. своје топло домаће гнездо.
Мој положај је изузетан. Ја у Совјетском | Млог за посматрање. Поновно чуђење Мај тинев Но Савезу нисам, био писац, нисам био члан Са- · ; Почетак песме. Достизање звука. 5 ај веза оовјетских писаца. Тридесет година изу- Расплинутост. Окончање песме. п ђ чавао сам оовјетско друштво као научник, а Зачетак тих тако дражесних о пе по 6 СЕ књижевни живот пратио сам, да тако кажем, говоркања. Пере ЊЕ овај ноуРеНОМРА. на нивоу анских разговора. Код мене ј :
каф. . је
почело од репа. Нема никакве потребе да - | 'Сеча Нико да их дочека, ога да живим у Москви. То није била моја судби- ; . " ; затекну. на. а књиге могу да пишем где било, _ | Шта видиш а Гости без домаћина ако хопете и на Месецу. Познајем совјетско 5 | е друлнњо у прсте, же Морам“ толиј, да. са Е | ЈА зржр ње нешто, не знам, ето шта су. присећам чињеница, могу да их измислим · " 1 и ставим у службу својих открића и науч- - - . " Још иза шта видиш,
бубрег, срце, органе што односе храну и враћају, теби да проучиш.
Шта видиш,
мене што лебдим,
око твог догађаја,
око моје молитве,
око твоје намере,
твоје жабе, твог сечива на жаби, шта видиш, кажи.
Кад окренеш мртво чељаде наопако, кад га додирнеш,
а не чује те, не види те,
опрашта. ти, | :
видиш ли Оно око срца, Оно, знаш.
них сазнања, о чему сам већ говорио. Нихада нисам био у Врховном штабу у Москви, али могу да напишем роман о Врховном штабу, јер знам на који начин функционише совјетски систем и како се људи међуоабно односе. Роман Висине које зјапе уопште нисам сматрао књижевним делом и нисам ни помишљао да га објављујем, поготову што сам се тада налазио у својој домовини. Касније су ме пријатељи наговарали да га ипак објавим. То је за мене био просто крик душе. Али то је свеједно била књига у коју сам уложио више од педесет година свог живота. И пошто апсолутно није могла бити штампана у Совјетском Савезу, одлучио сам да је објавим у „самиздату"“. То је психолошки разумљиво, зар не2 После је све кренуло како је кренуло. Стекао сам већ био међународну репутацију, објавио доста књига, од којих су десетине биле преведене на стране језике, увелико одлазио на међународне симпозијуме, и све то почело је све мање да се свиђа мојим колегама. Против мене се подигла права кампања и негде 1974. године Група за логику на Универзитету је расформирана изгубио сам предавања и мопрућностода штампам своје научне радове. МоПете ли замислити да престану да вам штампају радове из математичке логике! Управо . та се мени догодило, одједном сам имао лМ много времена и Висине које зјапе написао аијељ а са песком за цигло шест месеци! И спасло ме је упра-
во то што сам тако брзо написао то дело. Не зато што нису знали шта радим, него што нису веровали да могу тако брзо да завршим књигу.
О Боже, види ли да нема оног так да нема оног тик
Опрости му Боже,
он види онда, куда идемо,
он види онда, поново му опрости, одакле долазимо.
Итало Калђино
+
ала. авлија покривена бијелим пијеском крупног зрна, 20080 шљун“
ком, почешљаним у равне паралелне бразде или у концентричне
7 кругове, око пет неправилних група камења. или ниских хриди. Ово је један од најчувенијих споменика јапанске културе, врт од стијена и пијеска храма Кудапј; у Кудти, типична слика контемплације апсолута, што ваља постићи најједноставнијим средствима и без прибјегавања ријечима изразивим појмовима, а.према учењу зен редовника, најдуховније будистичке
секте.
Стварање овде, у емиграцији, има својих предности. Све што напишем могу и да шттампам. Али емиграција има и својих недостатака. Прво, на Западу сам изгубио сво- _ је руске читаоце. Друго, У Совјетском Савезу је књижевност још увек главни елеменат културе, тамо људи читају стално, на путу, У аутобусу, на послу, у редовима, и није потребно ни много књижевних приказа, ни много рекламе, довољно је да ос књига мало
и сви ће је читати. Овде је потребно 80/) талента и 95% публицитета да би се писац прочуо. Овде је веома тешко живети од књижевног рада, од озбиљне књи-
. жевности, и зато се писци окрећу. детективским, порнографским и сротским романима. У том смислу имао сам срећу, моје књиге се овде доста читају иако нисам правио уступке читаоцима.
Најзад, мислим да је совјетско друштво
Правоугаони је обрубљени простор од безбојног пијеска са три стране ослоњен на зидове надсривене цријеповима преко којих се зелени дрвеће. Са четврте је стране дрвени ногоступ са стубиштем гдје публика може проћи ма застати и посједити. „Ако нам поглед остане прибран о виђењу овога врта, — објашњава летак што се дијели посјетиоцима, на јапанском и енглеском, потписан. од опата храма, — осјетит Њемо се развргнути од реалности, нашег индивидуалног. ја, док ће нас интуиција апсолутног Ја испунити ведрим удив“ љењем, прочишћавајући наше замагљене свијести."
Господин Паломар је спреман да с повјерењем прати. ове савјете и сиједа на степенике, проматра стијене једну по једну, слиједи ондулације на , бијелом пијеску, допушта да та мало помало преплављује неодредива хармонија што повезује елементе слике.
Или: покушава да замисли све ове ствари онако како би их осјетио неко ко би се могао усредсредити да Зен башту тледа у самоћи џ у тишини, Јер — заборавили смо то рећи — господин Паломар је притиснут на стајалишту посред стотину посјетилаца који та са свих страна 'урају, објектива фотоапарата, и камера што се пробијају међу лактовима, кољенима, ушима 20миле квадрирајући стијене и пијесак из сваког могућег угла, освијетљене при“
начинило отфонно пп јЕ И евоте зен. | родним свијетлом или флешевима. Прекорачују та стада ногу у вуненим чаМЕ се У се Се ивраћи уживати зле рапама (обућа се, као ц увијек У Јапану, оставља пред улазом), бројне потом“ . 1 = о ; одишњици Маркоове смрти, пре ке педагоипси родитељи фурају у први ред, јата се униформираних иисоларама. титу. О 100-т0 ој Немачкој пуштен је гуркају, брижни једино да што прије сваре школску посјету познатом спомекоју годину, У а аржоовим ликом. Марке нику; вриједни посјетиоци ритмичким покретом главе торе-доље провјерау оптицај БАНИ бога против система ка- вају да ли све што пише у водичу одтовара стварности и да ли све оно што се целог ПИ о риса Немачкој, али ови се у стварности види пише У водичу. кав је а А у РОМЕ" монету с Марксо- _ „Можемо врт са пијеском видјети као архимелаг стјеновитих отока У СК +" Е је Зато што Маркс, пре | | големом оцеану, или као врхове високих планина што се помаљају из мора Мо КУ немачкој култури. А шта се . облака. Можемо та видјети као слику уоквирену зидовима храма, или забо“ ар Совјетском Савезуг Тамо је усто- пр антан оне и увјерити се да се пјешчано море шири без краја. и прекрива догађ. штва, и управо најош- “ у љнтауои ке ве Дибе ланое Јоу штва, изну- | 5 Ова бу „упутства за употребу" садржана на летку, ц господину се Палото ои остане важан сегмент ње- | мару Ора шине савршено увјерљивим и одмах употребљивим без напора, под це "културе. С те тачке гледања, све што Зи а је човјек сиуран да посједује индивидуалност од које се може не жултуре. 6 „припада. оовјеток ој култури. | ћ разодијенути, да гледа свијет из унутарњости једног ја које се може разгра“ ја УР дити и постати само поглед. Али управо ово полазиште захтијева један до-
да сам због тога
и лишен совјетског датни напор маште тешко остварив у случају када је властито ја прогутано
Занимљиво је, међутим, у компактној гомили која гледа кроз својих хиљаду очију и преваљује на
прогнан из своје земље
на е, на Запа- у ,
држављанства, За, њи друте с ајетоког на ; својих хиљаду ноту обавезни пут туристичке посјете. |
ду тледе Ју, во дао ин од важних ус Е | у та зЕ преостаје ли друго осим да се закључи да менталне технике Зена, да
ника Ба сто ~ уда. Јода ивареног. ле- Зе игле крајност понизности, одријешеност од сваке посесивности и гор-
а огреса је ти Као човек р6- ВН АНИЈЕ као нужну основу аристократску привилегију, да претпостављају
лована 5 лао зала зеровтао знате а БН 2. толико мјеста џ толико времена око себе, хоризонте једне
. в' еза - , з ;
ма је от – без ње да постоји, Кри- | · Шта. види2 Види људски род у ери. великих бројева како се простире у
уравнаној гомили али ипак сачињен од дистинктних индивидуалности као и
управо је та повратна ве- | | ово море зрнаца пијеска које утама површину свијета... Види како свијет
литература је огледало друштва . ан Па тања настојим да упозорим Упркое томе и даље показује камена леђа своје природе равнодушне према своје некадашње суграђане да погледају ко ; : у ини, 406) ОНОЈ његову тврду супстанцију несводиву на људску асимису и какви су, да се запитају како могу до- | ан МАНЕ облици у којима се повезује људски пијесак склони 5 ви (0 Панас буду предмст мавипу- ; а се распореде према линијама. покрета, цртежима. који: комбинирају правиллити ност « флуидност као праволинијски или кружни трагови неких грабуља...
тичка литература
| ављивати своје прија- |
лације, како могу приј а У и
3 је, ако му Постављају, клевећу и ла- | И назире се нека могућа хармонија између човјечанствапијеска ц свијета-
а а па ојати могућност да људи по- | "хриди, као из међу двије нехомогене хармоније: она не-људског у равнотежи снага жоја се чини да не одговара никаквој намјери; она људских структура
гледају кроз огледало књижевности и да се која тежи једној у, Без критичке књижевности нема и јеоној рационалности геомет јске или музичк 7. |. 4 кад дефинитивна. ., ри] узичке композиције, Ма
правот прогреса друштва, у С италијанског 85. Минхен, мај 19 | | : Рада Ивековић