Књижевне новине, 01. 07. 1985., стр. 23
ЏПреписка
Има разлаота за радосш
еј В. Адорно Максу Хоркхајме-
Лос Анђелес 9. маја 1945
Драги Макс,
Ое: потребу да Вам данас иако нема неке „прагматске" нужности би за то, папишем пар редова, да х изразио жаљење што нисмо Заједно доживели крај нацистичког режима. Коначно, Хитлеров режим је представљао непосредни узрок ових опољашњих догађаја у нашем животу за време последњих дванаест година, а нада да би се могла десити промена била је једна од основних снага које су нас одржавале на животу „док, посматрано с друге стране чињеницу да је живот нас двојице постад један заједнички живот уопште не можемо одвојити од фашизма, тако да су се ЗА нас срећа и несрећа у овој фази нераздвојно стопиле. Необично је то да живот ипак прима властиту тежину, тако да онај повод постепено сасвим нестаје из свести, кад што је у дугом Фаустовом животу потпуно заборављена опклада ЗА коју је његов живот био везан, и ње се онда на крају па нужди и на брзину још једном сећа Мефистофелес, који у основи добија опкладу, а да то у односу на осамостаљени живот ствар: но не значи ништа одлучујуће. (Управо због овог веома дубокоумнот момента у конотрукцији Фауста, тај би комад овде, као што сте Ви једном формулисали, критиковали као »ђашу ограптед«.)
Као и најчешће у нашим контроверзама, ·
показало се да смо обојица били у праву. Моја грађанска теза да се Хитлер не може одржати, обистинила се, иако са закашњењем које јој даје ироничну димензију, другим речима: производне снагв привредно развијених земаља ипаж су се показале јачим од технолошке и терористичке оштрице ових који су у том развоју заостали: рат је, у складу са целокупном историјском тенденцијом, добила индустрија, против војске. Обрнуто је, међутим, истина и оно што Ви тврдите о историјском насиљу фашизма, с тим што је ово насиље променило своје место боравка, слично као и ширење грађанства у Европи након Наполеоновог слома. Чини ми се да је готово могуће да се догађај дешифрује на основу стратегије: у стратешком смислу “од времена инвазије на Запад није вероватно пружен никакав 03 „биљан отпор, тако да је млади предузетни банкротер своје послове препустио јакој фирми, Свакако да је у техничком смислу. пропад покушај споразумевања са Западом на рачун Русије, али он је био задат од стране светског духа, и сада се сасвим јасно назире конфликт између две тоталне позиције, конфликт коме се не може измаћи. Немци су побеђени, али су својим активностима разумели светску историју. Упркос мрачној перспективи — у погледу које је између нас двојице одувек постојала сагласност — ипак има разлога за радост; на једној страни, зато што у свету који се, како изгледа, из једне катастрофе сурвава у другу, сваки предах представља срећу, а затим и због тога што се највећи ужас ипак зове Хитлер и Химлер, а он је додуше и другде могућан, али ипак још није постао стварност. Овога пута је све прошло боље него што сте Би мислили, а можда ће све ићи боље него што смо обојица мислили. н
(ил) Ваш стари Теди
.
Да. лп је могућно друпитбо
мрађа2 Писмо Макса Хоркхајмера Маидон
Хоркжајмер 20. Јуни 1948.
Франкфурт на Мајни Хотел Сактоп
ага моја! Зи = то сам већ писао, јуче је поче-
ао ш 3 К ла монетарна реформа. то па чи да је од тог тренутка вредно
на једну десетину, а У повна моћ пасти још ниавно неће бити смањеС друге “стране је такође истина да је новац раније поседовао 5 мо номиналну куповну моћ. једино вала = могло добити за немачке новчанице ја рационисане намирнице, карте за 14. и: Виа браћај и практично безвредне ситн ит остало се могло наћи само на црној 1 5 и могло се купити само за натуралије, = ТЕ ну валуту или невероватне цене. пне МА психолошки започели прилично вешто, ке што су објавили да ће ранија парни У о ном обиму бити замењена новом а и. Али појединац не може да промени и Ба четрдесет марака готовог новца. АЕН који се налази У банкама за сада Г ЈУ он је блокиран и тек за једну или д У мице биће познато под којим Уто пише се он мењати за нове монете. прим о и деја је да се практично изврши кон
новца смањена стварности ће ку же, пошто цене нар не у истој сразмери.
вање огромних сума које се налазе код дрноберзијанаца. То се постиже оним законом о четрдесет марака. Јадац се састоји међутим у томе што метални новац у износу до једне марке уопште неће бити мењан; могу се мењати само новчанице од преко једне марке. Новчанице од марке, и све што је испод тога, једноставно имају номиналну вредност од једне десетине. А пошто постоји око 800 милиона у таквом ситном новцу, они који су били довољно мудри да тај новац сакупљају направиће добар посао; а уосталом ни психолошки није нарочито повољно што убудуће треба да у оптицају буду старе новчанице од једне марке, на којима ће бити доштампана вредност десет пфенинга. :
У сваком случају је веома занимљиво посматрати начин на који Немци прихватају ове мере. Нисам срео ни једног ко се није изражавао као да је експерт за националну економију. Сви све знају и у основи су спокојни. Наравно да постоји прикривен гнев против окупационих снага,/али човек доби ја утисак да овај гнев истовремено представља идентификацију. Они отприлике размишљају овако: „Невероватно је да с нама поступају на овај начин а при томе сви знају да смо ми највернији савезници које могу да имају у Европи.“ Чврсто верујем у то да ће оног тренутка када им се за то пружи прилика, Немци поново водити исту политику као и прошлих стотину година — нападачки, развијајући политику војне силе. Радост коју човек овде може осетити у контакту са појединим људима везана је можда управо за то што они у основи никад нису постали самозадовољни грађани, него да је њима увек управљано. Управо зато је извесна енергија скренута у интимну оферу, иста сна енергија која је код других народа текла у спољашњи политички разум. Тако је настала немачка „интимност". То додуше више. не важи за младу генерацију. Она је посредством Хитлера у невероватној мери оријентисана ка напредовању. Од интимности нема ни трага.
На универзитетима се формирала једна нова врста оштроумности и верзираности, ко-
ја сада веома олакшава концентрисање на.
рад са најталентованијим, док је другима препуштено „бифловање"“. Као и другде и овде важи то да професори представљају елиту у негативном смислу речи. Околност да они који су починили срамна дела нису кажњени него пре награђени, страшно ће се осветити на обликовању карактера целог народа. Треба само помислити на то да је неколико процената оних Немаца који су ризикујући свој живот стварно били против фашиста данас у основи још увек у сваком
погледу оштећено. Не само што они немају
никаквих протекција у односу на некадашње чланове партије, него овима управо полази за руком да целокупни терет који Немци као поражени сносе пребаце на њих. То наравно не значи да није погођен и по неки стварни фашиста, али посматрано у целини, пре свега и највише, погођен је мали број оних који су били пристојни. Пропалице се помпезно денацификују и враћају на старе положаје. Сада је у току процес денацификовања против господина ректора Плацхофа. Председавајући на суду-ми је писао да је чуо за мој долазак, и замолио ме да дођем и помогнем у тој ствари. Али ја ћу још добро размислити да ли да се кад једини сведок оптужбе посвађам са целим Универзитетом. Такве ствари доносе почасти, али никакву корист. Има сигурно много оних који су били исте такве свиње као господин Плацхоф и који већ одавно поново одгајају немачку омладину. (1
Сада настављам писмо диктирајући га госпођи Екмајер. Она је дошла са мном у филозофски семинар, који се налази у неоштећеном делу Универзитета, и ту су још увек столице на којима смо седели пре несреће, И сада све то даље служи истом диљу. Све, додуше, изгледа по мало неугледно, али и то ће убрзо бити поправљено. Поглед кроз прозор већ показује ужурбану градњу, а одмах након монетарне реформе ће. сас. вим сигурно све захватити полет. Све изгле. да тако као да су године пакла представља ле само по мало невешти прекид, због кога преживели сада треба да трпе. Она дубина коју су професори и студенти раније још поседовали, сада је, чини се, потпуно нестала. Сви они репрезентују само пуки, неспутани нагон за напредовањем, за каријером, моћи, и тако се изузетно уклапају у свет ко. ји их окружује. Дубина је била особина човека у време када је друштво још функционисало на основу међудејства индивидуалних одлука. Данас се убрзано приближавамо управљачком друштву у коме ће све одлуке доносити управљачи, а човечанство ће се претворити у хијерархију управе и оних којима се управља. Тиме се и орган одлуке од индивидуалне способности претвара у 0: собину контролне инстанце. Док су у старим односима обзири који су успоравали радикално ширење владавине играли, у форми савести „нужну улогу у унутрашњем животу индивидуа, они се сада појављују као захтеви подгрупа у самим гремијима, тако да за унутрашњи живот индивидуа више не пос тоји друштвени разлог.
Али зато се сада у људима развија читав низ нових квалитета, 9 којима не треба без даљег судити лоше. Ту спадају повећане тех: ничке способности, диференцирани начин кооперативног укључивања у различите гру. пе, нови начин социјалности. Питање је међутим да ли су те особине само остаци ста. ре људске супстанце који ће нужно нестати када ње више не буде било, Да ли је једно друштво заиста могућно као друштво мрава, без душе2г Или је могућно да се душевне функције пренесу на колективно, па да се онда полазећи од њега поново пресликавају у индивидуумуг Извесно је да ово гашење душе индивидуе доживљавају изузетно болно. Притисак који сили на адаптацију у новим односима немилосрдан је, а бројни појединци, сви они који не могу да се промене, посустају. То не значи да је бол свестан. код већине, он се изражава као нагон ка бескрајној марљивости — много више него
у болном осећању — као жигосање, површност осећања, одсуство истинског бола.
(480)
Однос између немачке и, савезничке биро. кратије необично ме подсећа на онај између синдикалног вођства и послодаваца у де. ценијама пре Хитлера и првог светског рата. Синдикално вођство било је гурано од стране радника који су га до извесне мере критиковали, а у преговорима са послодавцима је стекло извесно разумевање за њихову ситуацију и тако је доспело у психолошку супротност према масама које је заступало. У основи, они су имали понешто заједничког са индустријалцима са којима су преговарали, нешто што нису могли делити са неразумним друговима. Слично се сада догађа немачким политичарима и бирократама у односу на њихове земљаке, с том разликом што немачки политичари имају много више оног заједничког са окупационим институцијама него што су некадашња синдикална господа имала са послодавцима. А оно што важи за бирократе (сви они су политичари, па чак и ситнији пословни људи), још У већој мери важи за професоре, свештенство и све друго што ту спада. Формирао се тип интернационалне елите у сум; њивом смислу те речи, и за њих не постоје никакве границе. Наравно да се бирократе и професорска елита делимично налазе у о горченим политичким споровима у којима се иопољавају и социјалне супротности, У ствар. ности, ту је реч само о борби петардама.
Јуче сам био гост једног професора у Хамбургу. Присутни су били један или два симпатична човека, пре свега неки пристојан трговац кога је његов невероватно висок крвни притисак већ осудио на смрт. Карактеристичан је, међутим, био један господин са севера Немачке, који је имао срећу да буде заједно са осталим конзервативцима
које је Хитлер прогањао у последњих пола.
године свог режима. Он представља такозвану моћну личност, и основао је организа цију коју подржавају сви добронамерни људи, а чији задатак је да уз помоћ неукусне поповске филозофије која се налази испод нивоа напада некадашњег ОСимплицимуса, што пре изнутра ојача Немачку и учини је добрим савезником. О његовом гласу кад мирног Немца чуо сам већ у Њујорку (толико гласно је викао), где он сада у рекламне сврхе жели да оде. Он сам каже да жели да у једном „разговору“ удружи целокупну немачку „елиту“, која би онда тај разговор проширила преко националних граница, један. над-јасперс који се бави културно-организацијским радом и који неће, као онај, бити задовољан катедром у Ба. зелу.
Знам да сам неправедан, јер овде нема ничег што би могло представљати алтернативу, а људи су сасвим цивилизовани, и у сваком случају љубазнији од просечних политичара који су припуштени на положаје. Али увид у нужност обављања неког посла не може ме одвратити од процене квалитета који су неопходни за његово извршавање, То је сасвим нехегелијански и можда чак незахвално, али исти аргумент можда могу применити и код себе самог: ако ником не упада у очи та сива очајност која почива на таквим ликовима и на: атмосфери коју шире око себе, онда. можда и у самом свету недостаје један супстанцијални моме. нат. [|
С немачког превео Зоран Бинђић
Хајнер Милер
Пејзаж са артонаушима
Да говорим 2 себи Ја Ка
О коме је реч када
Се говори о мени Ја Ко је то и
У киши птичијег измета Са кожом од креча Или друкчије Ја стег
Крвава рита која се лелуја
Између Ништа и Нико
Ја испљувак једног мушкарца Ја испљувак Једне жене Фраза за фразом Ја шпиља сна Названа мојим случајним именом Ја страх од мог случајног имена
МОЈ ДЕД ЈЕ БИО
идиот У БЕОТИЈИ
Ја моја пловидба.
Ја мој поход Мој
Ход кроз преграђе Ја Моја: Смрт
У киши птичијег измета Са кожом од креча Сидро је последња пупчана врпца
Са хоризонтом ишчезава сећање обале Птице су растанак Оне су повратак Одрубљено дрво заорава змију Море
Фолија између ја и Не више Ја труп лађе МОРЕПЛОВЧЕВА НЕВЕСТА ЈЕ МОРЕ Мртваци кажу стоје на дну
Усправни пливачи Док им св кости не распу Рибље парење у оглодалом грудном кошу Шкољке се припијају уз лобању
Жеђ је ватра
Вода прогорева кожу
Глад изгриза десни Со усне.
Длаке подбадају усамљено месо
А онда мушкарац креће на мушкарца Топлина жене је тихи пев
Звезде су хладни путоказ
Небо врши ледени надзор
Или неуспело искрцавање Против мора сикће Прасак пивске конзерве
· ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГ МУШКАРЦА
Сећање на тенковску битку Мој ход предграђем Ја Између рушевина и шута буја НОВО комфорне ћелије за јебање Екран бљује свет у собу Хабање је упланирано Уместо гробља Контејнери Модели од отпадака Урођеници бетона Накдзе перфориране рекламним спотовима У униформама јутрошње моде Данас су млади авети Мртваца сутрашњег рата ОНО ШТО ТРАЈЕ ДЕЛО ЈЕ БОМБИ У раскошном парењу беланчевина и Алуминијума Деца праве пејсаже од ђубрета СМРТ ИМА НАДЕ МЕЂУ БУТИНАМА Можда и југословенски сан између поломњених статута у бекству Пред непознатом катастрофом Мајка у јарму Старица са нарамком дрва У зарђалом оклопу трчкара БУДУЋНОСТ ЧОПОР глумаца пролази парадним кораком ЗАР НЕ ВИДИТЕ ДА СУ ОПАСНИ ТО СУ ГЛУМЦИ ЈЕРЕ5 5ТОНАВЕМ ЉЕВТ ПСЕТО Каљуга речи из мог ; Напуштеног ничијег тела Како наћи пут из ове шикаре Мојих снова која ме полако И нечујно обраста Дроња Шекепира У рају бактерија Небо је рукавица за лов Маскирана облацима непознате израде Предах на мртвом стаблу Сестре лешеви Моји прсти се играју у вагини Ноћу у прозору између града и предела Посматрали смо лагано умирање мува Тако је стајао Нерон изнад Рима у заносу А онда су кола дошла по њега Песак у зупчанику Један вук је чекао на улици док се нису ј распала Вожња аутобусом у праскозорје десно лево Сестре су се пушиле испод хаљине Подне Расу њихов пепео по мојој кожи У току вожње чусмо како се платно цепа И видесмо како се слике сурвавају Шуме су гореле у ЕАУЗТМАМ СОТОВБ Али за'наше путовање није била пристаништа МО РАЕКМО На некој раскрсници једнооки Полифем је регулисао саобраћај Наша лука је била мртав биоскоп На платну су се буђале филмске звезде У благајни биоскопа Фриц Ланг је давио Бориса Карлова
. Југо се поигравао са старим плакатима
ИЛИ НЕУСПЕЛО ИСКРЦАВАЊЕ Мртви ! црнци
Као колчеви набијени у блато
У униформама својих непријатеља
рО УОЏ КЕМЕМВЕЕ ро УОЏ мо 1 ромт
_ Скорела крв
На позоришту моје смрти
Завесе су се подигле док сам стајао између
: планипа У кругу мртвих сапутника на камену Када се појавила ишчекивана летилица Без мисли сам знао Ова направа је оно Што су моје бабе називале Богом Ваздушни притисак је збрисао лешеве са платоа
ИМ пуцњи праснуше у моје тетураво бекство Осетих МОЈУ крв како тече из МОЈИХ жила И МОЈЕ тело како се претвара у предео МОЈЕ смрти
С ЛЕЂА СВИЊСКО ВЕИЛО Остало је лирика Ко има јаче зубе Крв или камен
Превела Бранкица Јовановић
х
Напомена: Одломак који овде доносимо узет је вз Милерова драмског текста: ОБАЛА БУБРИШТЕ МЕДЕЈА КАО МАТЕРИЈАЛ ПЕЈЗАЖ СА АРГОНАУТИМА који, уз још четири дреме Милеровс, излази као кнтегралан у преводу Б. Ј. најесен код само сталног издавача ,„Рогоз'"'. 5
о Ае