Књижевне новине, 15. 03. 2003., стр. 32

15. март – 15. април 2003. КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ

Жил Фери и укидање вер

ок су разне рационалистичке философије уображавале да управљају светом, њихово изненађење пред доказом да се факта не покоравају прописима „Разума" није имало важних последица. Али остварење незнабожачке и тоталитарне концепције државе, са захтевом њених вођа да присвоје и „Царство Божје", морало је повући за собом последице које су се могле наслутити: „Ако се чињенице не повинују, тим горе по чињенице"... и по људе. Незгода је у томе што, превасходно религија, спада међу отпорне чињенице које се не покоравају „Разуму". Према томе, религиозни прогони су неминовна потка модерних идеологија. Ко год верује Русоу, мора раније или касније увидети истину: нема наивног русоизма.

Мистификаторски језик

А шта ако ми већ два века расправљамо о последицама једне лажне логике, као несвесне жртве једног неразумног Разума, упетљани у један систем који се представља као „једина права демократија", док јој је у ствари дијаметрално супротна2 Опкољени антиномијама, ми се претварамо да верујемо у могућност дија-

Безимена

Драган Гавриловић

Певам Обуци се у црно Напуни ми шаке огледалима

Свирам Сунце расти са мном Буди ми одело за плес са тамом

Спавам Острво срца мојих дана Стопи се са мојим очима у ветар

Чекам Киши са мојим речима

лектике и у равнотежу непомирљивих супротности.

Баш стога што доктрина Русоа почива на привидно комплементарним а суштински антиномичним принципима, био је потребан један двосмислен језик. И њега је првобитно исковао Русо, да би га доцније развили и усавршили његови следбеници. Приликом недавне конференције%, Ален Безансон је објаснио како је совјетски режим од почетка измислио један лажан говор који ће се коначно укоренити, јер су се масе на њега навикле. Речју, лаж се прећутно наметнула захваљујући говору који ју је распростирао. Домашај те примедбе је већи него што на први поглед изгледа: она се односи на све нас. Заиста, у темељу „Вавилонске куле" модерних времена, у којој су се збили сви познати сукоби и ужаси, налази се тај двосмислени језик, та „замршеност језика" коју нам је Русо оставио у наследство. „Школски рат" је само један вид те несреће.

У наше дане, постаје јасно зашто су говори Ферија, на изглед складни и логични, често изазивали огорченост његових противника. Каква „једнакост“ постоји, на пример, између једне „неутралне“ школе и оних који је не само одбацују него за које она није „неутрална“ и то не може бити2 И каква „слобода“ постоји за оне који је похађају по својој вољи и оних који су присиљени да то чине, јер немају другог избора под датим околностима2 Најзад, с каквим правом се може, у име слободе савести, погазити слобода савести већине народа и, под изговором јединства, стварати маса робова; Највећа лаж Ферија била је у томе што је – у току дебате о просвети – својим противницима везао руке потпуно лажним алтернативама: – демократија или монархија, револуција или контрареволуција, републиканци или хришћани – упркос чињеници да све демократије не траже „тоталну алијенацију" човека и да приватне школе могу без икаквих тешкоћа постојати у једној либералној демократији. Лепото обећај ми капљице стихова

Летим Чекај ме негде у Олтару Дај ми крила да одлетим ватри

Пузим Буди вечно празан Поклони се и баци у казан

Предмет размишљања

Из горњих разлога је очигледно да „школски рат" није ни искључиво савремен ни превазиђен. Он је стална опасност, као Дамоклов мач изнад хришћанских глава. Та опасност може бити савладана

Марко С. Марковић

или привремено избегнута под једним либералним режимом или сваког тренутка испливати на површину под једним режимом који то није.

Пример Ферија има посебну вредност, јер допушта да се извуку два важна закључка:

1) Јасно је да ће једна влада која дели Феријево мишљење или још чвршће припада левици него он увек бити претња за слободну наставу. Раније или касније, приватне школе ће бити присиљене на борбу за свој опстанак, независно од добре или лоше воље политичара на власти, јер ће ови обавезно деловати под притиском своје идеологије.

2) Одбрана хришћанске Цркве и посебно слободне наставе не може бити вођена искључиво на религиозном плану. Одлучна битка се мора водити и добити тамо где је била изгубљена: на политичком пољу. Чак и у доба Ферија, кад је Црква у Француској успела да сакупи два милиона потписа, епископ Фрепел је био скептичан поводом могућности католичког отпора, па се жалио: „Рат против Цркве ће се разбуктати и онда се поставља следеће питање: има ли још довољно вере у Француској да би се организовао активни отпор2 "98

Ако је истина да, на дужи рок, политички живот нашег времена не може оздравити и трајно се преобразити без религиозне обнове, није мање истинито да се слобода просвете не може коначно успоставити без политичке борбе и подршке.

96 А. Везапсоп, конференција одржана у мају 1981, у присуству чланова клуба Сегсје де Та Сине и објављена у часопису „ГР АБЗТЕОГАВЕ", по 66, 1981.

97 Т. САРЕКАМ, пом. дело, т. 2, стр. 198.

98 Исто, стр. 254.

Библиографија Црква, лаицизам, антиклерикализам

ВЕКТ Раш! – Гесопх, фсоитх ег сопјбтепсех – Ратг, Сћагреппег, 1881.

ВЕАЏ РЕ ТОМЕМЕ Е. –1' Ерпзе ег Г Ета – Рат», Еауага, 1967.

ВОУЗОМ Еетатапа – Та јог !атаие — Ехттанх де афзсоитх е! а бстих (18781911), Рат, Насћепе, 1912.

САРЕКАМ Гош – Ноте сотетрогате де !а !атсив јуапсагзе — 1. Т: Ка стве ди зеге таг е! ја теуапсће тбврибисате Ратх, Кемеге, 1957; г. П: Га тбуоипоп зсојате – Рат, Киугеге, 1960; !. Ш: Та !атсиб еп тагсће – Рат, МоцуеПех Ед:поп Гатпез, 1961.

ске наставе (6)

СНЕЗМЕГОМО Сћапез, П:зсоит5. Га |Бет де 1 епхећопетет – Рат5, В!опа, 1910. И |

СОМРАУКЕ бађта – Јеап Масе а! 1 тчтиспоп ођпгаготе – Рат, Раар!апе, 1902. ;

РАМЗЕТТЕ Аатап – Шмогте гепатеихе де Ја Етапсе сотетрогате – еп 2 уо!., 1. 1: Ре [а Ебуошпоп а ја Ш“Кериридиг; 1. П: Зоих ја Ш“Керибиде – Рата, Еаттатоп, 1948-1951.

РЕВГРОЈЏЕ Атопт – 1' Ерпзе сатопаие ег РЕгал хоиз Ја ШУ Кериђпаие (18701906) еп 2 уој, Рат, А!сап, 19061909, 1. 1: 1870-1889.

ЕАСЏЕТ Етпе – 1' Апис/етсапуте — Ра"а, Зосте16 Етапсаззе 4 трптете е1 де тате, 1906. _

Мег ЕКЕРРЕГ. Сћапе-Ет!е – Оеџугех роћбтаиех еп 10 уоште – Рату, Ра!тб, 1874-1897.

СИОПЉЕМТМ Непт – Шмогте ди сатопс!зте јуапсаау аи Хе чесје (18151905), Рат, 1947.

СИЗРОКЕ Сеогрех – Те ртпарех де [а репзбе аи зпдеПе де5 Титидтеу — Рат, Рауот, 1971.

СИЗРОКЕ Сеогрез – Га сопзстепсе теуоЈипоппагте, Гез гдедовис: — Рап, Рауог, 1978.

ГАСАКРЕ Сеогрез – Та пагззапсе де 1 езрги 1атаие аи аесИт ди Моуеп Аде – еп 5 уор, ГоиуатРату, Маиуаје ат, 1956-1963.

ТА ТАСТТЕ — оиутаре соПесиј риђив рат 1е Сетте аде Зсепсег роштанех де [1пзш 4' биде5 јипадиех де Месе, 1960.

ТАТКЕПЉЕ Апатв – Ноте ди сатћопс!зте еп Етапсе – 1. Ш: Та ретоде соптетрогате – Рат, Зрех, 1962.

ЉЕСАМЏЕТ Еадцата – 1' Евпзе де Етапсе 50и5 ја Ш“Кбрибпаие – Рату епабте, РЈ. Е.ЛАТсап, 1930-1931.

ГЕКОУ-ВЕАЈЏШЕЏО Апапоје – Ге5 досттех де ћате – Рат, Ситапп-Геуу, 1902.

МАТКЕТ Сбтага – Га репезе де |! Ета: !а1аиг – де Магспе де Радоце а Тошк ХТУ Т – Ре Г Еризе а | Ега: 1. П Паз 1460Горе — хоих !а Фтеспоп де Етапсогу Сћаге!ег – Рату, Насћепе, 1978.

ОХОЏЕ Мопа – 1' Есоје, ја Керибђћане ег ГЕрпзе (1871-1914) — Рату, Со, 1963.

РКОЗТ А. — 1'епзегопетет еп Егапсе (1800-1967) – Рат, Сопт, 1968.

ОСТУЕТ Едгат – 1; Епзеггпетет ди реир1!е – Ратз, Сћатегот, 1870.

ОШШМЕТ Едгаг – Ротаие е! тепртоп – Рат15, беттег-Вашего, 1870.

КЕМОМР Кепе — 1Т'аппс!етсап те еп Егапсе, де 1815 а поз још; — Рат, Еауага, 1976.

УЕП, Сеоггез – Нмотте де ['лабе [атаие еп Етапсе аи Х1Х“ зесје — Рат5, А!сап, 1925.

Трећа република АРПАМ ЈиПепе – Аргег [ ађапаоп де !а Кеуапсће – !. П ае Гонутаре „Ме хоиуепи", еп 7 уо[., Ратгу, Гетегте, 19021910. ВАТУУШТЕ Јасаиех – Га Тгогивте КериБбаие – Рат, Еауага, 1935.

ВЕАО РЕ ГОМЕМЈЕ Е. – Ге5 тазропзађђ. 165 Дез дупахпе5 Боиггеогвез – ећ2 уо] 1. П: Ре Мас-Маћоп а Ротсагв, Рани Реповћ, 1943-1947. %

ВОШКОТМ 6. – Та Ш“ Керибћаце (1871. 1914), Рат, Солт, 1967.

ВКСМЕАЏЈ Ртапсов — Ге сетепате де 17 бсо1е 1аћдиг — геуџе „Иитбтатео", по 251 а 255, де тату а јиШег-аођт 1981, 4, тие Сбагапстете, Ратх УЈ“,

ВИГЗУОМ Еетатапа — Зоиуептх (18661916), Ратг5, Резсћђасћег, 1916.

Вилићани Љубица Наранчић

Снова се премјестисмо Нанизасмо станишта овратак бисерни

Ту је негдје Само што није Као да се види предака почело

Да предахнемо

СНАЗТЕМЕТ Јасанез – Немотте де ја Ш“ Кбриђђаие – 1. !: Т' епјапсе де [а Тгогувте (1870-1879); г. П: Га Керибћане дег Кбриђисату (1879-1893), Рат, Насћепе, 1952-1954.

СНЕУАШШЈЕК Јеап-Јасаиех — Н!хоте дех тзшипопх ег де; тботе» роптаие де а Егапсе де 1789 а поз јошг; – Рат, Рапог, 1972.

рову а. – Шмогтте аде Егапсе – !. Ш, Рату, Гагоиххе, 1972.

СОСОЕЕ. Егапсог – Га роппане дех ратпу зоих !а Ш“ Кбриђџдие — Ратг, Зеџи, 1958.

НАГЕУУ Раптге! – Га јт аде потаћ!ех – Рата, Отахзет, 1930.

НАТЕУУ Рата! – Га Керибпдие дех дисз5 – Рат, Ставзет, 1937.

НАМОТАОХ бабте! – Н:хготте де [а Егапсе сотетротате — еп 4 уо!., Рат, Еитпе, 1908.

11000 Рате! – Етбабтс Рехтопх е! [а Јуапс-тасоппете хоих ја Ше Кбриђиаие – Рату, Седап!ре, 1966.

МАТЕОК Јеап-Мате — Бек абђил де [а ШУ Керибђџадие (1871-1898) – Рат, 5ени Ротиз, 1973.

МОМДЛЕ Апаго!е де – Га Кбриђђаиг дех Кбрибисатх – 1. 1де 1 емогте де ја ШУ КбриђПаие (хоих Ја Фтеспоп аде Јеап Неттег), Рату, Глртате аде Ргапсе, 1932.

МИМ Абел аде, П!зсоит5. Еп 5 уо!. Рат, Роиххтетре, 1895.

КЕТУАСН Јозерћ – Те титдге батрена (1881-1882) – Рату, Сћагреппег, 1884.

(Наставак на стр. 35)

Српску општину у Трсту, као

и на њену огромну имовину: куће, радње, рачуне у банкама, уметничка дела. Митрополит Јован, који је библиотеку Општине претворио у своје личне „гостинске" просторије, из цркве искључује свакога ко се противи плановима Београдске Патријаршије.

Натезање између епископа и тршћанске Општине, која је аутономна и заштићена статутом који је део званичних закона наше земље, траје већ доста дуго. Тај рат се отеже и-има разне актере, сценаристе и сценарије.

Сада је конфронтација постала фронтална и један део Општине се дигао како би конкретно одбранио своју аутономију. Префектури је достављен документ уз захтев за интервенцију Министарства унутрашњих послова и посебно одељења за верска питања. Могао би да започне правни спор између Италије и Републике Србије, где се налази седиште Београдске Патријаршије, која је први инспиратор ове тршћанске операције.

ђ еоград жели да стави руке на

Тражи се истрага о митрополиту Јовану, осумњиченом за изнуду и приватно насиље

Још један поднесак је депонован у писарници Државног тужилаштва Републике Италије.

32 КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ

СРПСКА

Ц РКВА

Њу СВЕТУ

Пријаве у сврху заштите аутономије Српске општине

Тражи се отварање истраге о тршћанским активностима митрополита Јована, који је одавно присутан у граду али коме изгледа никада није био издат боравак. У поднеску упућеном Тужилаштву се указује на два кривична дела: изнуду и приватно насиље.

Према том документу, најстарији и најуваженији чланови Општине били су или су жртве притиска од стране свештеног лица. Другим речима, у игри је будућност, и то не само економска, Српске општине у Трсту, која је одувек брижљив чувар сопствене административне и финансијске аутономије.

„Митрополит Јован, од самог доласка у град се показао са претензијама које имају јасну намеру да тршћанску Општину подвргну административној моћи Београдске Патријаршије", чита се у поднеску који је предат писарници. „Јован користи два средства како би постигао своје циљеве: застрашивање и обезглављивање врха. Застрашивање се састоји од прет-

Клаудио Ерне

њи да ће бити екскомунициран свако ко се не подвргне његовој вољи. Обезглављивање се састоји од уклањања најрепрезентативнијих личности из Општине."

„Јован је започео своју акцију са претензијама да промени Статут, смањујући аутономију Општине и повећавајући умешаност Цркве у администрацији имовине. Хтео је да један део прихода буде намењен Београдској Патријаршији; тражио је да свештеник (парох) аутоматски буде секретар Општине; претендовао је да закупни уговори некретнина буду претходно одобрени од стране клера. Пре свега је хтео да нови Статут тршћанске Општине добије одобрење Синода Српске православне цркве у Београду. Такође је захтевао да, по његовом одобрењу, свештеник именује комисију која би требало да састави нови Статут. Срећом се тај план није остварио пошто на заседањи-

«

ма Савета, на којима је требало размотрити те предлоге, никада није био постигнут потребан број гласова за усвајање."

У поднеску Тужилаштву се описују и наредне иницијативе епископа Јована како би остварио план Патријаршије.

„Онда је почео процес обезглављивања. Почело је претензијом да председник Општине, у тренутку објављивања списка братственика, изостави оне који се Јовану нису чинили подобнима да испуне услове за упис. Наиме, објављивање списка братственика у изборне сврхе спада у надлежности Савета и регулисан је прецизним нормаМа. Први који је био лично нападнут од епископа је био председник Душан Шајин. Иста судбина је снашла и потпредседника Милорада Вракелу. „Братственик Радован Кораћ је накнадно био позван да да оставку, заједно са Александром Поповићем. У поднеску тужилаштву се могу прочитати и имена

Бранислав Степанов, – Никола

Аџић, Никола Дуганџија.

Оставка или екскомуникација

„Господин Шајин је био стављен пред ултиматум: или ћеш дати оставку или ћу те искључити из Цркве. Није дао оставку па је био екскомунициран те избачен из Општине," Али то није све. „Треба напоменути да су братственици, а нарочито старији чланови Српске општине јако осетљиви на претњу екскомуникације, пошто то значи да не могу примити свете тајне на самрти и немају право да буду сахрањени на српско-православном гробљу. Разумљиво је колико је јака сила преговарања епископа Јована и како већина оних којима је 34прећено попушта његовој вољи. Тако се наставило обезглављивање кроз уклањање најрепрезентативнијих чланова Општине, док се Савет након ових притисака свео на то да врши функцију нотара у слу" жби митрополита."

„Уколико истражни органи буду имали увид у документацију која постоји у Општини, имаће пуно знање о једној алармантној И оп6ј сној ситуацији која погађа итали јанско правно лице."

1 Рессојо – Спогпаје ф! Тпезге 27. март 2003.

Са италијанског. п.Д.