Књижевне новине, 01. 07. 1985., стр. 17

=

1 5177ОТ

лом

4171

27233

- Трећем Рајху.

Ур ава ако се гледа из перспективе сеос5 Г или малограђанског провинцијског миса у коме је НСНРП из почетка успела да

са; ј купи највише гласова „„Либерализам“ на:

селу, остварен оснивањем некадашњих либералних сеоских савеза. (Шлезвиг-Холштајн) још је у самом почетку био нестабилан, а наиласком аграрне кризе, 1928. потпуно је нестао на опште задовољство сеоских интересних странки.

Националооцијалистичко „Иивфилтрирање" Или „преузимање власти“ 'у многим првобитно либералним провинцијским интересним организацијама често је било повезано са смењивањем старих руководстава у тим удружењима, довођењем нових људи на њихово чело и појачавањем редова представнидима, до тада неадекватно заступљених 0оо А ТРХЕТУВА (ситних земљорадника, 5: атлија и др.. Очигледно је да

политичко-социјални профил НСНРП раЗликовао од случаја до случаја, да је потпуно одговарао одређеном миљеу, јер је та био једини начин да фирерова врховна воља покрене народ који је због последица привредне кризе још увек осећао социјалне страхове и нестрпљиво чекао на промену. Манипулативна способност националсоцијалистичке пропаганде могла је да се позове само на већ постојећу потенцијалну мобил-

кост, на латентне потребе, окореле социјал-

не односе, или да покуша да сломи тутор-

„ство старих социјалних ауторитета.

Уопштено, то би значило следеће: Ако је националооцијализам у јеку привредне кризе био у стању да око себе окупи све оне незадовољнике који, било из верских или традиционалних разлога нису приступили марксистичкој или социјалистичкој идеологији, или политичком католицизму (не само међу нижом средњом класом и сеоским становништвом, већ, како нова истраживања показују, у већој мери и међу неорганизованим радништвом и вишим слојевима грађанства), то је уједно одговор и на друштвену реформу која је изостала у Вајмарској Републици реакција на изразито, устројено немачко друштво које се у томе није мењало још од царске државе, надоместак социјалне грађанске револуције, премда идеолошки вешто манипулисан.

Оно што је националсоцијализам учинио актрактивним код народа може се много боље проценити од идеолошке индоктринације његове социјалне масовне базе. Напослетку, није он само због своје популистичке привлачне снаге био у стању да продре у крајњу фазу Вајмарске Републике. Гледано од стране многих његових гласача и присталица он уопште није представљао радикалан покрет који је био у потпуној супротности са социјалном народном државом Вајмарске Републике, већ је пре значио некакву мешавину демократије и застареле конституционалне државе са врховном влашћу.

Као и пре 1933, тако и касније, у Трећем Рајху, масовна база националсоцијализма није, или готово није била у складу са суштином Хитлеровог погледа на свет који савременици режима тада још нису ни могли у потпуности да појме, нити да сагледају његове последице. Та се масовна база, у ствари, кроз средњи сталеж везала за тренутне, мада логички и политички, додуше опречне, али ипак реалне елементарне потребе за заштитом и мобилизацијом, а управо је националсоцијализам за њих представљао неку врсту мешавине парола о успону, оздрављењу и обнови, пружајући истовремено ооцијално-конзервативну легитимацију и динамичку евокацију.

Коначно, Трећи Рајх је располагао стотинама малих и великих вођа и припремио реалне просторе за игру на којима су млади, динамични људи средњег сталежа могли да у оштрој конкуренцији опробају своју снагу са другим вођама, да вежбају кондицију и способност импровизације, при чему им је сам политички режим давао довољно сигурности и гарантовао ризик. Чак и када је реч о теорији принципа расне селекције, која се у овом случају мора узети за мерило, назори о свету често су били само надградња. Значајнији је и историјски убедљивији новонастали социјални тип националсоцијалистичког „посебног вође", прототип политички заштићеног несамосталног предузетника са великим овлашћењима. Он је у Трећем Рајху могао да се искористи на свим нивоима друштва, а то је значило добре предуслове за нова доказивања и каријере, под такорећи ранокапиталистичким условима поновне изградње и уједињења после новчанс

реформе.

Враћање на катастрофални биланс претенциозне спољне политике режима и њене везе са Хитлеровом до стереотипа ортодоксном, махнитом идејом о расној и просторној политици, помоћи ће нам да се још више приближимо динамици Трећег Рајха и боље расветлимо његове политичке назоре о свету. Насупрот овог, само наизглед прихватљивог погледа, уз детаљне студије о менталитету и социјалној историји, у први план сту. па изванредан значај социјалних потисних снага; при том не смемо сметнути с ума узроке њиховог настанка који датирају од вреиуаблед догађаја. Осветљавање динамичке функције националсоцијализма ни У ком случају не потискује морални учинак система норми које су биле заступљене У То расветљавање омогућује је наоко специфично за наам утка у даље перспективе скоковитих промена немачког друштва.

а пример покрет отпора и прооза у трећем Рајху. Уместо а која би баш у односу на ову тему требало да створи јасне слике и мерила, ПО смо неисторијска преувеличавања уз из егавање табу подручја. Када је реч о конзервативном покрету а против режима, често се прикрива да размишљање већине представника овог покрета није имало додирних тачака са каснијим тумачењима насталим у Савезној Републици. То је вазда доводило до контроверзних ставова на којима се разоткривала супротност аутентичне историјске реконструкције и педагогизирања на тему покрета отпора. Да бисмо ово разјаснили погледајмо један од примера који је најпогоднији за шематско поређење ових аспе-

а. Ка Пекадашњег лајпцишког градоначелника Карла Герделера сматрају водећим предотав, ником конзервативног покрета отпора. Опсе-

да се оно што пционалсоцијализ

ну,

Трећег Рајха и њихово дејство на.

жан биографски текст Герхарда Ритера уздигао га је у небеса, нагласивши да је Герделер 1937. дао оставку на своју функ-

цију протестујући на тај начин због ванда-.

лизма који се односио на уклањање Менделооновог споменика испред лајпцишке конгресне зграде. У једном недавно завршеном истраживању којим се изучавао став немачког покрета отпора према јеврејској политици националсоцијалистичког режима, историчар Кристоф Дипер је, позивајући се на поуздана документа, утврдио да се Герделер у првим годинама Трећег Рајха, када су још увек постојале ограничене законске мере, суштински сложио са искључивањем Јевреја из јавног живота, па чак и са основним ставовима Нирнбершког закона из 1935. Као и многи други националконзервативци, не само у Немачкој, изгледа да и Герделер није имао ништа против ревизије начела грађанске једнакости и измене у праву и слободи јеврејске мањине.

Пример показује следеће: за статутарно, морално-политичко памћење, како узори истичу претерујући при том, разлика између националооцијалистичке и оне „друге Немачке" потпуно је излишна. Када се гледа из историјске перспективе, ово црно-бело поређење постепено губи значај. Из тог поређења произлази да је скоро сваки покрет отпора у време националсоцијализма био само привремен и парцијалан, често у вези са пасивним односом према догађајима, или чак активном сарадњом са режимом. Ако се узме у обзир аспект каснијег развоја националсоцијалистичке политике према Јеврејима, онда се оно почетно, привремено подржавање нацистичког антисемитизма, какво је постојало код Карла Герделера, мора посматрати као одлучујући, непоправљиви пропуст некадашњег конзервативног сарадника националсоцијалистичког режима. Историјски гледано, конкретна временска фаза. првих година Трећег Рајха и тадашња немогућност сагледавања „будуће злочиначке радикализације антијеврејске политике, а такође и квалитативних структуралних промена режима, представља суштински моменат за разумевање погрешних процена, па чак и погрешног понашања. Герделерова, касније осведочена и животом плаћена морална залагања, очитују се у његовој способности да се ослободи заблуда и крене новим путем.

Коначно, последњи пример карактеристичан за наш проблем; већ дужи низ година у проучавању савремене историје јасно је присутно интересовање за развој социјалне политике у националсоцијалистичком времеа запоставља се институционално-историјска, и рекло би се, суверено-техничка анализа Немачког радничког фронта (НРФ) и његове социјално-политичке пропаганде. У контексту ових открића, Мари-Луиз Рекер у свом научном раду исцрпно реферише о националсоцијалистичкој социјалној политици.за време Другог светског рата и о плану једног будућег, свеобухватног народног осигурања, који је 1941 — 1942. био израђен по налогу Немачког радничког фронта. У питању је, додуше, само план, али са основним идејама (нпр. са рентама које је гарантовала држава) које су касније поново искоришћене; то је добрим делом допринело да закон о социјалном оситурању постане један од највећих успеха Савезне Републике у педесетим годжнама. НРФ-ов план је реализован исмозремено кад и британски Бевериџ који је послужио за идејну основу напредне послератне реформе британске лабуристичке владе. Покретачи НРФ-овог плана, међу којима су се налазили и експерти НРФ-овог Института основаног 1935, који су после 1933. углавном приступили НОНРЏИ, овим планом су очигледно пратили циљеве и потребе националооцијалистичког режима; но тај је план ипак следио нешто што није нимало специфично за националсоцијализам, а односи се на социјално-политичке аспекте произашле још из оних ратних година од 1914. до 1918. Чак и у граничним областима социјалног права (побољшање заштите омладине, изједначавање социјалног статуса службеника и радника) Други светски рат је Немачкој донео низ прогресивних социјално-политичких новина, упркос, да кажемо тако, манипулативних и репресивних функција НРФ-а.

Није све што се догодило у време националсоцијализма, а истовремено поседовало историјску важност, служило једино диктаторским и нехуманим циљевима владајуће политике режима. Морална окаљаност, која највећим делом чини биланс ове епохе, не значи да је многим активним социјалним, привредним и уопште цивилизацијским снагама и многобројним напорима за модернизацијом одузет историјски значај само због њихове везе са националсоцијализмом.

Уместо паушалне запреке која лежи над Хитлеровим добом, неопходна је промена наших већ усвојених појмова и термина, историјско ослобађање многих прошлих догађаја и личности које су у њима учествовале од принудних стега свеобухватног деспотизма. Пре свега, мора да се развије опсежно посматрање целокупне савремене немачке историје у оквиру које се догодио и националсоцијализам. Тако проширена перспектива ће, у погледу на многе проблеме, поново одредити место националсоцијализма у немачкој историји. На тај начин ће бити могуће да се критички и без оптужби проучи историјско деловање националсоцијалистичког периода чак и на друштвено уређење Савезне Републике, што је до сада било незамисливо. у

Не можемо се жалити на блокаду немачке историје изазвану националсоциализмом, док тај период истовремено ограђујемо од осталих историјских процеса. „Нормализација“ нашег поимања историје не може, једноставно пренебрегавати националсоцијалистичко доба и стално га заобилазити. ИМ само паушално дистанцирање од нацистичке прошлости представља известан вид потискивања и табуизирања. То чак може оставити утисак да рестаурирани историзам тражи алиби за оне области које су У међувремену „оздравиле", а које се простиру пре или после националооцијалистичке прошлости, Блокаду треба уклонити у корист моралног сензибилитета историје уопште, баш на основу искуства националсоцијализма, То је, коначно, и смисао овог рада који се залаже за историјско гледиште. Е =

С немачког превео

Александар Маринковић

Волф Вондрачеј.

Лекција о Немачкој 4, рау

Када неки италијански тим победи на великом међународном такмичењу, немачки спортски извештачи се одмах распитују да ли је неки од италијанских играча немачког порекла. Осим тога непрестано подвлаче да разни немачки фулдбалери веома добро играју фудбал у Италији. Познати смо по томе што одлично знамо како изгледа рај. Могуће је да никада нисмо научили како. се правилно доручкује.

На пример.

Немачки мушки хорови имају своје песме. Адолф Хитлер је поседовао немачког овчара. Чак и у време мира радо убацимо по коју реч о нашим војницима. Како је у Бону саопштено, Берлин лежи на Рајни. Чврсто смо уверени да све мора да буде онако како мора бити. И због тога смо поносни, јер још увек ни најмање не наслућујемо наше страхове.

Немачки гостионичари се радују када њихови гости разговарају о другом светском рату. То повећава приход. После трећег пива, странце нешто вуче у Хајделберг.

Показујемо туристима где се Хајделберг налази на мапи. И кад пада киша, он изгледа управо онако како га странци замишљају док сија сунце.

На пример..

Немачка национална химна има три строфе. Без обзира на то, она само понекад. почиње првом строфом. Мелодију препознајемо по трубама.

На местима за предах, дуж аутопутева, Немачка изгледа веома лепо. Већина немачких сеоских путева тако је изграђена да се и за време брзе вожње могу видети цркве у селу. Реда. мора да буде.

Страх од комуниста још увек је део нашег образовања. Наставници у школи говоре о Русији. Они кажу да многи Руси разумеју наш језик.

Родитељи задају деци велике брите.

Изгледа да се у Немачкој срећу само погрешни људи. О томе смо имали лекцију. За то брину наши закони. Још никада нисмо извукли корист од нашег разума. Облачимо црна одела.

ср, Травњак пред кућом је покошен. Благостање за све. Чистије не би могло да буде. То је главна ствар.

Заборавни смо. Само у нашим заблудама постоји делић истине. Али нико не жели да се с тим сложи. Верујемо и у свакодневне односе, а не само у политичке.

Хумор је посао специјалиста. Њихова је дужност да нас преко телевизије убеде у ведру страну живота. Али, онда се смејемо до суза, јер бисмо на све могуће начине желели да будемо озбиљни. Стално се истиче да је целина само упола лоша као што изгледа. Једна од најзабавнијих речи немачког језика је реч „револуција“.

На пример.

- Ко жели да упозна ову земљу, треба да разговара са фризерима. Они су на страствен начин типични за нас. У њихово образовање спада пуно | жестине. Краљица мајка је сасвим у реду. Краљица је добро. Краљ је добро. Чак су и деца краљевског пара одлично. Немачке новине пишу да У Грчкој поново владају нормални односи. · Ко није присталица ниједне партије, нити спортског клуба, спада код нас у нарушивача задовољства. У Шварцвалду шетачи поздрављају јед: ни друге. И суседи имају пса. ИзмеЂу осталог, читамо и новине. Свештеници се просвећују у исповедаоници Немица уопште није нага жена.

У вртовима испред породичних кућа стоје шарени баштенски патуљци. Наши министри изгледају симпатично. Каже се да живимо у демократији. У будућности, Немачка више неће поседовати прошлост. Пошто смо имали сувише прошлости и са њом још увек нисмо раскрстили, потпуно само је укинули. Сада нам иде боље,

На пример. .

Имамо довољно председника. Средоземно море је поново немачко купалиште. Не дува ветар са друге стране.

Додуше, понашамо се као да у Немачкој свако зна за Ото Хана", али иначе наша равнодушност је малтене производ историјских околности.

Један једини бегунац довољан је да се оправдају недостаци политичких идеја. Изједначавање појма „Сегтапи" и „Савезна Република Немачка" више је него преводилачка грешка. · Пошто нам тешко падају на памет једноставне замисли, поједностављујемо и тешкоће.

На пример.

Несрећа остаје привилегија несрећника, политика треба да буде привилетија политичара, каже се у Бону. Али ово надаље носи последице. Песимисти критикују оптимисте. И оптимисти контролишу песимисте. Тако код нас функционише оно што сматрамо политичким дијалогом. Али то ће једнога дана сигурно бити још јасније него досад.

Немци више не изгледају онако као да би и данас желели да се зову Мајер и Милер. Толико смо. даде у међувремену догуради. И ФИН. зију називамо напретком. | О

То је типично. Леп погреб је важнији од опоравка у Швајцарској. Чак ни мали човек на улици није постао већи.

Визуелно, сви изгледамо веома утицајно. Ко овде говори пред више од шест микрофона, тај, разуме се, има да каже више од других. Бољи аргументи одговарају бољој одећи. На те промене смо се навикли. Ми не кројимо политику. Желимо да оставимо утисак.

Неуморни смо доказујући једно другом да уопште нисмо онакви как“ ви управо јесмо. У Немачкој је робусно бити маљкав. Не разумемо шалу. Полиција помаже својим. пријатељима. Подмладак је ризик у који немачко становништво не жели више да се упушта. Због тога је наша влада

"товорила о природним катастрофама

и донела законе о јавним несрећама.

7) Демохришћанска унија (прим. прев.).

Ми носимо нашу судбину као униформу. Пљескамо лажима. Код нас су чак и дрвене стазе од немачке храстовине. Поново препознајемо Јевреје већ на први поглед. н

2 Наћп, Обо — немачки физичар и хемичар; доказао распадање рубидијума и цепање језгра урана; добитник Нобелове награде за хемију (прим. прев.).

С немачког превео Александар Маринковић

Белешка о писцу

Волф Вондрачек је рођен у Рулолштату, 14. 08. 1943. Студирао је филозофију и науку о књижевности у Хајделбергу. Живи у Минхену, О6јавио је: Егшћег ђегапп дег Таг пи елег 5ећиззуипде (проза, 1969 одакле доносимо причу Решзећипкеттсћи), Раш одег а!е Легз типа ећлев Небгђејзрле]5 (радиодрама, 1969), Ет Вацег хема! ти етег Ваџемп ееп Ваџегпјипреп, дег шптђефтре Кпесће метдеп УЛП (проза, 1970) Опишћиз (ргота, 1972), СћисКка Жпитлег (песме,

· 1974), Раз Тејве Еасћејп ат Оћг ете5з

апдетеп (песме, 1976), Маппег ипа Егаџеп (песме 1978), Гегле Сефсћее (песме, 1980).