Књижевне новине, 15. 03. 2003., стр. 22

У. ЧАР УУ И

Наставак са стране 21

интервенција“. Избор није случајан. Овај пример јесте, наравно, очигледан. Постоје друге, суптилније лингвистичке финесе, где за неискусно око није тако лако уочити намеру новинара. Давање етикета састоји се у жељи елите једне државе, да утиче на јавно мнење, или, како би казао Орвел (Огуећ), „да се помогне људима, да мисле исправно“ (,„[о таке реорје ик ће поћ! ћоџоћ!").

„Друга омиљена етикета медија јесте „тврда линија". Свако, ко се супротставља „реформама“ слободног тржишта, – без обзира да ли је је реч о Белорусији, Италији, Перуу или Југославији, – он ће добити етикету „тврдолинијаш,, (чврста рука). Чланак у „Њујорк тајмсу", од 21. октобра 1997, употребљава једанаест пута „тврда линија" (чврста рука) и „тврдолинијаш", како би описали вође босанских Срба, који се противе покушајима НАТО-снага, да затворе „чврсторукашку радио-станицу босанских Срба". Ова радио-станица била је једина у читавој Босни, која је била критична према интервенцији Запада у Југославији. Насилно затварање ове једине критичке радио-станице лондонски „Тајмс“ је описао као „корак у правцу одговорног емитовања вести у Босни". Овај лист такође је приметио „очевидну иронију", да се употребљавају страни војници, да би се „ућуткао радио, како би охрабрили слободу говора." НАТО-трупе, које су извеле овај репресивни задатак идентификоване су позитивном етикетом „органи мира".3

Где је ту излаз2 Да ли треба да се просто препустимо вољи природе и њеним дарвинистичким законима; И мени је ближе оно мишљење, које не види свет, као

„борбу култура", као „судар цивилизација", – како је то видео Самуел Хантингтон, — него као савез свих култура, које нису спремне да се помире са тиме, да нестану под ваљком глобализма. Верујем, да разноликост у културама представља богатство човечанства."

Овде се поставља „тешко питање: како се супротставити лажним имиџима"725

Одговор на то питање није нимало лак. Ми можемо да набавимо или да произведемо „контра-слике". Али, самим тиме нисмо много постигли, јер нам, рецимо, СММ (Си-ен-ен) или ВВС (Би-би-си) одбијају, да те слике и емитују. Убедљив пример пружа нам случај немачког новинара Томаса Дајхмана, који је доказао, да је велика британска телевизијска компанија ТПМ фалсификовала снимке, када је била у Републчици Српској, у Трнопољу. Овај немачки новинар веома је савесно прегледао материјал Ај-ти-ена и недвосмислено утврдио, да је ТМ — лагао. Па ипак, све му то није помогло, да лажне слике замени истинитим. Нико из других телевизијских редакција није хтео да објави Дајхманово откриће, јер се нису хтели замерити моћном ПМ-и. И то није конац приче. Дајхман и лондонски лист, ОМ", где је објављен његов прилог били су тужени од стране Ај-ти-ена „због клевете". Случај је доспио пред суд и ПМ (АЈј-ти-ен), једна богата и утицајна медијска кућа, добила је судски спор.

Реч је о двоструким аршинима. Џејми Шеј, портпарол НАТО-а, упитан за двоструке стандарде, дао је следећи одговор: „Наравно да постоје двоструки стандарди. То је тако у демократским друштвима. Да бисмо избегли двоструке стандарде, штампа треба да указује на такве неправде." (Интервју дат Николи Живковићу, „НИН", 16. децембра 1999). Ову изјаву један наш филиософ _ прокоментарисао — је „као циничну, јер нас ово уводи у

22 КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ

политику [ан ассотрћ",6 односно, политику свршеног чина.

Француска револуција објавила је „права“ човека, али она остају само апстрактна, празно слово на хартији, ако не поседујемо средства, којим би та „права" и потребе могли и да остваримо. У пракси та права могу да користе само богати, дакле, једна незнатна мањина.

У односу на нашу тему, то значи поставити следеће питање: ко контролише медије7

Познати немачки режисер дао је кратак и прецизан одговор: „Ко у години 2000. влада сликама, он влада светом".7

Запад, на челу са САД-ом, воле да се виде као најватренији заговорници слободе штампе. Али, и то, изгледа, има својих граница. „Осам недеља после почетка бомбардовања Србије прекинути су преноси РТС-а преко сателита „Еутелсат", чиме је повређен основни принцип медија, гарантован међународним уговорима и УН: објективност информисања, дакле, да се чује и „друга страна". 23. априла 1999. НАТО је уништио зграду РТС, а онда почео да уништава мостове, водовод, електричне инсталације, да убија цивиле и тиме јасно казао, да не води „хуманитарни рат", него „тотални рат" против једног народа."8 ,

Они који се баве феноменом медија, слажу се, да је прекретница наступила током Заливског рата. Тада је Америка напала Ирак. Сви медији Запада, – а то значи стотине и стотине телевизијских станица, новинских агенција и дневних ли-

стова, — сви су извештавали су исто! Ово је многе запањило. Људи су поставили сасвим логично питање: како је могуће, да у државама које проповедају слободу штампе, дакле, где не постоји институција цензуре, – да сви извештавају на идентичан начин. Створена је једна слика, један клише, кога се сви дисциплиновано придржавају. Садам Хусеин приказан је као монструм, Франкенштајн, или просто као „нови Хитлер", како га је описао познати немачки писац Ханс Магнус Енценсбергер. Када је једна личност или један народ сатанизован, онда су, разуме се, сва средства дозвољена. Једним словом, „у име хуманости" допуштено нам је да употребимо и нехумана средства, као што је примена казнених мера: увођење економских санкција, које пре свега погађају цивилно становништво. Према процени УН, као директна последица ових мера, за које се пре свега залаже Вашингтон, умрло је најманје две стотине хиљада деце у Ираку. Ново је и то, да Вашингтон „хуманитарну акцију" против Ирака назива као израз воље „међународне заједнице", премда је познато, да су у спровођењу ембарга против те арапске земље суделовале само Америка и Велика Британија. Самовоља једне светске силе именује се као „жеља међународне заједнице". . Какав је однос САД према својим савезницима „Вашингтон је послао у Кувајт своје војнике и оружје. За техничке, 'хајтек' услуге дозволили су, да им савезници плате, као и спектакл са добро пла-

немачким медијима

15. март – 15. април 2003. КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ

ћеном главном улогом: то је модел глобализације, који је светска сила Америка применила у Заливском рату. "9 =

Заливски рат донео нам је и још неке поуке. Он нам је показо „да и либерална држава може да неутралише модерне медије; "пул-журнализам' америчке војне цензуре представио је један чисти, стерилни, технолошки рат, без мртвих. Тој цензури је пошло за руком, – да од 125.000 ратних жртава Ирака, а међу њима су многи цивили, – да се веома ретко говори у медијима држава Запада. Догађаји у Румунији, при паду Чаушескуа, такође су пример, да се целокупни апарат "светског мнења' може варати недељама и месецима."10

Чули смо да телевизијске слике доминирају медијима.!!

Оно што је пресудно одлучило, да већина људи на Западу подржи војну акцију НАТО-снага против Ирака, биле су телевизијске слике. Полази се од тога, да телевизијске слике са СММ-а, – који практично има монопол у погледу извештавања са ратишта, – представљају стварност. Или, како су то неки прилично тачно казали: стварност је оно, што се види на екранима СММ-а. Тако је наша планета постала свет не информација, већ – слика. А Заливски рат водио се пре свега не топовима и речима, већ телевизијским сликама.

1 „Етез дег отбб(еп РпуПеојеп, даз5 ут уевШсћеп Мепзсћеп 21 ђезихеп ојапБеп, 156 шпзеге Мејпипозтећен. Ут 5104 51012 дагац!, ипа мг зепевеп е5,

1990–2000.

„Хвала вам, велики вођо Џорџе В. Бушу

Хвала вам што сте свима показали какву опасност представља Садам Хусеин. Многи би иначе могли заборавити да је употребио хемијско оружје против властитог народа, против Курда и против Иранаца. Хусеин је крвожедни диктатор и једно од најјаснијих очитовања зла у данашњем свету.

Но, то није једини разлог због којег вам се захваљујем. Током прва два месеца 2003. године, свету сте открили још много тога важног, па стога -заслужујете моју захвалност.

Зато желим да вам, присећајући се песме коју сам научио још као дете, изразим своју захвалност.

Хвала вам што сте свима показали да турски народ и његов парламент нису на продају, чак ни за 26 милијарди долара.

Хвала вам што сте свету открили јаз који раздваја одлуке моћника и жеље народа.

Хвала вам што сте јасно показали да ни Јозе Мапа Агпаг ни Топу Вјат не придају ни најмању важност, нити имало поштују добијене гласове. Азнар је савршено способан да се оглуши о чињеницу да се 90 посто Шпанаца противи рату, а Блера нимало не узнемирује највећи јавни протест који се у Енглеској догодио у последњих тридесет година.

Хвала вам што сте присилили Тонија Блера да пред британски парламент изађе са лажним досијеом који је пре десет година написао неки студент, те га лансира као „непобитне доказе које је прикупила британска тајна служба".

Хвала вам што сте омогућили да Сонп РозеЏ направи будалу од себе показујућжи Савету безбедности УН фотографије које је недељу дана после јавно оспорио Напз ВИх, инспектор задужен за разоружање Ирака.

Хвала вам што сте заузели садашњи став и тако осигурали да противратни говор француског министра иностраних послова Ропитуџеа де УШерта на пленарној седници буде дочекан аплаузом – што се, колико ми је познато, догодило само једном у историји УН, после говора који је одржао Нелсон Мандела!

Хвала вам и за то што су, иначе, подељене арапске земље, захваљујужћи свим вашим настојањима да избегнете рат, током састанка у Каиру одржаног последње недеље у фебруару први пут биле једногласне у осуди било које врсте напада.

ОТВОРЕНО

Захвалност

Паоло Куељо

писмо

Светски писац Паоло Куељо одлучио је да се отвореним писмом захвали америчком председнику Џорџу Бушу:

Хвала вам за вашу реторичку изјаву да „УН сада имају прилику да покажу своју важност", којом сте и најнесклоније земље постакли да се супротставе било каквом нападу на Ирак.

Хвала вам за вашу инострану политику која је подстакла британског министра инестраних послова Јаск-а 5гам-а да изјави како и у 21. столећу „рат може бити морално оправдан", те на тај начин потпуно изгуби веродостојност.

Хвала вам што сте покушали да поделите Европу која управо тежи уједињењу; то упозорење неће проћи неопажено. -

Хвала вам што сте постигли оно што је врло мало њих успело постићи у овом столећу: уједињавање милиона људи са свих континената у борби за исти циљ, премда је тај циљ супротан вашем.

Хвала вам што сте нам омогућили да још једном осетимо како су наше речи, иако несаслушане, барем изговорене – због тога ћемо у будућности бити јачи.

Хвала вам што на нас не обраћате пажњу, што омаловажавате све оне који се противе вашој одлуци, јер будућност Земље припада искљученима.

Хвала вам јер без вас не бисмо упознали властиту спремност на борбу. Овај пут можда неће послужити сврси, но у будућности ће нам недвосмислено бити од користи.

Сада, када се чини да више није могуће утихнути ратне бубњеве, желео бих да вам пренесем оно што је стари европски краљ рекао уљезу: „Уживај у прелепом јутру, нека сунце обасја оклопе твојих војника, јер после подне ћу те поразити."

Хвала вам што сте нама – војсци анонимних људи који се окупљају на улицама у покушају заустављања већ започетог ратног похода – омогућили да упознамо осећај беспомоћности, суочимо се с њим и преобразимо га.

Зато, уживајте у свом јутру и слави коју ће вам оно тек донети.

Хвала вам што нас нисте послушали и што нас нисте озбиљно схватили, али знајте да ми слушамо вас и да нећемо заборавити ваше речи.

Хвала вам, велики вођо Џорџе В. Бушу.

Хвала вам најлепше.»

16.3.2003. Извор: ћир уму АКоп ћгу ђе рарге/2003/03/16/0004006.ћит]

дЧаз5 шп5 Фе Мефеп етеп објекцуећ Џбегђиск дег Егејопззе 1п дег Меј уегвећа еп. УУтг па Безгеп5 тЕоптјем, ипа маг епизсћееп (аобсћ, жег ош одег Бббве, у/а5 Кесћг одег Опгесте 181. МИ Ме. тасћеџпе зећацеп миг аџе епизе Керјегипвеп дег У/ећ, т депеп е5 Кејпе Ргеззејје. ћен ге. Вег ипз зећбзг, 50 гјашђеп У, жегдеп Глареп пле уоп гепопепеп 7е1шпвеп одег заг уоп деп оћлеЏеп Масћпсћеепзепдегл уегбгене(. У/лг у зјер(еп Мепзсћеп г1ашђеп шп5 шт Везих дег ађзојшеп Маћгћен" Ајехапдег Рогп, Јђ ипзегеп Ниттејп..., 51. 1

2 Беноа, Устанак..., 5тг. 7-8

3) Апоег Гауогие тедта Јабе] 15 „ћаганпе" Апуопе ућо гез1а15 Рее-тагке! „тећогт5," ђе # пп Вејагиз, Нају, Реги, ог Упаозјамла, 15 Табејед а „ћагапег." Ап агцсје шп (ће Меу Уогк Титез (10/21/97) изед „ћаган пе" апа „ћагађпег" ејеуеп штез [0 дезспђе Возтап Зегђ Теадег5 уућо орровед анетрг ђу МАТО Тогсез [0 сТозе Фе „ћага пе Возтап Зегђ бгоадсаз! пегуогк." Тће гаФо зганоп !п аџезноп уаз (ће опју опе па! ог Возта 'ћаг обегед а регзреснуе списа! ог Мечега штегуепцоп 1 Упвовјамја. Тће ЕогсећШ сјозте оР 5 опе геташтпео фззепшпо тесфа мојсе у/а5 дезспбеа ђу «ће Титез 25 „а чтер гомага Бипајпе абош гезроп5 бје пе/5 сомегаве пп Возпја." Тће зтогу 414 поге „ће аррагепг шгопу" ог иза (огејап зојдег5 [ог „зПепсте бгоадса!5 !п огдег 10 епсоптаве #гее зреесћ.“ Тће МАТО ггоорз уућо сагледа ош 5 гергеввјуе тазк уеге депићед у/ић ће розшуе Тађе! оР „реасекеерег5." Сезепде:: Бгенаг, 4. Јапџаг 2002 21:10, МОМОРОГУ МЕРЈА МАМРОГАТОМ ђу Мпсћае! Рагепи

4 Вепо15,, Аш згапа..., зт. 9

5 (5буегогтаг Згојапоу1с: Ма зтрзкот дејџ Тиошка; „РШшр Упјс“, Веоггад, 2000, 51.139)

6) „Ма згрзкот деј Тношка, зт. 146

7)Мег шп Јаћге 2000 фее ВИдег ђећегасће, Бећегзсће Фе Меј, Мт УМепдег5; и: Регег Випкетрег : „Уопа Мефа Рак"; Ашбаџ Мепаг, Вегт, 1994.

8 УшнНо..., стр. 192)

9 „Гле ЏОЗА уегћаћ зјећ 21 деп АЈБепеп пп бон кпег [о]вепдез: Рле ЏЗА зећтсКееп ге Уабеп ипа Зојдатеп ап деп боб. Ре Ноћесћ-РјепзЏеј пе ПеВеп зле чећ хоп деп Уегђипдегел ђетаћеп ипа Фе Зћоу пи дег сшњехаћнеп ЗгаггоПе: даз 156 да5 Ојођаћезтегипетодећ, дав фе Ме тасћ. Џ5А ат Соб апуепдеп", Регег Випкетрег, 1956— : ХЖопа Мефа Ратк; Ашћаџ Мепав, Вептп, 1994.

10 „Рег боНкпег ћаг сехејо!, даз5 аџећ Чег Шђегаје Згаа! тодегле Мефеп пеџстан зјегеп Капп; дег Роо1-Јоштла из Фег атепкатзећеп Мштхепзхиг ргазепцепе етпеп Кеттејеп ТесћпоКпег оћпе Тоге. Ез ууџгтде епејсће, Фаз5 уоп гапа 125 000 Кпегзоргет, Чагип(ег меје Х1уУШзтеп, т деп Медеп дег уез сћеп Зтаагеп ћбсћзг зејеп фе Кеде уаг. Апсћ фее Егејолиззе 1п ЕКитатеп ђе! дет 5шт27 хоп Сапзезси зта даз Вејзрјећ, даз5 тбобсћ 1, Цбег Уосћеп ипа Мопаје Фе запхе Аррагашг дег '"Мететипе 21 (аизсћеп", Регег О1ог7, Фе гавезхе!шпе, 22. аувиз! 1992.

П „Свака слика поседује већу вредност, него много речи“, гласи основно правило у данашњем новинарству. Благодарећи камерама Си-ен-ена, директном преносу и то 24 часа дневно, данас је могуће да сваки становник Земље из свог приватног стана види, што се у свету наводно догађа. Благаодарећи интернету и Си-енену сваки грађанин света данас живи у потпуно виртуелном свету и то када смо се једном прикључили на ту интернет мрежу или поседујемо сателитску антену. То се најбоље може видети на феномену реклама. Она је у 19. веку рекламирала производе. У 20: веку реклама нам служи да нам пробуди жеље н прохтеве за одређеним стварима. Реклама 21. века више се не задовољава тиме, да лепи плакате по улици, или да прекида радио и ТВ-емисије, како би рекламирала ову или ону фирму, него она продире у свест телевизијског гледаоца, који је постао „Тв-муштерија" и намеће му своје гледање на свет", У Но, 1лЕоптаноп..., стр. 22-23.

(Наставак у следећем броју)