Књижевне новине, 15. 03. 2003., стр. 35
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 15. март – 15.април 2003.
Васкрсење
Разговор са новим директором Модерне Тејт галерије Винсентом Тодолијем водила Кристина Карило
Глобализација је суштина духа уметности
Шпанац Винсент Тодоли, који себе приказује као свестраног човека, преузима место директора Модерне Тејт галерије. Иза себе има 20 година каријере. Пре овога постављења долазио је четири месеца једанпут недељно да се упозна са особљем и да се постепено укључи у процес доношења одлука.
Говорећи за Уметничке новине звучао је узбуђено и мало уморно када је описивао изазов са којим се суочио као шеф једног од најспектакуларнијих музеја
савремене уметности.
Уметничке новине: Модерна Тејт ће бити трећи музеј којим управљате. Почели сте са ИВАМ, Центром за савремену уметност у Валенсији, прешли у музеј Сералвес у Опорту. Преобразили сте ова два национална музеја у међународно признате институције. Како сте добили нов посао
е ВТ.: То је био процес од неколико месеци и десио се без изненађења. Мој став је био: Ако ме изаберу, одлично, ако не, нећу бити огорчен јер сам срећан у Сералвесу. Чак сам размишљао да узмем једногодишње одсуство.
Тан: Ви сте навикли на музеје по другим мерилима. Тејт је скоро владин департман. Како ћете управљати тако великом бирократском машином и хијерархијом“
е Вл. Почеци никад нису лаки. Проживео сам их у Сералвесу и ИВАМ-у. Тачно је да Модерна Тејт има велику бирократију али ме то узбуђује. Моја идеја је да растемо заједно.
Тан: Које су ваше идеје у вези са
упзављањем музејом“
е В.Т.: Увек сам говорио да директор треба да омогући реализацију програма и стварања збирки. Људи говоре бирократији када се активности споро и напорно остварују али кажу управљање кад процес омогући постизање циљева. Било би идеално преобратити бирократију у руковођење. То зависи од подршке целог тима.
Тан: Кажете да сваки музеј има своју личност. Шта је то у вези са Модерном Тејт што вас привлачи"
в В. Т.: Познајем неке запослене и они су невероватно добро квалификовани. Постоји колекција коју добро познајем јер сам је раније позајмљивао за изложбе. Увек сам био ограничен колекцијама без великих ресурса и то је ограничавало размену позајмица. Колекција Тејта је перфектна комбинација историје и савремене уметности, то је комбинација коју сматрам потстицајнОМ. Тан: Које области уметности су вас највише занимале као кустоса»
евВ. Т.: Никада нисам завршио своју тезу нити докторирао јер нисам био заинтересован да посветим неколико година живота једном предмету јер ме је увек занимала велика разноврсност. Увек ме је подстицала велика радозналост према свету и исто се дешава када посматрам уметност.. За мене је уметност слобода ока које гледа на све стране.
Тан: На које сте ваше изложбе највише поносни2
• В.Т.: Велика изложба не мора да буде огромна. Оно што је важно у програму једне изложбе је њена кохерентност. У ИВАМ-у сам
организовао шоу о Розенквисту, други о Паризу 1930-их и један о Стриндбергу. Изложене су само 22 мале слике и неке фотографије које су заузеле простор у соби од 100 кв. метара. То је изгледало величанствено.
Тан: За уметника да буде излаган у Тејту значи много. Какве изложбе мислите да приказујете:;
е В. Т.: Када се боље упознам са
посебним условима Тејта, његовом историјом и збиркама изнећу предлоге. Пејзаж као портрет је једна идеја. Волео бих да га реализује тим великих професионалаца из музеја који имају много фантастичних идеја.
Тан. Глобализација уметности је данас израженија више него икад.
е В. Т.: Данас као увек. Уметност су покретали појединци. Пре бизнисмена уметници су били претходници у рушењу граница. Глобализације је суштина духа уметности. Свет је данас шири а уметност је увек имала отвореност гледишта јер је таква по природи. Једини проблем данас је огромна комерцијализација која убија креативност и контролише дух неких уметника који доносе одлуке које им комерцијализација диктира.
Тан: Кад говоримо о савременој уметности извесне уобичајене фразе. се користе: „Све је вредно". „Све је уметност". Да ли мислите да смо превише попустљиви у просуђивању уметности данас: Да ли је правац изгубљен:
е В. Т: Мислим да су уметници они који дефинишу свет уметности и да су музеји само посредници. Свет уметности увек је био жив и креативан. Време неизбежно канонизира оно што је раније изгледало дивље. Време одабира. Рећи да је уметност стигла до краја или да је све ово експериментисање значи рећи више о себи самом него о уметности. Овим хоћу да кажем да дође тренутак у животу када се капацитет за отвореност неизбежно блокира. Када се то догоди време је да се човек пензионише.
Тан: Ви сте образовани у САД на
Универзитету Јејл и у Њујорку. Да
ли је ваш концепт музеја америч-
ки2
е В. Т.: Музеј је истраживање и дисеминација али изнад свега образовање. Понајвише за децу. Уметничко образовање деце је од виталног значаја. Деца су публика будућности. Не можемо да дозволимо да људи сматрају уметност и музеје као нешто далеко у њиховим животима.
Тан: Какво сте уметничко образо-
вање стекли:
е В. Т.: Први пут сам видео изложбу кад сам одведен у Валенсију
на изложбу Пикаса. То је било откровење.
Тан: Јесте ли увек били заинтересовани за пречице2
е В. Т. Увек ме је интересовало и ново и старо, све. У исто време сам студирао савремену уметност и специјализирао маниризам на Универзитету и они нису инкомпатибилни. Исто је са музиком и књижевношћу. Читао сам у исто време и Сервантеса и Фокнера.
Тан: Шта за вас значи уметност»
е В. Т.: Функција уметности као метафора, она отвара врата тамо где се не зна да постоје. Показује вам светове и тако шири ваш свет.
Тан: Имате ли времена за хобије:
е В. Т.: Верујем да тело и дух морају бити у равнотежи. Филм и књижевност су ми били извор хране јер сам био врло млада и физичка активност је била битна. Доста сам играо фудбал и трчим.
Тан: У претходним музејима били
сте активан купац. Какву политику
аквизиција предвиђате за Тејт:
ев. Т: Створио сам збирку ИВАМ на фондацијама раније шпанске уметности и учинио је међународном. У Сералвесу такође. Дефинисао сам своју философију коју је одбор одобрио. Сада ће бити другачије. Тејт не дозвољава да се одлуке доносе самостално.
Тан: Бићете директор Модерне Тејт али је Николас Грота, генерални директор Тејта на врхуи он све контролише. Како се осећате с тим у вези:
е В. Т.: Где год да сте имате људе изнад и испод вас. У Сералвесу је то био Одбор који води генералну политику. У Шпанији не само одбори већ и политичари воде политику за музеје. У случају Тејта постоји Одбор повереника и генерални директор. Пратио сам каријеру Сер Николаса када је био директор Галерије Бела капела и слажем се у много чему са његовим мишљењем.
Тан: Како ћете изложити сталну збирку: е В. Т.: Увек сам користио збирку за сценске изложбе да бих представио нове развојне теорије и никад традиционалне приче које се могу наћи у књигама о уметности. Занима ме питање „Шта је тој" и верујем да је посетилац онај који замишља своју сопствену причу. Музеј треба да прича приче а не да представља историју. Уметничке новине, Лондон
Превела Беба Чубрило
Александар Сокнић ја Ево их – искачу из модрих гробница Ево их – | Крфских очију, искачу из црних змијских рупа, глас их гусала разбуди. из јама Пребиловачких, Зов њежан из подземних скровишта из даљине плача! лешева, Вибрирајући талас мигоље уз жиле камена, мађионичара историје!
уз жиле куцавице.
Уз то гризу коријен љековити, сишу му сок здравља,
као дојку, као успомену,
и копају земљу ноктима, копају земљу и љубе земљу, у устима је
и у шакама је
чувају, стишћу, грију –
да Богу свом горе,
кад васкрсну,
поклоне.
3;
Ево их –
копају блатњаво дно Саве,
разгрћу заспале кристале пијеска,
уз рибље се трбухе слузаве
прислањају,
и уз дебелу кору ријечног вира,
кроз нови тунел смисла,
испливавају
до тврде опне неба,
са сребреним крстовима –
као мачевима,
са гласовима освете
као свједоцима истине.
Ево их –
под срушене Глинске цркве
буше,
стресају заблуде
и прашину рапавих година,
па се усправе
да стубови новом храму искриле.
(И маљ,
и бодеж,
и олова комад –
под земљом остаде,
у страху од васкрслих.)
Хватају златне конопце,
а сваку кап воде
лижу,
љубе као дојку земље своје, као пушку осветницу,
као вериге дрхтаве.
Вјетар из сна дугих година галију покрену,
у веслу се крв
узбурка.
Никад више гладна пустара узмака! ;
Никад више слијепљена мисао на стратишту југа!
Искачу
са лобањама –
као експлозивним куглама, са костима –
као усијаним копљима вјере.
4,
Ево их –
милиони и милиони васкрсавају из земље понижене,
из влаге заспале,
из камена маљем дробљеног, и свима је иста стаза –
кроз мозак грунула.
Иста стаза
са великим свецем на врху,
и штапом магичним
што хорде злодуха разгрће, што вјетрове пакла
у бијег тјера.
Ево их –
истински, ево их,
пузе уз коријен свој љековити, из најдубљег слоја мрака ишчупани,
пузе ка големом светом крсту што га горе високо,
под сунцем
угледаше...
Жил Фери и укидање верске наставе (6)
(Наставак са стр. 32)
5СНЕЦЏКЕК-КЕЗТМЕК А. – Зоиуепт5 аде јеипеззе – Рату, РазаиеПе, 1905.
ЗЕТСМОВО5 Сћап!ек5 – 1; Еуопоп ае !а Ш Кбрибџаце – ег – Ге деси де | Етрте ег 1 бабихгзетет де !а Ш“ КериБидие — 1. УП ег УШ де Г Њемоте де !а Етапсе сотетрогате (з0и5 [а фтеспоп 4 Етемч Гаутзхе).
УМОМ Ји!е5 – Ке от де та јоштве — Рата, Паттатоп, 1901.
У/ЕЛ55 Ј. — Ј., Сотђа!: сопхшипотпе! (1868-1886), Ратг5, Сћагреппег, 1893.
Жил Фери
ВАККАТ. Ргетте – Ге5 јопаалеитг де ја Ш“ Кбриђпание – Ратгз, Сопт, 1968.
ВАХЕТ А. – Га зетфсапоп рћПохорћаие Аез 1тоћ5 рппстрех де Јшех Кетту – т Есо!е рибџаие – 1. П. Рату, Насћепе, 1952.
ВОУЗОМ Еегатапа – Моџуегаи агспоппа!те де рбаагорге – агисје зиг Јшез Ретту, Рапз, Насћепе, 1911.
САТПЕК Еетпапа — Га уге уепивизе а! Запретеихе де Јшез Еетгу – Ерта! – Ехртгезх де | Езп, 1931.
р1ЕТ2 Ј. – Гех аббђшу аде Јшег Кетгу – 1 Кеуце де Ртапсе, 19" остођте 1932.
р1Е72 Ј. – Јшез Ретту е! [еу ттадшопг гбриђисатез – т Кеуце Роџтаие е! РагГететатте, 1934-1936.
РОКОУ Ађег – Га Гете а' епзевпетет е! 1е5 ргојегх аде М. Јшех Еетту – Рат, Оџаптп, 1879.
ВЕККУ Јшех, Гептез, 1846-1893, Рагз5, Са!тапп-Геуу, 1914.
ЕКЕУСТУЕТ Сћапех де — Зоџуетт5 — 2 уо!. (1948-1978) ег (1878-1892), Рагтг5, Пе!агтауе, 1912-1913.
ЕКОМЕМТ-ОПЛЕУ55Е С. – Јигег Кетту Ратгх, Ед. де [' Епсус!ореате де Г Етрте јтапсалз, 1957.
НАМОТАОХ Сађтге! – Моп 1етрг – !. ШУ Кбрибђџдие — Сатђепа ег Јшех Регту (сћарите : БЕетту, РГ троршате), Рат, 1938.
15КАЕГ. Ајехапата – 1; Есо1е де Та Керибиане – Та ггапае оецуге де Јшех Ретту, Рату, Насћепе, 1931.
ЈАОКЕ5 Јеап – Ргбјасе аих а соиг рапјететатех — Ратпзлоепеуе, Кезхоигсех, 190471980.
ЈОШЕМ С.-А. — Јшех Кетту т [ех ропиаиех а4'ехрапмоп 'третапхе — Рат, Р.Џ.Е., 1949.
ТАВООТАУЕ Еадоџцата – Га Гђете а' епхегепетет е! 1е5 ргојегх де [07 де М. Јш!е5 Еетту – Ратх, Гагохе, 1880.
БЕСКАМР Гоићв – 17 тћиепсе ди розшу!зте дапх Гоецуте гсоате де Јшех Ретту – Ратау, Кемеге, 1961.
РОТТЕСНЕК Маиптсе – Јше Еетгу – Рату, баштата, 1931.
КАМВАЏР Атеа – Јшех Ветту — Раг, Р!оп, 1903.
КЕСТ[08 Маитсе — Јшех Еетту — Рат, Е!аттапоћп, 1947.
КОВТОЏЕТ Раш! – Рахсоикту ег ортопз аде Јшех Кетту – еп 7 уогГ., 1. Ш е' ТУ: Зи Гек [ог зсоћатех, рат, Сопп, 18931898. ЗРИШЕК Еипрепе — Р!гигеу Фрагце5 — 1. И, Рат, А!сап, 1894.
5ТКА 055 Раш! – Гех јопаа!ецт де [а КериБИдие – Рат, Та Кепагззапсе ди Пуге, 1934.
_ КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 35