Књижевне новине, 15. 03. 2003., стр. 34

гробовима балканских влада-

ра, народа гвозденог доба са

богатим гробним прилозима, приметна је појава разноврсних златних аплика међу којима посебну пажњу привлаче оне у виду пчеле. Присуство златних пчела и у гробовима трибалских владара свештеника у Атеници! код Чачка (Србија), (УТ-ТУ век пре н. еји Брадестијуг у Олтенији (Румунија) је у директној вези са медом и пчелињим воском, који је у неодређеној давнини, и пре гвозденог доба, у Египту, на Криту, Спарти и Микени, имао велику улогу у мумифицирању свештених владара и фараона.

Златне пчеле из Атенице и Брадестија су типолошки врло блиске златним апликама из Артемизиона у Делосу2, а као вотивни дарови златне пчеле су нађене и у архајској ризници из Артемизиона у Ефесу (УШ-У | век пре н. е.). У ризници из Тиринса је прстен са представом богиње на престолу којој пчеле приносе дарове, посуде са медом и амброзијом које уливају у ритон, рог изобиља у њеној руци.

На небу, које је у форми меда који се слива, је представа сунца, точка са шестокраким паоцима. Овде као да је у питању богиња Мелија-Артемида, матица којој се приноси божански дар и храна – мед, нектар и амброзија (ХУ век пре н. е.)3. Из гробова Микене, где су свештени владари сахрањени са златним маскама, су златни дискови са мотивима спирале, розете и пчеле. Розете су у ствари у виду шесторокраких, — шесторолисних цветова на прилику сунца са прстена из Тиринса (ХУТ век пре н. е.):. Још старије златне пчеле су присутне на Кипру и Криту, у Малији (ХУ Ш век пре н. е.).5

Најстарији облици митологије пчеле и богиња пчела је откривена у Анадолији, у Чатал Хијику, у халколитском периоду око 5.000 година пре н. е. Најинтересантнија фреска је она која представља схематски пчелињу кошницу и различите фазе животног циклуса пчелеб На златној маски из Требеништа, код носа, налази се пчела (УТ век пре н. е.).7 У луксузном посуђу некрополе из УУ века пре н. е. пронађене испод темеља цркве Св. Петра код Новог Пазара, старој српској престоници Рас, утврђени

ПРИМЕДБ

МИТОЛОГИЈА ПЧЕЛЕ

ФЕЉТОН

Златна пчела

Живојин Андрејић

У млађем Мезолиту, периоду ловачко-скупљачке привреде и почетка доместификације животиња и биљних култура, дошло је до успостављања једне социо-Митолошке матрице пресликане на људско друштво приликом упознавања животног

система пчелиње заједнице. Ова митологија се потпуно уобличила у бронзаном добу, а заснива се на пчелињој матици, у људској заједници, свештеном владару, њеној кошници, кући – кошари и вечној кући, гробници, у виду кошнице која је имала различите форме у појединим подручјима света: ваљка, конуса, пирамиде.

су остаци од меда.8 Пчеле су приказане и на златној круни у облику храстовог венца македонског владара Филипа (ТУ век пре н. е).9 Појава пчеле на храстовој круни Филипа Македонског је последица схватања да је она гласница богова храста и громовника. Овакве апликације су биле дуго у употреби у Подунављу и црноморском приморју. Садрже их и скитски кургани (У-Ш века пре н. е).10

Ова традиција се сачувала и касније судећи по гробу меровиншког нехришћанског краља Хилдериха, који је умро 482. године и сахрањен у Турнеу. У његовом гробу су пронађени: златни печатни прстен са краљевим ликом, масивна златна наруквица, златне копче за појас, много златних пређица, опточена кристална кугла, два мача богато украшена златом, ратна секира, копље, велика количина златног и сребрног новца, глава његовог коња са уларом и глава бика начињена од злата. На краљевом плашту било је, као најсветији знамен Меровинга, пришивено 300 златних пчела као симбол бесмртности! Када се 1804. године Наполеон крунисао за цара, тражио је да му се пчеле пришију за крунидбену одећу. Мерешковски сматра да је Наполен на тај начин себе крунисао као жртву, да је сам себе растргао као Самсон лава. Из жртвеног лава изројише се пчеле и мед, мед „златног века" и мед жртве најслађе: „Од онога који једе изиде јело, и од љутога изиде слатко".12 Прва јасно конципирана митологија пчеле забележена је у неолитском насељу Чатал Хијика, у Малој Азији око 5.400 године пре

Четворокрили асирски духови из Саргоенове палате

н.е. у светилишту које је уобличено у стилу пчелиње кошаре и са ог-

њиштем код кога је била скулпту-

ра Велике богиње родитељке која рађа бика седећи између два лава!3 Познато је да мушка божанства у неолиту примају форму бика кога симболише двојна секира, лабрис, у форми „пешчани сат". Лабрис је на Криту симбол женског божанства и често се налази између рогова бика, а ова комбинација представља – хијерогамију, свештени брак ових божанстава. Познато је да Зевс у форми бика отима Европу и с њом ступа у везу на Криту. А Зевс је отхрањен од стране пчела. Као што ће се видети касније, пчеле су зачете од тела бика, бикорођене. Опет душа бика се претвара

На трагу идентитета

оводом неуспелих избора

за председника Републике

Србије и с тим у вези на решење прописано уставом Републике Србије, да у таквој правној ситуацији до поновљених председничких избора и избора председника Републике Србије, ту дужност врши председник Скупштине Србије, конкретно госпођа Наташа Мићић, у нашој јавности нагло је порастао интерес за њену личност. Разумљиво да то није никакво изненађење, јер се ради о највишој политичкој функцији у Србији, коју ће уз то први пут обављати једна релативно млада жена. Због тога није никакво изненађење што се у нашим дневним новинама, а и у понеким недељним новинама, приликом изласка из аутомобила, појавила њена фотографија и то у помало необичној пози с 06зиром да су се на тој фотографији виделе њезине, иначе што не рећи, лепе ноге. Одмах потом у истим штампаним медијима госпођу Наташу Мићић почели су

34 КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ

успоређивати са чувеном аустралијском глумицом Никол Кидман, која је иначе лепа и симпатична, а није запажена по ничем негативном у приватном животу. Међутим, после тога успоређивања, госпођа Наташа Мићић из нама необјашњивих разлога, нашла је за сходно да се у дипломатској форми огради од наведеног успоређења, наводећи да би више волела да су је успоредили са Маргарет Тачер или Индиром Ганди. Јасно је да овакво ограђивање, ако је она хтела да нагласи значај функције, коју ће обављати у наредних неколико месеци, може само делимично бити симпатично грађанима Србије, тј. уколико се односи само на бившег председника владе Индије, Индиру Ганди, која је била велики пријатељ претходне Југославије. Насупрот томе, имајући у виду да се Маргарет Тачер (гвоздена леди) у време распада претходне Југославије у неколико наврата у својим изјавама показала као необјективна, определивши се очигледно за хрватску страну, мада још увек није јасно ко је

крив за настали грађански рат, чудно је како се госпођа Наташа Мићић, иако је свакако могла знати да с обзиром на изложено, симпатије наших грађана, сигурно нису могле бити на страни „гвоздене леди", определила у својој огради од успоредбе са Никол Кидман, и за Маргарет Тачер. Ово тим више кад се зна да је Маргарет Тачер због својих заслуга за хрватску ствар била примљена, уз највише почасти од стране тадашњих хрватских званичника. У том погледу надмашили су је само бивши аустријски министар спољних послова Алојз Мок и немачки министар спољних послова Геншер, коме су још за живота у Хрватској подигли споменик.

Пошто сам ово писмо претХодно био упутио уреднику рубрике „Међу нама" у Политици, који је одбио да га објави у том листу, то молим уредника Књижевних новина да исто објави и тако исправи овај пропуст.

У Панчеву, 2. 1. 2003. Војислав Алагић, судија у пензији

у пчелу. И Дионисов култ је укорењен у схватању да је „под формом бика био расечен у комаде, поново се родио... у форми пчеле". Налази из Чатал Хијука показују да су врховно женско божанство у лику пчеле и мушко у форми бика у директној митолошкој супозицији. Фреска у стилу пчелиње кошнице показује да се чланови једног рода понашају као пчеле из једне кошнице. У складу са тим схватањем деца су сматрана потомцима њеног супруга – Бика. С тога се претпоставља да је Богиња пчела врло древна и по томе одговара стадијуму развитка митолошког схватања по коме богиња нема потребу за партнером који ће бити прародитељ свега живог. Богиња пчела има потребу за супругом Биком да би сигурно продужила пчелињи род и с тога она у Чатал Хијуку рађа бика. Богиња сама рађа свог сина – супруга у форми бика да би подарио начело људском роду који

је организован на прилику пчели-_

њег друштва.

Из брака Зевса и Европе је рођен Минотаур, човек са главом бика. На једној од фресака Чатал Хијука, а и касније на Криту је приказана ритуална игра људи у лову на бика. Иницијални обред који се врши у тренутку достизања полне зрелости младића, будућег бика, огледа се управо у ритуалном лову на бика и на тај начин задобија оплођавајућу моћ са могућношћу ступања у полни однос са „пчелама“ ради продужавања рода. Тај механизам је довео до стварања идеје о бико рођеној пчели и митологеме у којој се из мртвог, жртвеног бика рађају пчеле. С тога се и све ритуалне игре са биковима завршавају тауроболијом, његовим убиством. У светилиштву Чатал Хијука има многобројних доказа за тауроболију имајући у виду велики број лобања бика са роговима (такав је случај и у Неолиту Балкана). Постоји могућност да је одређеног празника убијан бик, као симболични земаљски љубавник богиње, да би био замењен новим супругом пуним енергије. Тиме се објашњава и митологија рађања пчела из мртвог бика. Син-љубавник умире на крају циклуса у коме испуњава своју функцију оплодње Богиње пчеле. Таква је природа и судбина тру-

МИТОЛОГИЈА ПЧЕЛЕ

15. март – 15. април 2003. КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ === =ос авва

та у пче-лињем друштву, Тако ДО-

лазимо и до повезаности Пчеле у свадбене обредности кроз таурох. тонију.

Имајући у виду фреску у Чатал Хијуку која садржи ритуалну и са биком која се завршава његовим убиством, као и сличне фреске у Микени и на Криту, одређена ми. толошко-религијска идеја нит нас доводи до сличних сцена у пећина. ма палеолита у Француској и Шпа. нији. Уколико целу диспозицију бика и даље држимо у везу са пче. лама које се рађају из тела бика, лава или можда и других животи. ња, а најчешће живе у пећинама, онда можемо устврдити да се ова митологија формирала још пре задњег глацијала поготову ако имамо у виду појаву пчелиње „фреске" у пећини Паука у Шпанији. Да се Пчела везује за пећине у којима су регистровани локалитети из Палеолита види се и на простору Бадкана: Медена стена, пећинско насеље у кањону реке Ћехотине у Црној Гори и Пчелина стијена са пећином код Госпића у Хрватској. Све ово постаје уверљиво ако се зна да су пчеле у свом развоју прешле са животињске исхране на исхрану поленом биљака!“ С тога је важно. ради даље расправе и доношења одређених закључака знати основне карактеристике живота пчела.

ТМ. Ђукнић, Б. Јовановић, Илирска кнежевска некропола у Атеници, Чачак 1966, стр. 35-36, Т. ХУ и Х1Х.

2 0. Вега, Агћеојоста ргејчгопса а ОНепет, Сгајоуа 1939, стр. 186.

ЗН. 6. Запгете, Ј; Тгећеџ, Перог азееп ег веотештаџе де 1' Апепизјоп а Реов, Ви!. де Сорр. НеП. ЕХХЕЕХХДЦ, 1948, стр. 148-248.

4В. Рерака, Г. К. бавјапн, А. Џеопага, Археолошки музеј Атина, Београд 1990, стр. 45.

5 Исто, стр. 37-38.

6 Б. Гавела, Историја уметности античке Грчке, Београд 1978, слика не сигнирана у додатку.

ТИ. Маразов, Богт-бик и богињатапчела от Чатал-Хјуијук. Изкуство, 9/10, Софија 1981, стр. 54-64.

8 В. Поповић, О пореклу грчких архајских предмета из некрополе код Требеништа са посебним освртом на проблем златних маски, Старинар ХМ-ХМТ, Београд 1966. стр. 27.

9 Ој. Мапо-215, 1]. Рором1е, Мом! Разаг. Веогтаад 1969, стр. 112.

10М. Апдгопјсов, Тћеззајоти Ке тизешт, Атеп5 1990, стр. 14-16, 28-29.

ПЕ. Ф. Покровскаја, Мелиотополаскии скифскии курган, Вест. древ. ист. 2, 1955, стр. 194-199, сл. 5.

12 П. Ласко, Увод у царство, Рани средњи век, Београд 1976, стр. 212. сл. 7.

13 Д. С. Мерешковски, Наполеон. Београд 1991, стр. 117.

5Г. Д. Билаш, Н. И. Кривцов, В. И. Лебедев, Календар пчелара, Ниш 2000, стр. 20.

(Наставак у следећем броју)

Балканска пчела – сатјса