Књижевне новине, 15. 03. 2003., стр. 28
вако, на сликовит начин,
специјалиста за образовање
наставника са Универзитета у Хелсинкију Арто Вахтокари 06јашњава шта би било добро да се измени у настави код нас. А за модеран начин држања часова неопходно је имати и савремено образоване учитеље и наставнике.
Због тога је „Политикин“ сабеседник од септембра у Београду и ту ће, како је предвиђено, остати до 2005. године. Он је, као фински стручњак, задужен да помогне да Србија преобрази Учитељске факултете у високошколске установе у којима ће се млади оспособљавати за будући позив попут својих вршњака у развијеним западним земљама.
– Замисао је да не дајемо само новац, већ да наши стручњаци учествују у промени школског система у вашој земљи. Организујемо скупове, радимо програме – истиче гост из Финске.
Нови учитељи неће непотребно терати ђаке да памте мноштво чињеница, већ ће их оспособљавати за налажење решења и откривања онога што им треба. Да би у школе стигли такви наставници сада се, уз помоћ Финаца, ради реформа Учитељских факултета у Београду и Сомбору. Модел који се на овим пилот-факултетима буде изнедрио, пренеће се на остале Учитељске факултете – у Јагоди-
· ни, Ужицу и Врању. Али, не идентичне концепције, већ само оно
1 ВУ АЛИ
Наставак са стране 27
У једном документу Савета Европе из 1992, под насловом Средње образовање за Европу – наводи се и значајна дилема између тзв. структурираног и флексибилног модела образовања. Структурирани модел подразумева строгу
Више праксе, мање бубања
15. март – 15. април 2003. КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
Реформа прво у Београду и Сомбору. – Понуда различитих модела
Фински стручњак о промени образовања учитеља
• Зашто пада кишаг
• Одговор на то питање деца би требало да нађу у школи. Све остало, рецимо, врстама кише и облака, ученици могу да потраже на Интернету, у енциклопедијама,
што тамошњим високошколским установама одговара, пошто, упозорава Вахтокари, нико нема исте потребе. Он примећује да се у Србији и ђаци и студенти оптерећују подацима, да се иде у ширину, да је градиво преобимно. Али, не нуди готов рецепт за реформу, јер свако образовање учитеља мора да буде базирано на традицији и култури једног народа. Међународни стручњаци су овде да би указали на различите моделе, с циљем да Београд и Србија, каже Вахтокари, врате некадашњи имиџ академског центра на Балкану. У Финској нема учитељ-
О6
структуру наставних предмета које прописује држава. Такав модел имају Србија у актуелном шк. систему, Холандија и др. државе. Док, флексибилни модел – допушта и изборне предмете које може да сугерише школско окружење,
У немачким школама бежање са часова масовна појава 0 250 РА ВР РНаА Појава
Немци неће у школу
рво упозорење стигло је почетком прошлог лета. Упутили су га стручњаци ОЕПД-а, који су у једној студији детаљно анализирали ниво образовања у државним школама широм света. Када је реч о природним наукама, немачки петнаестогодишњак заузео је тек двадесето место у конкуренцији својих вршњака из 31 земље. Просечан немачки средњошколац не сналази се ништа боље ни у математици, у којој су прва три места заузели Јапанци, Јужни Корејци и Финци. Гетеови потомци су лоше прошли чак и на тесту из немачког језика – деле 21. место са Мексиканцима и Бразилцима. Неки сматрају да су за све криви наставници у државним школама. „То су бирократе неспособне за било какве иновације и флексибилност", оптужује историчар Јоаким Фест око 700.000 наставника запослених у државним школама. Други кривца виде у немачком федералном систему, нарочито у оним областима где су школе у надлежности СПД. Према истраживању ОЕЦД, ученици са најлошијим оценама из немачког језика и књижевности похађају школе у Бремену, а за њима следе они из Доње Саксоније, Шлезвиг-Холштајна и Северне Рајне Вестфалије. Управо из покрајина у којиМа је на власти СПД.
28 КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
. Недавно објављена студија Фондације Бертелсман нуди и треће објашњење: „Бежање са часова постало је масовна појава у Немачкој", пишу аутори студије. „Од око десет милиона ученика средњих школа и гимназија, најмање пола милиона редовно, бежи са часова." ова појава упала је у очи и стручњацима ОЕЦД-а, који су, нарочито у метрополама, регистровали чак 60 одсто неоправданих изостанака с часова. Када је реч о основцима, рекорд држе ђаци из Берлина: 11 одсто малих Берлинаца одсуствовало је неопрадано са наставе више од 40 дана током 2001. године. Овај негативан тренд почиње већ у нижим разредима и има за последицу то да „у просеку 10 одсто немачких ученика прекине започето школовање", закључују аутори студије Фондације Бертелсман. И каква су решења смислиле локалне власти У Бремену и Хамбургу за сада планирају да не кажњавају децу, већ њихове родитеље и то да их ударе по џепу – тако је за оне чија деца и даље упорно беже са часова предвиђена казна од 80 евра. У Доњој Саксонији су се, међутим, определили за најстрожу казну која постоји у Баварској: полицајци у цивилу ће убудуће патролирати градом у потрази за „бегунцима".
СРрс/овВ
разовање
стручној литератури. Ф
ских факултета, већ факултета за образовање. По завршетку студија, које трају пет година, излазе стручњаци са титулом магистра. Док у Србији за четири године, колико студије трају, будући учитељи проведу укупно око три месеца на вежбама и пракси, дотле у Финској пракса чини више од 50 одсто наставе. Заправо, 50 одсто студија је пракса, а уз то студенти имају и вежбе у оквиру сваког предмета који уче.
Добар учитељ или наставник је само онај који уме да пренесе знање. Бити добар математичар не значи и бити добар предавач и
Србији
као у Шпанији, Шведској, Швајцарској и др. земљама. Оба модела имају и предности и мане, због чега нема ни озбиљније унифицираног модела, али је перспектива на страни флексибилног модела који подразумева и мању или већу комбинацију са структурним.
У вези са споменутим алтернативним решењима, рецимо и нешто о уџбеницима као незаобилазном питању успешније школе. Наиме, уџбеници (и приручници) ће и код нас бити много квалитетнији тек када се буду штампали као алтернативни и могу да конкуришу својим квалитетом на тржишту уџбеничке литературе. Дакле, тек укидање монопола и у овој области
_ може значити бољитак и за квали-
тет образовања. За сада, у Србији још немамо такво стање, иако је друштвено опредељење било евидентно још у претходној реформи.
На крају, уважавајући наведене циљеве и принципе, захтеве тржишта рада и промене у процесима производње, као и промене у друштвеним и породичним околностима, у земљама Европске уније је већ дошло до реструктурисања и реформи средњег образовања. Суштина тих реформи је да средње образовање треба да пружи тзв. „потпуно образовање", односно, школа треба да пружи опште образовање у коме је лични развој младе личности исто толико важан као и примена знања. То, другим речима значи и превагу над стручним или ускостручним знањем. Јер, динамичан друштвени развој намеће све већу потребу даљег, вишег и високог образовања, затим, евидентне су тешкоће у налажењу посла за свршене средњошколце, као и то да је модерни технолошки развој условио појаву постепеног нестајања неквалификоване и нискоквалификоване радне снаге, а дошло је и до неизвесности дужег остајања у радном процесу (занимању). Због свега тога се намеће све већа потреба ширег средњег образовања, а онда према конкретним потребама (понуди запослења) и тзв. перманентног и флексибилног (конкретног, практичног и краћег) образовања.
обратно. Због тога се за ниже разреде сдеветолетке учитељи углавном припремају на факултету за образовање где полажу и већину испита. Мањи број испита полажу на другим факултетима. Тако припремљени предају ђацима све предмете до шестог разреда. А за држање предметне наставе у осталим разредима деветолетке, као и у гимназијама и другим средњим школама које све трају три године, наставници се припремају паралелно и на факултету за образовање и на високошколским институцијама за историју, математику, физику, би-
Сви су знаци да је у друштву (од Владе до наставника и шире) сазрело опредељење за овакву реформу. Понешто од речених мера неопходних за „европску“ (и „светску") школу је већ у току. Већина мера, међутим, остаје тек да се примени. Колико и којом брзином – зависи од мноштва фактора, али је сасвим извесно да се циљана школа дефинитивно назире и код нас. Наравно, реч је о европском школском систему као моделу и процесу, а никако као о неком идеалном, довршеном систему, што такође – подразумева — критички
· приступ у сагледавању његових и
предности и мана. Поред свег хендикепа за српско школство, у смислу кашњења његове реформе, могућност учења на туђим грешкама је истовремено и његова потенцијална предност.“
1 Ставови и запажања под овим насловом односе се пре свега на основно и средње образовање, мада се делом односе и на високо школство. “
2 Трећи талас цивилизације је израз Алвина Тофлера, америчког социолога, којим у истоименом делу означава – постиндустријско — друштво које настаје од 60-их год. 20. века као нова етапа цивилизације.
3 Није реч о американизацији само образовног већ и читавог културног система, а Н. Вукадинов, професорка књижевности, по овом питању изражава и оштрији став: „Радионичарским мајсторијама, часовима који су плитка забава и надметање у унаказивању врхунских уметничких дела, као и повлаче-
ологију... На тим специјализова. ним факултетима стичу знања из одређених – предмета, односно области.
– Тренд у Европи је да један наставник предаје све предмете у свих девет разреда обавезног образовања. Тако је, на пример, већ у Шведској, Холандији – образлаже Вахтокари.
На сумње у успех реформе у Србији, у којој су школе веома лоше опремљене а чак свака друга нема тоалет, специјалиста са Универзитета у Хелсинкију одговара да промене не долазе из компјутера већ из глава људи.
– Битна је жеља. Ни ми у Финској нисмо пре 15 година купили компјутер за свако дете, већ је свака школа имала само један рачунар – каже наш саговорник, указујући, додуше, да се у европским земљама из националног буџета за образовање издваја готово дупло више новца него у Србији.
А на питање зашто систем школства у Србији треба да се мења када наши млади људи широм света постижу успехе, Вахтокари одговара:
– Битно је шта се дешава са 99,9 одсто народа Србије. За таленте није битан систем образовања, а систем основног образовања мора да буде примерен просечној деци у Србији. То је најбоље за Србију.
Александра Бркић
њем знака једнакости између добра и зла, оваква школа одшколоваће необразовану, умно неразвијену, емотивно незрелу, васпитно запуштену, морално дефектну, душевно лабилну и духовно опустошену децу. Уз све то, ова деца ће бити инструисана да по сваку цену и у свако време траже 'своја права“, што ће се потенцирати оснивањем тзв. ђачких парламената по школама и законском забраном дисциплинског кажњавања ученика", Публикација Црквени живот, 2/2002.
4 Израз Невенке Вукадинов који се односи у првом реду на психологе и педагоге као први ешалон реформских стратега, у чланку Шта нам спремају наши просветни експерти, Црквени живот, 2/2002.
5 Мисли се на „ученичке радионице" које обично дођу као освежење за ученике, у односу на класичне наставне методе, а онда, попут моде, постају иживљене и скоро безначајне за суштину школе. У ствари, примедба је као у фусноти 3.
6 Мисли се на неодмерене изјаве зктуелног министра образовања Србије као: „Правимо школу по мери детета", „Доста нам је тих наставника", „Ви ћете оцењивати наставнике, а не они вас" и сл., Цитати из разговора са средњошколцима у Ужицу 23. 2. 2002., Глас јавности, 24. 2. 2002.
7 Средње образовање у свету, Министарство образовања Србије, Бгд, 19;
8 Последњих десетак година назначе-
не друштвене кризе, ниједна школска година није прошла без физичког угрожавања, повреде или убиства наставника од стране ученика. Ова недопустива појава је вишезначна, а, између осталог, значи и то да су услови рада у образовању веома отежани.
9 Реч је о сателитској и компјутерској комуникацији која је већ достигла ниво који превазилази могућности људскога ума. Човечанство већ располаже микроштампачима којима управљају рачунари, кадрим да за минут одштампају десет до двадесет хиљада редова, више од двеста пута брже но што ико може да их прочита!