Књижевне новине, 01. 07. 1985., стр. 22

Адолф Хитлер

Коме се пропаланда има обраћаши

оме се пропаганда има обраћати2 Образованој интелигенцији или мање просвећеној маси2 Она се има вазда само маси обраћати!... свој ниво има подесити према споСвака пропаганда има бити народска и собности схватања оних најограниченијих међу свима којима се намерава обрааћти. Да би што већу масу људи могла да обу хвати, њена чисто духовна висина да се подеси што ниже. Али, ако се ради о томе да се, када је у питању она врста пропаганде за истрајавање у једном рату читав један народ има увући у подручје њеног _ деловања, онда исто тако никада не може бити довољно велик наш опрез пред могућношћу избегавања пропаганде због њених превисоких духовних претпоставки... Пропаганда покушава да читавом народу наметне једно учење, а организација у свој оквир сподбија само оне који не прете да „из психолошких разлога постану кочничка папуча даљем ширењу идеја.

Пропаганда барата мноштвом у смислу идеје и чини га зрелим за оно време у којем ће ова идеја победити, док организација

односи победу трајним, органским и убојитим јединством оних присташа, који се по јављују као вољни и способни да воде рат за победу.

Победа идеје биће тим пре могућа што је више људи у свом мноштву пропаганда 06радила и што је искључивија, чвршћа и не поколебљивија организација, која практично изводи борбу.

“

(61) Себастијан Хафнер

Немци и Хашалер

трани посматрачи нису давали ду. га живота новој бонској демократији. „Немци нису прешли преко

Хитлера", био је општи суд. А сами Нем-

ци су говорили још годинама о „непревладној прошлости“, све док их та крилатица мало-помало није уморила, те су приметили да се у тој прошлости више и нема шта превладати., Била се завршила.

Начин, на који се она завршила, једно малтене немо стављање ад асја и прелажење преко ње, изазвало је много одмахивање главом. Било се очекивало неко разрачунавање, нешто као рат и накнадна победа Хитлерових противника над његовим присташама — а притом се превидело да то уопште није могуће, јер се у оба случаја радило о истим људима. 1938. или 1940. једва да је и било Хитлерових противника, а сада једва да је постојао икоји његов присташа. Не треба ни говорити о томе да је сваки од њих имао у себи нешто од присташтва 'и, истодобно, нешто од противништва. Наравно, било је и над- и пранациста, старих ратничких типова, који су се размножили (они првобитни су сада већином мртви, је ли) и који би увек починили понешто да би се о њима мало попричало. Као што сам већ рекао, они су тај фашистички потенцијал, који у својству периферне групе обитава у свим земљама и у свим временима. С њима се живи као са оним вирусима и бактеријама, које стално у себи носимо, а да од њих никад ни оболимо.

Велика колективна болест, хитлерска гроз, ница, која је Немце снашла о 1930-ој и петнаест их година тресла, није имала ничег заједничког са њима. Одакле је дошла, то сам покушао да објасним, и онај ко ово 06јашњење следи, лако ће схватити зашто се није повратила, Вера у „чудо Хитлер" била је спласла већ у другој половини рата. Колективни страх, који је он остављао за с0-

бом, јењавао је У другој половини пете де-.

ценије. Привредна криза, која је Хитлеру пружила голему шансу, није се повратила. Привредно чудо, и спољнополитичке успехе који су га наоко потврђивали, дало је У међувремену и демократија — једно још 60. ље привредно чудо и још здравије спољнополитичке успехе, оно што је данас свакодневни колач. Шансе за једног новог Хитлера, ако би га било, у Немачкој су данас незамисливо слабе. Немци више не чекају никаквог месију. Онај један, лажни, којему су били насели, био им је доста.

Прележане болести, верује се, дају имунитет. Богиње се не добијају двапут. А прележаних богиња се не присећамо баш много пута, Хитлер данас у Немачкој није тема разговора. Старији га се, о да, без сумње, сећају. „И он је тада искорачио испред фронта, а мени су се свети жмарци размилели по телу." „Мени је данас загонетно, како је један човек могао бити тако заносан.“ Баш као да говоре о прележаним болестима. Налазим да је то здраво.

Хитлер је још увек оружје само још у обрачуну генерација. Старијим се професорима и новинарима повремено обијају о главу цитати из књита и чланака, које су

Адолф Хитлер

написали између 1933. и 1945. Већина од њих због тога падају у мучаи кошмар. Мени је њих више жао, и питам се, шта ли би њихови данашњи млади прогонитељи били написали, ако би могли писати — јер на благу колективну грозницу ни они нису имуни; јесте, свако време има своју сопствену грозницу, Оно што Немце и Хитлера још веже, то је данашње стање ствари, тако ненадмашно · описано у кратком дијалогу из Марлоових „Јевреја с Малте" који као мото украшава један Хемингвејев роман:

„Али ти си се курвао."

„Да. Али то је било у једној другој земљи. А уосталом курва је мртва.". в

(2219) Из: 5еђазНап Набпек, Пје Решесћеп ишпа НшШег. |

Карл Јасперс

Разлика између рашноћ заочина и заочина прошиф

чођечанстшра Аугштајн:

- ко смем да се вратим на оно што сте малочас рекли, а то је, да нашој држави предстоји да поно-

во крене с почетка и да некако поруши

оне мостове који је спајају са државом злочинаца, онда долазимо до једног новог аргумента који се појавио код противника продужавања рока застарелости)

Каже се, да није у реду да само Немци буду кажњени, и то кажњени до седмог колена. Проминентни заговорник овог схватања био је ранији савезни министар Страуг, који је изјавио да је то „уздрмавање правне свести човечанства и кривотворење хисторије, јер се тим поводом све документује тако као да су само Немци починили ратне злочине".

Ја, са своје стране, сматрам да нам се с овим аргументом, који без сумње, само понавља једно у Немачкој већ одомаћено мишљење, макар оно за нас било и непожељно, да нам се с овим аргументом ваља разрачунати. Јасперс:

Тај аргумент не би био непожељан, ако би био тачан. Али, он превиђа радикалну разлику између ратног злочина и злочина против човечанства. Ратни злочини су злочини против човечности. Злочини против човечности — на жалост, та разлика између човечанства и човечности, јасна је само у немачком језику — злочини против човечности су све оне гнусности, које су назване ратним злочинима, а које су вршене над непријатељем. Злочин против човечанства је полагање права на одлучивање о томе које људске скупине и народи смеју живети на земљи, а које не, и спровођење овога права преко чина истребљивања. То се данас зове геноцид — реч достатна за умоство народа.

Умодрство народа означава, начелно, извршење пресуде над неком људском скупином, над неким народом, који не треба да живи на земљи. Онај ко такву пресуду захтева и спроводи, тај је злочинац против човечанства. Такве ствари су чињене против Јевреја, Цигана, умоболних. Сви, који су то схватили (а прва Хана Арентг)) објашњавају све преко једне изричито стечене свести: ниједан човек нема право да пресуди да нека народност не треба да постоји. Онај ко на темељу такве пресуде спроводи истребљење народа помоћу неке организације, и у њему сам учествује, тај чини нешто што је различито од свих злочина који су се до сада појавили, Тај ради против једног принципа, који лежи у постојању човека као таквом, у признавању човека као таквог. И, јер тај то чини, њему ваља вратити: човечанство, дакле, са своје стране, не може пристати да живи заједно са људима који то чине.

Друкчије казано: као што државни јавни тужилац у појединим државама захтева смртну казну за неког починиоца, због општег интереса, чак и кад рођаци убијенога и не подигну тужбу, тако би се исто морала успоставити једна инстанца човечанства за случај да било која људска скупина неку другу истребљује. Људи, који то чине, и само такви људи, морају (се, у име општих интереса човечанства, казнити смрћу.

Противници смртне казне могу навести много тога себи у прилог. Заговорници такође. А противници би се, чини ми се, кад је у питању ова врста злочина, коју одређују посве друкчије димензије, могли изјаснити за смртну казну, ' Н

ђ У Бундестагу је 1965. одлучено, после бурне дебате, да се рок застаревања почињених злочина на ционалсоцијалиста продужи.

2) Хана Арент (Наппасћ Агепаф (1906 — 1977) социолог и политиколог, ученица Хусерлова и Јасперсова, емигрирала 1933. у Француску, а 1940. у САД. У својим радовима се посебно посвећивала обрачунавању са тоталитаризмом,

Из: К. Јазрегз,. РгоуокаНопеп, езргасће ипа

Тиегмје уз и (С)

Гођор у Рајхенберту, 8. децембра 1938.

ва омладина, она нема да учи ништа друго, до немачки да мисли, немачки

да дела. Када овај дечак и ова девојчица са својих десет година уђу у наше организације и тамо често по први пут уопште добију и осете свеж зрак,

тада, четири године доцније, прелазе из Јипеуок у Ни егјивепа; и тамо их држимо опет четири године; е, тек их тада не дамо у руке наших старих твораца класа и сталежа, него их одмах примамо у Партију Илиу Атђентол, у 5А или у 55, У М5КК и тако даље. МИ ако су тамо годину и по или две, а још нису постали посве национал-, социјалисти, ступају на рад и тусу опет брусе шест и седам месеци, све с једним симболом, немачким ашовом. А ако им, након шест или седам месеци, преостане још понешто од класне свести и сталешке охолости, тада их узима ууећстасћЕе на двогодишњу даљу дораду. МИ када се, након две ИЛИ три или четири године, врате, тада их узммамо ми, да нам се ни у којем случају Не би изотели и поново пали међу отпаднике, спет у 54, 55 и тако даље, М тако 9НИ не бивају никада више слободни, целога

свог живота.

Превео С. Гуџевић

Ериљ Фрпд Саасађање

Као прво треба да спасемо Лењина од Стаљина

Али Лењина можемо да спасемо од Стаљина само

ако прво Лењина спасемо од Лењина

Али Лењина не можемо да спасемо од Лењина

ако прво Маркса и Енгелса не спасемо од Лењина

а Маркса и Енгелса можемо да спасемо од Лењина само ако Маркса и Енгелса спасемо Од Маркса и Енгелса

(и то не само Маркса

од касног Енгелса

већ на пример и Енгедса од касног Маркса)

ако спасемо њихово добро од њиховог зла

њихову величину

од њихових ситничавости

њихову човечност

од њихове нечовечности њихову борбу против отуђења од њихове отуђености

њихова питања

од неких њихових одговора њихове спознаје

од неких њихових претпоставки

њихове методе

од неких њихових метода и њихове несавршености

од њихове савршености

Људско тумачење историје

Франко је био велики човек са много мана и у основи само човек као и сваки други Хитлер је био велики човек са много мана и у основи само човек као и сваки други Стаљин је био велики човек са много мана и у основи само човек као и сваки други Черчил је био велики човек са много мана