Књижевне новине, 01. 05. 1988., стр. 8
г или
да се подсетиш какав је био поступак приликом пријема у болницуг | Јеси ли био самосталан у одлуци2
Јесам. Јесам, јесам. '
— Ти кажеш: „Овај остаје у болници", и он остане2 ;
Јес, је“. Не само што сам био самосталан него сам имао и извјесна права, знаш, је ли, тамо.
— Хоћеш ли да ми кажеш нешто о томе2
То је овако (било). Рецимо, било је (таквих) случајева, и ми смо увађали (у болницу) оне којима је пријетила погибија, знаш, које су они узели на нишан и које су млатили. Онда смо их увлачили унутра, знаш. Ове комунисте, је ли. И кад су они били тамо, долазили су ови и кажу: „Ми требамо овога туде." Есад Шабанац и ови. Ја кажем: „Не! Он не може!" „Па“, каже, „може“ И ово и оно; свађали смо те. „Не“, реко', „и готово!"
Онда сам постављао, рецимо, код Цундера и код ових...
— Ко је био Цундер2
Доктор Цундер. Он је један Словенац. На њега су нарочито пик имали да га извуку, знаш, тамо и да га убију... Онда сам ја поставио медицинаре код свих (тих). И они су по ноћи морали дежурат да их ови не би одвели; по ноћи, разумијеш. Јер они би онда мене — ја сам им'о, овако, једну собицу близу болнице — пробудили; да дођем. „Марш", реко', „напоље! Нема ту бога! Још по ноћи дођете!" И тако. Било је таквих случајева, знаш. .
— Ти си та права имао у односу на такозвани Центар2
Јесам ја, врага, ја сам си права та... Овако је то било, знаш. Та права, хм.
Мене је Кемал Биједић хтио убити у Сарајеву. Ликвидирати, Било је то. Онда је одјурио један пуковник, млади, Лолић се зове; тај који је био од Удбе. Он је одавле, из Загреба, односно проте Лолића из Карловаца он је син. И ту сам им'о, са том фамилијом (познанство)... Доктора Лолића сам лијечио, разумијешш, односно нисам лијсчио нето сам га пре траживао тамо, (радио сам му) биолошке претраге. М тако сам се упознали. Ја там одлазио тамо, на ручак су ме звали, с њима се знао, с тим учитељицама!, А тога малога је нисам
знао. Он је био у партизанима и постао пуковник Удбе, у Сарајеву. И сад је тај, кад овај Кемал Биједић каже да ће мене ликвидирати, одјурио у Београд. Дош'о је у Београд и казо је Марку. Овоме...
— Леки Ранковићу2
Ранковићу, разумијеш. Казо му тамо.
А мене је Ранковић познав'о. Он је долазио овамо за вријеме старе Југославије, долазио к мени у Хигијенски завод. Ми се познамо отприје, знаш, и он мене јако, овако... Он ми је доста ваљо и у партизанима...
“гз'Кад сам био замјењен:, довели су ме тамо и стоји он туде и каже мени: „Па, добро, Никола; зар ти мене не знаш2" „Не знам“, реко', „који си ти2" „Па ја сам Марко." „Ма који Марко2... Ма јес то ти!" Ја устансм и пљеснем га по плећима“
Ја нисам знао, знаш, је л, да је он буџа нека тамо. И тако. И каже: „Ништа, сад ћеш
А а ли би био љубазан, молим те,
узет болницу, биће ти добро. Ти пази", каже,.
„да нам", каже, „не умиру много од пјегавца. Ликвидирај пјегавац“ ИМ тако. И ја сам лик· видирао, стварно, пјегавац. Онда сам и сам добио пјегавац.
— У партизанима2
У четвртој офензиви. ИМ тако. Одатле он, Марко, мен зна, знаш, је ли...
Шта смо оно (почели)2...
— Да је Лолић отрчао да исприча...
Да. Он (Ранковић) одма' је телефонирао: „Ни за бога ни длака с главе не смије му пасти!“ Онда је отишао код Тита. и Тито је удар'о шаком — овај (Лолић)у прич'о ми је ударо шаком, и каже: „Безобразлук један! Шта се они усуђују! Так'е ствари!" И одма' је телефонир'о и ови су се, онда, сасвим усрали, доље, разумијеш, је ли. Били су блиједи, овако. = |
„„Ајде", каже, „друже докторе, изволи 'вамо", каже, „код нас, на ручак." Они су имали посебно спремање. „Марш", реке, „у пизду материну !" .
— Извини, молим те, морам да ти поставим питање. Тито и Лека Ранковић су сигурно била два прва човека у Југославији, Кад су они чули да си ти у затвору и да Џемал Биједић намерава да те убије, зар нису могли да те ослободе 2
Овдје је Бакарић једанпут (причао): кад је Беругицка (Анка Берусја имала неки именданм, питала је Сремца (Златана25): „Шта ради", каже, „стари Никола2" „Шта ради2 Ето га, ту је, живи некако. Болестан је.' Онда је Тито рек'о: „Е, ја сам њему спасио живот у Сарајеву." Онда је он то рек'о, мени су одма' јавили, Тито је реко то: „ја сам му спасио живот у Сарајеву." И, факат, јесте. То је истина, знаш, је ли... 7
Овај, шта је, гдје смо оно стали2
— И ти си стекао посебан статус..:
Е, да. Кад сам ја видио да мене неко заштићава, и то сам могао знати да' је Ранковић, (који) био је онда бог и батина, и, 'вамо, Тито, онда сам се ја обезобразио. Они мени више нису смјели ништа. Дигли су руке. Кад ја нешто рекнем, Есад Шабанац: „Добро", каже, „„докторе, у реду, У реду." Ништа он није смио. )
Обезобразио сам се
И ја сам масу људи ишчупо тамо. Кажем: „Шта, богаму ! Не'ш те људе! Овамо мора, он
и
кн
Авива Ури: Без наслова
је болестан", кажем. „Мора и!' (у болницу)“, кажем. Дрско, безобразно. ја сам био до-
_ ста безобразан доље. И извлачио сам људе
горе (у болницу)...
. Овај — како се зове2 — што је био — умро је, јеб'о га ћаћа његов — замјеник онога Есада Шабанца2... Један пута ме је пред свима тамо (напао). Нека је (група) дошла, неки је конвој дошго, и туку и', свако. И каже мени овај да и ја тучем, Ја нисам хтио, знаш, је ли. Онда је овај иступио. Каже: „Ти деморалишеш овдје свијет! Ми ћемо тебе, једнога, кроз строј, 6ога ти твога!“ И полетио је према мени. Онда је мени овај мој исљедник Васаб, који ме је симпатизирао, (викнуо): „Бјеж', докторе, јебем ти бога! Бјежи горе, у болницу! Тамо!“
Тако, ја сам имо (заштитнике). Мене су заштићавали и ја сам се онда (обезобразио). Био сам доста беозбразан. Хватао сам (и спасавао) људе; оне који су били угрожени. У болници их је било пуно, (тако) да је овај вик'о: „Ти си“, каже, „покупио све најгору банду овдје!' каже... Овај, ту, што је умро. Государевић! Государевић,
— Можда Сударевић»2т
Сударевић, јесте! Сударевић, јесте, јеб'о га ћаћа, Црк'о је.
„Нек вас једу вашке!"
— Хоћу да ти кажем да ми, логораши, имамо другачију представу 0 пријему у болницу. Наводно, ти јеси могао да кажеш: „Овај ће доћи у. болницу.“ Али тада би павиљонски хигијеничар ишао собном старешини, па би рекао: „Доктор Николић тражи да тај и тај буде примљен у болницу.“ И собни старешина би, ако би хтео, трчао иследнику, па би питао. МИ иследник би одлучивао о томе. Је ли то тачног
Је“, јес', јес, исљедници, !
— Да ли (се Удбин лекар Плећашв мешао у то кога примаш у болницу2
Није. Није се он ништа мијесшао.
Само, он је велка свиња био. Једанлут, кад сам ја њему рек'о: „Уши, имамо уши", да бисмо требали Ди-Ди-Ти, он ми је казао: „А", каже, „не треба Ди-Ди-Ти! Нек вас једу! То су стерилне уши" Ја кажем: „Могу оне битид,. " А он: „Шта“, каже, „јеси л' мало, 02" Знаш2
— „Јеси ли мало полудео2"
ИМ, не лези враже, дође пјегавац. И они су горе...
Овај је рек'о, јавио је: „Појавио се паратифус" Та курва, јеб'о му пас матер, тај лопов удбашки! Онај што је био кобајаги здравствени помоћник, разумијеш. „А", каже, „Николић мисли да је пјегавац.“
— Како се звао тај здравствени помоћник2
Ћаница. Ћаница, јес. Ћаница Фе
— Не, Ћаница О. је други човек.
И овај се зове Ћаница О. То је његов рођак. — Исто Ћаница 0.2
Јес“, јес, јест, А ово је друго. Ћаницу О. ја познам, он је врло добар. Био сам код њега неколико пута; ту... Овај, шта сам хтио да кажем2 | ;
— Он је јавио да се појавио паратифус...
Да, да, да. Онда су ови моји другови, мислили да сам ја мало шен'о. Како ће2... Јербо, знаш, немогуће је да се појави пјегавац. То је искључено. И онда су мислили да сам фул'о, знаш, је ли; да то није пјегавац.
А ја не могу (да погријешим). Ја га затвореним очима могу да познам. Знаш, ја сам тога видио у Јасеновцу — на десетке хиљада. А тамо, у партизанима — (оболијевале су) читаве бригаде. Пјегавац ми не може утећ. Да је он, не знам, на милион људи један, ја ћу га наћ'. _ и
И онда су и они мислили да сам ја, знаш, је ли... Онда је овај допшго горе, у болницу. Каже: „Е, докторе.. :' -
А, не. Онда је овај, управник, мене звао на телефон. Ја сам реко што треба. И он је све мјере подузео. Баш тај жандар — како се зове онај, управник логора што је био2. Дамњановић. Дамњановић.
— Бранко Дамњановић2 Дамњановић12.
Онда је он мене... Што сам рек'о, то је, све, он дао. Одма'. Наређење.
А овај је (вдравствени помоћник Марко О) мислио да сам ја фуло. Онда је дошао горе. „Е“, каже, „докторе, ал си најеб'о." „Заштог" Каже: „Па није то пјегавац, бога ти. Па то је паратифус" „Ма јебем ти", река, „бога, и теби и твојој медцини;' Ја му 'вако кажем.
Мислим, Бранко
Биједић ме је хтео убити.
Драгослав Михајловић разговара са Николом Николићем
„Није пјегавац!' каже. „Није!“ „Е па, добро",
кажем, „ови“ десет ћемо... Послаћемо их у Ријеку“ кажем, „па ћемо видјети је ли пјегавац.> „„Оћемо, 'оћемо, 'оћемоооо! Ја одма идем по брод!" Он је мислио, он је био сто посто убијеђен...
Хтио ме зајебат, онако. И отш'о је доље. И ја то пошаљем.
А то се не смије. Не смије се болесник од пјегавца слати, мора се изолират, А ја сам послео. Нек иде у пизду материну, нек све зарази! И он је отипго. И, јасно, извадили су феликс!3, један на шестсто, један на осам стотина... Онда је Удба (запрепастила).
Пегавац на Голом
Одакле ти људи2 Одакле пјегаваца Ово, оно, знаш, је ли. Онда је Удба тамо, знаш, стопирала, и дошли су горе, У Београд. Каже: „Пјегавац на Голом!' „Види, бога ти", каже, „нашег Николе, бога ти. Ипак је он то (добро оцијенио)“, каже. „јеси ли видио2"
И онда ти долази Биједић, онај што је Титов лијечник био14%, Био је са мном партијски (повезан2), био је врло поштен човјек.
— Дошао је на Голи2
да. Допго к мени, каже...
— је ли ушао у логор или су те звали тамо2
Не, не, звали су ме тамо, у заповједништво, И, тако, каже: „Бога ти", каже, „ето, право да ти кажем, мислили смо да си пошашавио. је л' видиш шта се нашло2"
Е, онда, све је то стопирало, ово, оно...
— То је било априла педесет и прве године. Проглашен је велики карантин, за читав логор, који је трајао десетак дана.
Јес, јес, јес. А, не, какви десетак дана, трајао је два мјесеца. Два мјесеца је трај'о. — Мислим, није се радило десетак дана.
Ма знам то. Иначе, била је изолација. И онда смо цијепили. Цијепили су се онда... и,
овај, шта сам хтио да кажем2...
Али за то вријеме је већ помрло... Одма'. Који је год био добио, био је готов, знаш, Није мог'о издржат.
Двеста тридесет мртвих
— Колико је било мртвих због те епидемије2 Ја мислим око двјеста трид'сет да и' је умр-
ло... Ту сам имао једну собу. Мртвачницу... — Двеста тридесет2 Ја, ја. — Само од пегавца2 Да, да. . — Како ти закључујеш да се пегавац појавиог То је неко тамо ставио уши инфициране. — Мислиш2 6 Ма, јес.. Јес, то је. Или је — интелиџенс
неки, Ја мислим, интелиџенс неки, знаш. Или енглески или амерички, разумијеш, је ли. Он је тамо убацио.
— А како су они могли да дођу тамог
Ух, јебем ти, па они имају шпијуна колко "дћеш! Ти не знаш овдје уопће ко је човјек, ко је шпијун, 'А ти бога, ал си ти чудан!
— Хтео сам нешто да ти кажем. Ових година један бивши средњи политичар у поверењу је испричао моме пријатељу, као што је тај пегавац можда био проширен намерно, да је Удба изазвала и онај пролив, односно, како он сматра, жутицу,. Шта ти као лекар о томе мислиш 2 у
Не, не, не, не. Не, не. То је све криво. То није истина.
— Знаш да смо сви патили од пролива2
"Они су се бојали епидемија више него ико; ови. Јербо ако умре... Они су знали да су људи изгладњели, да ту не може издржат, знаша Ако помру, на њи' ће бити вика да су за то криви, разумијеш, је ли. И овај, рецимо, пјегавац: па, они су се ужаснули кад је констатирано да је пјегавац! Ужаснули су се. И онда су настале :траховите узбуне. Долазили су озго сви неки могући доктори, тамо се са мном коноултирали, и ово и оно. -
Али јесам а, факат, тамо водио, заправо,
ту епидемиологију. М тако. Онда, имао сам, неку, власт, разумијеш,. Све што сам рек'о (урађено је). Ови су курац, ови исљедници: ништа нису мрдали, нису смјели (ништа)... И тако. | Да, то је. И угушен је тај пјегавац. Угушен је — баш због тога, разумијеш, је ли. у
— У то време ја сам такође био на Голом отоку. Тада смо у баракама имали ваши, стенице, буве, стоноге, уволаже...
е.:: о ;
— Имали смо скорпионе. .. “4
И змије, бога ти.
— змије..: Било је свих могућих паразита на свету, . «
Јес", јес, јес'.
— и тада је то, у карантину априла педесет прве, затрто1, зашто те мере нису предузете раније2
Па, кажем ти, ја сам казо овоме Плећашу; Он каже: „Не“, каже, „нек вас једу. То су стерилне уши."
— Ето, овако се чуло и за ту жутицу, што, просто, хоћу да ти испричам. Наиме, каже св да су намерно убачени вируси жутице, која је — ти то боље знаш него ја — такође харала, Или је то можда био пролив, како смо гами звали2 Да ли је то била жутица или пролив2
Није то тако страшно било. То се морало
десити. —. Наводно, тај вирус је убачен у воду. Мени
"је то изгледало доста фантастично и нисам
поверовао. Али онда сам разговарао с једним голоточанином, који је у једном тренутку тамо био доста исцрпљен и радио као мали водар; ако се сећаш, то је био лакши рад, Они су носили воду на радилиште, а и за неке друге, па и кухињске потребе, тако да су је узимали, слану, из мора, да би се уштедело у соли, за кување чувене голооточке пуре,. односно качамака. И то грабили су је из Мале драге непосредно крај изводне цеви клозета. Он каже да су у тим кантама тада пливале грумуљице фекалија.
Није истина. Лаже, лаже, лаже. Не, не, не; не.
— Мислиш да то није могућег
Не, не. То није.
—" Не мислиш да је ту можда такође било освете, као с оним вашкама2
То је претјеривање. Треба истину говорити, а не лагати. Претјериват — не змије се. Није истина, лаже, Лаже. То је ординерна лаж, "вако. Нема смисла то тако. Треба рећи оно (што) јес. Њих не треба штедјети ниђе то је један злочиначки логор првога реда, али што јес, јес, а што није, не треба... То није истина, лаже он, разумијеш, је ли. Воде је било у оним цистернама колко "оћеш, он је мог...
— Слатке воде2 Педесет прве није. Ја се сећам да смо ми...
Како није2 Опрости ти то.
— Не, не, богами. Ми смо добијали... Дозволи, молим те, да ти кажем.
Да.
— Ми смо добијали по један поклопац Мањерке на, рецимо, три, четири сата. А на оној врућини, која је била ужасна... Колико је било степени спољне температуре2
Ма, да..; То, сад... Шта ја знам2
— Нисте били у стању да мерите темпера-
"туру ваздуха2
Ма, знам, знам, али не, не то. То није истина: фекалије и тако. 'Ајде! 5 |
— ја сам тако чуо. И само ти то кажем.
Не треба то, знаш, је ли. Они су тол'ко огрезли у том злочину по ономе што су тамо радили да не треба да им се, овако, нешто сумњиво и доста невјеројатно, импутира. Не, не, то је лаж. То је измишљеној6.
А, уосталом, знаш да је вода била загађена. Па вода је загађена свуда! Али она се стерили“ зира, она се кува: јеби га, шта можеш2 Друго је кад он њему да пити (непрокувану) воду. То је друго. в
1 Вероватно је реч о ћеркама проте Лолића.
2 Четрдесет треће, вероватно фебруара, Из логора у Јасеновцу, у размени заробљеника између Немаца и партизана. Видети одговор мало раније, где мој саговорник брка свој боравак у Јасеновцу и на Голом отоку. 5
3 Мисли, вероватно, на кажњенички Центар на Голом отоку, за који је спремана И посебна храна.
4 Анка Барус (рођена 1903), професорка " друштвено-политичка радница из Загреба.
5 Златан Сремац (1898—1971), лекар и дру" штвено-политички радник из Загреба.
6 Кнежевић
7 Славко Сударевић из Загреба у почетку је, као кажњеник и сам пролазио лоше и чак је покушао да изврши самоубиство. Касније је постао батинаш и заменик командира Центра.
8 Др Богдан Плећаш, шеф Удбиних лекара 1950. и 1951. године у логору административних кажњеника на Голом отоку, као вије дуго година у болници „Др Драгиша Мишовић“ у Београду.
9 Николић овде вероватно мисли на Тзб. Брилову болест. Наиме, уколико стерилна ваш убоде човека који је некад боловад од пегавца, тј. латентног тифусара, па пре“ ђе на здравог, на овоме се може изазвати пегавац и од њега, затим, епидемија.
109 У ствари, реч је о здравственом помоћни“ ку Марку О, из Ријеке.
1 Мисли на високе медицинске стручњаке Генералштаба Југословенске народне арми“ је. Њихова имена није ми дозволио да 09" јавим.
12 Босанац Бранко Дамњановић, који је пре рата био у жарндармерији, пуковник Удбб Југославије, у то време требало би да је био заменик управника логора. Он је по“ стао, управник нешто касније, 1951. године ово звање је имао, рекао бих, пуковник
ЊЕ Удбе Југославије Веселин Булатовић. Крвна проба по УуеП-Кенх-и, којем се У врђује. оболевање од пегавог тифуса.
Др Јован, родом из Костајнице, пуковник
Удбе Југославије.
Заправо, уништавање паразита је, заиста
затим, трајало још месецима. Али започе“
ло је тим карантином, за којег се није 8
радило, Ј
Појединост са фекалијама у сланој ВОДУ
за кување пуре испричао ми је Земунац
Никола Мићуновић, кажњеник седме групе
Удбе Србије, који ми је после мог разгд“
вора с Николићем То и потарљио,
14
16